Компромис – то је кад се две стране подједнако компромитују

Све је у служби представе за јавност па и Ускршњи православни обичај

ПРАВОСЛАВНО ТУЦАЊЕ ЈАЈИМА НА САМИТУ О “ЗАПАДНОМ” БАЛКАНУ У БЕРЛИНУ

• Ни у Берлину шефица европске дипломатије Федерика Могерини, у име Европске комисије, није изнела ни један предлог, идеју о решавању проблема између Београда и Приштине и тиме још једном показала да се ЕУ не бави озбиљно решавањем кризних питања на Балкану, нити је то интересује.

• Ништа се из силних безидејних разговора, контаката, размена мишљења Макрона и Вучића, Меркелове и Тачија, Могерини и Е. Раме из Албаније, па консултација утроје, па свих заједно  -није изродило, никакав разуман предлог, ни споразум. А камоли неко сувисло и дуготрајније решење крупног косовско-метохијског проблема

• Наставак „нових разговора“ (преговора) Београда и Приштине одложен је за почетак јула у Паризу до када ће бити изабрано и ново руководство Европске Уније и Европске комисије после избора за европски парламент који ће се у међувремену, у мају, одржати у свим земљама ЕУ.

• Без коректних предлога није било договора или компромиса и Самит у Берлину је био неуспешан, а служио је водећим земљама ЕУ као покриће пред европске изборе да покажу како се наводно баве Балканом

Пише: Јово Вукелић

Србија се одувек, била „велика или мала“, налазила у централном делу Балкана, источно је била и јесте Бугарска, јужно Грчка и Албанија, а на Западу се налазила и налази Босна и Херцеговина, а најзападнији део Балкана увек је припадао Хрватској и Словенији.

То евидентно потврђује и ова географска карта на којој се то јасно види.

Али, некакви хазбуршки креатори пропале аустрогуарске политике подржани од Британије и Немачке су у протекле две-три деценије насилно, из сопствених интереса, променили  у вербалном општењу те географске појмове и одреднице и Србију сместили на Западни Балкан, а Хрватску и Словенију су изместили са Балкана, јер ето те две католичке земље подржане од Ватикана и хазбуршке клике не припадају више Балкану, него по њима, припадају некаквој средњој, а можда чак и централној Европи!?

Овај безуспешни агресивни покушај мењања географских одредница, иако врло смешан и будаласт, и даље твродоглаво намећу представници западне Европе. Тако је пре неколико дана и у Берлину одржан Самит о “Западном “Балкану на коме је главна тема била решавање односа  између Србије и самопроглашене српске покрајине Косово и Метохија.

Скуп без икаквих рационалних идеја и предлога

На самиту су се окупили, уз “посредовање” ЕУ (и овог пута је ту била, у име ЕУ) одлазећа насмејана италијанска политичарка Федерика Могерини, која се чак туцала и јајима за српски, православни Ускрс, али ипак безуспешно. У име Европске комисије у Берлину шефица европске дипломатије Федерика Могерини није изнела ниједан предлог, идеју о решавању проблема између Београда и Приштине и тиме још једном показала да се ЕУ не бави ни сада озбиљно решавањем кризних питања на Балкану.

Без коректних предлога није било договора и Самит у Берлину је био неуспешан, а служио је као покриће водећим земљама ЕУ пред европске изборе (од 23. до 26. маја) да покажу како се наводно баве Балканом.

Ништа се из тих силних безидејних разговора, контаката, размена мишљења  Макрона и Вучића, Меркелове и Тачија, Могерини и Е. Раме из Албаније, па консултација утроје, па свих заједно  – није изродило, никакав разуман предлог, ни споразум. А камоли неко сувисло и дуготрајније решење крупног косовско-метохијског проблема.

Главне политичке личности на Самиту у Берлину били су Емануел Макрон, председник Француске и немачка канцеларка Ангела Меркел окупљени са намером, или циљем да притискају, колико год могу, Србију не би ли, можда, у нечему попустила како би они, као вође и лидери ЕУ саопштили да су увели своје нелегално чедо „Косово“ у међународну  заједницу народа и  држава, у европске и ЕУ институције и што им је најважније у Организацију Уједињених нација (ОУН). Односно, вероватније је, имајући у виду расположеност српских власти да им удовоље, да су тај притисак донекле и глумили, а заправо задовољавали форму важности и неизвесности састанка.

Треба напоменути да овим западним лидерима ни овог пута није уопште сметало што Шиптари из Приштине не спроводе договорене Бриселске споразуме, посебно део о формирању Заједнице српских општина (ЗСО), што су нелегално, супротно свим међународним договорима, формирали Војску Косова, што су увели, супротно свим међународним нормама, таксе од 100 одсто на све српске производе, што неометано отимају српску државну и приватну имовину на Космету, што је неприкосновени стандард у западним демократијама и што крше многе друге потписане споразуме и међународне прописе. Уз све то Шипштари вандалски руше српске гробове, гробља  и православне светиње. То Европи, за чудо, не смета!?!

Последица таквог односа и политике је била да на представнике шиптарских власти из Приштине није вршен никакав притисак у Берлину.

Европљани су, као празне флоскуле, по ко зна који пут поновили да се залажу за „непоколебљиву посвећеност демократији, владавини права, добром управљању, борби против корупције и организованог криминала, као и јачању улоге цивилног друштва и независних медија. Сложили су се да су одрживе реформе кључ за европску перспективу региона Балкана…“

А онда су сложно навалили да крше све те слаткоречиве пароле и уз помоћ лидера БиХ, Албаније, Црне Горе и Северне Македоније као и представника квази институција у Приштини, и бескрупулозно траже од Србије да пристане на све уцене ако жели да се интегрише у Европу и ЕУ. На скупу су учествовали и исту улогу су имали премијери Хрватске и Словеније, Андреј Пленковић и Маријан Шарец.

ЕУ хоће компромис, али без уступака Србији

Европски лидери, исто као њихови спонзори и идејне вође Сједињене Америчке Државе, хтели би да  наметну решење држави Србији, назову га компромисом, а да не понуде никакве значајне уступке Србији за отимање дела државне територије, тачније покрајине Косово и Метохија.

Треба поновити, по ко зна који пут, да о таквој идеји нема и не може бити разговора, јер она крши важећи Устав Србије.

Српски Устав би морао да се промени, да би Срби могли поклонити Косово и Метохију Шиптарима, или се сагласити са отимањем те територије.

Уз то, нема рационалних разлога за такав акт Србије, зашто би Срби то урадили?

Мој професор на Одељењу за филозофију и социологију Филозофског факултета у Београду др Вељко Кораћ (половином 70-тих година прошлог века) учећи нас основним филозофским појмовима, често је истицао важност непоколебљиве борбе за истину, бескомпромисност у тражењу рационалних решења. „Ту уступака нема – говорио је…

Често, као у шали, говорио је : „Знате шта значи реч компромис?“ (Та реч се иначе, тих 70-тих година прошлог века све чешће била у употреби). И констатовао:

„Компромис – то вам је је кад се обе (две или више) стране подједнако компромитију“.

Али, како у Берлину није било ни покушаја да се постигне некакав компромис, а коме наводно истински теже водеће земље Запада у решавању проблема на Балкану, између Београда и Приштине  није ни било компромиса – „компромитације“ између учесника Самита.

Што се тиче српске стране, предвођене председником А. Вучићем и премијерком А. Брнабић, она је исказивала већ познати став да би одмах наставила дијалог са Приштином само кад би – ако би Шиптари укинули таксе. Али, ни тог бенигног предлога није било!

Тако је све одложено за покушај нових разговора (преговора) Београда и Приштине за почетак јула у Паризу, до када ће бити изабрано и ново руководство Европске Уније и Европске комисије после избора за европски парламент који ће се у међувремену, у мају, одржати у свим земљама ЕУ. (Избори за Европски парламент, одржаће се између 23. и 26. маја и биће изабрано 705 представника у највишем законодавном телу ЕУ).

До тада, безидејност и неконструктивност свих учесника ових међународних преговора (укључујући и САД и НАТО)  у покушају легализовања приштинске незаконите сецесије цароваће простором централног Балкана, Србије и Космета (а шта ће бити на Западном Балкану то је већ ствар суседа Хрватске и наравно Словеније, који се на Западном Балкану одувек и налазе).

Извор:
ИЗМЕЂУ СНА И ЈАВЕ