Случај „гондола“: Туристичка атракција или уништавање Калемегданске тврђаве

Представници власти у Београду и чланови Владе Србије изградњу гондоле у престоници, вредну око 18,2 милиона евра, најављују као инвестицију у нову туристичку атракцију која ће се исплатити у року од шест година. Са друге стране, представници више од 20 струковних удружења траже обустављање овог пројекта, уз објашњење да ће градња гондоле угрозити Београдску тврђаву, заштићену као културно добро од изузетног значаја. У кампању против жичаре укључили су се и грађани, па је за свега неколико дана прикупљено више од 14.000 потписа да се она обустави. Уз све то противници тог пројекта упозоравају и на високу цену изградње београдске гондоле, која је за пет милиона евра скупља у односу на ону на Златибору, иако златиборска има девет пута дужу трасу, дупло више кабина и далеко већи број стубова.

Према плану београдских власти и ЈП Скијалишта Србије, које се води као инвеститор овог пројекта, пројекат изградње гондоле у Београду требало би да буде реализован до краја ове године. Министарство грађевинарство издало је локацијску дозволу за градњу жичаре у престоници, чиме су могли да почну припремни радови на спровођењу овог пројекта. На грађевинску дозволу се још чека, јер није завршена пројектно – техничка документација.

Како је недавно изјавио Дејан Ћика, директор Скијалишта Србије, припремни радови почели су сечом стабала дуж трасе којом ће ићи будућа гондола. У склопу те акције, посечено је чак 155 стабала – 108 на новобеоградској страни (Ушће) и 47 на општини Стари град (Калемегдан).

„Платили смо Граду Београду 25 милиона динара за посечена стабла“, изјавио је Ћика.

Управо сеча стабала била је иницијална каписла да се грађани „дигну“ против пројекта београдске гондоле. Они су се организовали и за један дан посадили 20 стабала, како би бар делимично надокнадили посечено дрвеће, а кад је саопштено да ће један зид на Калемегданској тврђави бити срушен, побунило се двадесетак струковних удружења, научних института и образовних катедри за очување културног наслеђа, који су захтевали да се пројекат обустави. Петицију за то потписало је око 14.000 грађана.

“Споменик културе од изузетног значаја – Београдска тврђава није само ово што видимо и кроз шта шетамо. Ово је место на коме су настајали сви Београди, један наш колега је то назвао мајком свих Београда и где можемо да видимо наслојавање, готово у континуитету, 7.000 година историје становања на овоме месту. Међутим, када се почиње са било каквом градњом, уништавају се археолошки слојеви који су неповратни”, рекао је др Адам Црнобрња, председник Српског археолошког друштва, а пренео је РТС.

Подршка кампањи против изградње београдске гондола стигла је и из најрепрезенативније међународне организације која се бави заштитом културне баштине “Еуропа Ностра”. Како је најављено, њена делегација ће ускоро у Београду на тему гондола разговорати са представницима цивилног друштва и надлежних установа.

Градски архитекта: Зид који ће да се руши нема никакву историјску и културну вредност

Из Града су поручили да посечено дрвеће није било у добром стању, као и да ће више стабала бити засађено, него што их је уклоњено. Када је реч о зиду, који ће бити срушен због изградње гондоле, градски архитекта Марко Стојчић изјавио је да бедем који се руши за градњу није део историјског језгра, већ је саграђен шездесетих година.

“Није тачно да рушимо тврђаву, јер место предвиђено за почетну станицу није део њеног бедема већ потпорни зид саграђен шездесетих година од камења које ту не припада. Он нема никакву историјску и културну вредност”, навео је Стојчић за “Новости”.

Према последњим најавама, градња гондоле могла би да почне у мају, до када ће, како се очекује, стићи и грађевинска дозвола. Градоначелник Београда Зоран Радојичић изјавио је да почиње припрема пројектно – техничке документације, која је неопходна за издавање дозволе.

„Затим следи реализација пројекта са роком од 275 дана, тако да смо сада корак ближи томе да до краја следеће године имамо гондола”, рекао је Радојичић.

Зашто градња гондоле кошта 18 милиона евра?

Након расписаног тендера крајем прошле године, посао изградње жичаре у Београду добио је конзорцијум од четири компаније – италијански Лајтнер и домаће фирме Випитен, КОТО, Елкомс. и Дел инг. Уговорена цена износи 1,79 милијарди динара или 15,2 милиона евра без ПДВ-а. Са плаћеним порезом изградња гондоле у Београду коштаће грађане Србије 2,15 милијарди динара илли око 18,2 милиона евра.

Према раније потписаном Споразуму, договор је да две трећине новца, односно 1,2 милијарде динара за овај пројекат буде обезбеђено из републичког буџета, док ће око 600 милиона динара бити плаћено из градске касе. ПДВ би требало да плати Град Београд.

Са друге стране, гондола која се гради на Златибору коштаће око 13 милиона евра и на њу неће бити плаћен ПДВ, будући да се ради о пројекту Општине Чајетина који се реализује преко УНДП (Програм Уједињених нација за развој). Гондола на Златибору имаће трасу дугу девет километара, девет пута дужу у односу на београдску, и биће опремљена са 50 кабина, дупло више него жичара у Београду. Такође, златиборска ће имати 36 стубова, за разлику од београдске за коју ће бити изграђено шест стубова.

Судећи по Конкурсној документацији за тендер расписан за изградњу жичаре у Београду, реч је о комплекснијем подухвату, будући да су предвиђене изградње две станице – на Калемегдану и Ушћу. Станица на Калемегдану предвиђа укопавања, биће саграђена на два нивоа и имаће нето површину од око 1.030 квадрата. Станица на Ушћу имати три нивоа и површину од 1.050 квадратних метара.

Према подацима из Одлуке о додели уговора за реализацију пројекта београдске гондоле, најскупља је набавка, испорука и монтажа саме гондоле која ће коштати 1,43 милијарде динара или око 12,1 милион евра. Иако су представници власти најављивали да ће жичара имати 25 луксузних кабина, испоставило се да ће постојати само једна ВИП кабина, што је почетком ове године потврдио и градоначелник Зоран Радојичић.

Извор:
ИНСАЈДЕР