Истраживање Гидеона Грајфа: „Јасеновац, Аушвиц Балкана“ – најбруталнији логор за истребљење

Нажалост, усташки покрет је и даље веома популаран у Хрватској и има велики број присталица, каже професор Гидеон Грајф

Фотографије: YNET

(YNET, 27. 1. 2019)

Педесет седам најразличитијих облика убистава су забележена у логору Јасеновац у Хрватској, у којем је убијено више стотина хиљада људи.

Израелски професор Гидеон Грајф је истраживао ужасе логора, које су Хрвати систематски заташкивали у борби за заборав.

„Имали су болесну потребу да докажу да су бруталнији од узора.“ Око 80% Јевреја са балканских простора је убијено за време Холокауста. Само у бившој Југославији (која се распала 1991) је убијено 66.000 од 80.000 Јевреја колико их је било укупно у овој земљи. Историјска истраживања о Холокаусту европских Јевреја за време другог светског рата су веома богата, али садрже веома мало материјала о ономе шта се дешавало на Балкану.

И још мање се зна за име Јасеновац у Хрватској, Аушвиц Балкана, логор смрти у коме је најбруталније убијено више стотина хиљада људи.

Гидеон Грајф, професор историје на Академском колеџу Оно и предавач на водећим универзитетима у САД, сматра се једним од водећих стручњака за истраживање Холокауста. Његова истраживања која су објављена у књизи „Плакали смо без суза“ обелоданила су сведочења чланова и припадника Сондеркоманда, Јевреја које су Немци приморавали да раде у гасним коморама, на путу од шест станица до смрти. „Био сам изненађен чињеницом да до данас није било никаквих истраживања и студија у вези са Јасеновцем“, каже професор Грајф напомињући важност убилачке активности Хрвата која је изгледа заборављена у поређењу са ужасима Аушвица. У логорима смрти у Јасеновцу којег су контролисали усташе, припадници националистичког хрватског покрета, процењено је да је убијено између 700–800 хиљада људи (неке процене говоре о чак 1.400.000 људи) од којих су већина били Срби. Број страдалих Јевреја је око 40.000.

„Толики број убијених је скоро заборављен или тачније намерно умањиван од стране хрватских ревизиониста Холокауста, који покушавају на тај начин да умање и своју одговорност за злочине“, наводи Грајф. „Први који је представио светској јавности бројке жртава Срба и Јевреја у Југославији је мој добар пријатељ, сада покојни доктор Менахем Шeлах.“

Одвратна убиства је тешко описати. Недавно је изашла на светло дана и истраживачка књига професора Грајфа. „Јасеновац–Аушвиц Балкана (издавач Академија Оно у Израелу и Фондација за истраживање Холокауста из Мајамија), која доноси до сада нерасветљену и непознату причу о суровом концетрационом логору. „У току свог истраживачког рада на књизи сусрео сам се са 57 различитих облика убистава које су починили Хрвати у логору смрти које сам представио и описао уз помоћ много докумената и слика“, каже Грајф. „Немци из Треблинке и Аушвица су заиста били безгранично окрутни, али су за разлику од Хрвата били стерилни. Користили су гасне коморе не би ли се физички дистанцирали од својих жртава.“

Хрватска погубљења су била ручна, болесна и тешко описива. Тако на су пример описана убиства јединственим изумом кожне рукавице на коју је био причвршћен нож како би се жртви одсекла глава у једном потезу. Рукавица са ножем је произведена у Немачкој, а командант логора Макс Лубурић организовао би ужасна такмичења ко може да пресече што више глава са једном истом рукавицом.

Резултати би били незамисливи нормалним људима. Лубурић би побеђивао са више од 1200 закланих за једно вече. Нисам цензурисао своју књигу у описивању злочина, каже Грајф, и наводи „морам да признам да ми је било тешко при писању књиге али сам био посвећен истини и историјском значају обелодањивања чињеница“.

Описи у књизи су тешки: вађење очију, вађење живих органа, паљење људи, дављење, силовање и злостављање трудница, и још много оригиналних садистичких злостављања које је тешко и само замислити а камо ли описати.

„Ова примитивна злостављања су одавала обрасце понашања хрватских усташа, чије су методе убијања била јединствена у смислу да су била потпуно бескорисна“, каже професор Грајф. „Чак су и Немци користили неке од својих жртава у радне сврхе док је овде била чиста и ирационална окрутност.“

На фотографијама видимо Хрвате често насмејаних лица са својим жртвама. У логору су била одвојена одељења за мушкарце и жене. Одвајали су чак и родитеље од њихове деце која су умирала сама, без присуства мајки. „Злостављање је било страшно. Био је то пакао на земљи.“

Које је објашњење за такав један садизам од стране Хрвата који је хтео да се представи као суровији чак и од немачког? „То се код нас каже, када слуге хоће да буду владари. Хрвати су имали морбидну потребу да докажу да су бруталнији, агресивнији и од самог узора. И то су чинили са невероватном окрутношћу. Важно је напоменути да се вођа хрватске државе састао 1941. године са Хитлером у Берлину где је показао тежњу ка независности лажне државе Хрватске под фирером. Очигледно је мислио да ће му ласкање у облику злостављања жртава помоћи.“

Човек од угледа у Србији

Грајфова књига није само академско истраживање. Израелски професор жели да се обрати целом свету као и самим Хрватима који неке од тих ужаса покушавају да заташкају и забораве. „Рад на константном заташкивању и бацању у заборав у Хрватској је почео крајем Другог светског рата када је југословенски председник Тито покушао да умањи њихову улогу у злочинима почињеним у Јасеновцу против Срба, Јевреја и других жртава, како не би наштетио вештачкој унији између република Југославије.“

Гидеон Грајф и Ивица Дачић (Фото: Вукица Микача, Београд)

У Хрватској упорно и непрекидно покушавају да умање њихов део у злочинима: користе се традиционалним техникама порицања Холокауста, као на пример, говорећи да је број жртава претеран.

Грајфов рад је почео да доноси плодове. Он је успео у стварању и мобилизацији новог колективног сећања, и доказивању историјске нарације, бар у Србији. Последњих година је прешао пут од израелског академика до угледника у Србији. Често га интервјуишу државни медији. Одржава предавања на различитим трибинама и појављује се на насловним страницама главних новина у земљи. „Пре месец дана био сам позван да одржим предавање пред око 140 српских званичника“, каже он. „Одвели су ме тамо тајно и био сам шокиран открићем да ни виши службеници нису знали историју свога народа да би на крају предавања рекли: захваљујући вама наш народ коначно почиње да упознаје своју прошлост.“

„Хрватски народ не признаје своје грехе“

Грајфови напори су усмерени и на Хрватску која је одговорна за злочине, али је тамо прича много компликованија. „Нажалост, усташки покрет је и даље веома популаран у Хрватској и има велики број присталица.“ Прошлогодишње фудбалске утакмице на светском првенству показале су симпатије њихових навијача нацистичкој идеологији који су узвикивали поздраве национал-социјалистичке Немачке „Хајл Хитлер“.

Хрвати нажалост не схватају њихову одговорност за страшне злочине које су починили и одбијају да их признају. Како Грајф наводи: „Историјске књиге у школама још нису исправљене тако да хрватски народ не познаје нити признаје своје грехе. За разлику од њих, Немци се интензивно носе са својом прошлошћу, признају је и покушавају да изађу из свега тога бољи. Док Хрвати то тврдоглаво одбијају.“

Професор Гидеон Грајф придружио се последњих дана у унутрашњој борби у Хрватској против покушаја да се Алојзије Степинац, хрватски надбискуп, призна као хришћански светац. „Степинац се сматра националним херојем у Хрватској, иако је он као бивши свештеник доследно подржавао усташки покрет, који је одговоран за убиство више стотина хиљада људи. Како је могуће да се тако једна ужасна особа призна као хришћански светац? Морамо да се боримо снажно против тога и у наше име. У име Јевреја.“

Још једно фасцинантно откриће које се појављује на страницама књиге је судбина породице Теодора Херцла која је такође страдала у Јасеновцу. Колективна јеврејска свест повезује Херцла са Бечом, али је његова породица из Земуна, у данашњој Србији. Херцелов деда је био управник синагоге у којој је служио радин Јехуда Алкалај, један од првих проповедника и активиста ционизма у 19 веку.

У Србији је остало 12 Херцелових рођака који су погубљени у Јасеновцу. Још једна позната личност чији су рођаци убијени у хрватским логорима смрти је и Никола Тесла, један од највећих проналазача свих времена. Тесла, амерички физичар српско-хрватског порекла, први је изумео радио, осмислио примену наизменичне струје која обезбеђује струју приватним кућама, неонске сијалице сличне онима које можемо видети данас у широкој употреби и још много тога. У Јасеновцу је погубљено 90 чланова породице човека који се сматра националним симболом у Хрватској.

Са хебрејског посрбио: Горан Мекић

Извор: Стање ствари