Стара планина: Како су студенти, мештани и активисти удахнули нови живот у село Дојкинци

БОЖЕНА СТОЈИЋ Обнова ентеријера Дома културе у Дојкинцима које су извели студенткиње и студенти Архитектонског факултета трајало је пет дана, уз пет месеци припрема

Старији мештани села Дојкинци на Старој планини били су помало сумњичави када је више од 20 студената архитектуре из Београда пет дана без престанка радило на реновирању запуштене сале Дома културе.

До тада, у овом забаченом сеоцету чија се архитектура није пуно мењала у протеклом веку, није постојао заједнички простор који би становници могли да користе.

А онда, док је пред очима мештана преко пода сале оживљавао пиротски ћилим, а са окречених зидова заблистале фотогафије старопланинског живота – схватили су да је село заиста добило шансу да поново оживи.

Иза идеје о обнови села стоје Савет месне заједнице Дојкиници и њен председник Ивица Вељковић.

Њихова мисија је да ово село од једва стотинак становника постане самоодрживо – да привуче туристе, али и помогне младима да се врате животу на Старој планини.

„Желимо да покажемо нашој држави и нашем граду да постоји више алтернатива и много бољих улагања од уништитавања природе“. каже одлучно Ивица Вељковић за ББЦ на српском.

Ивичина борба за обнову Дојкинаца прожима се са његовом борбом унутар организације Одбранимо реке Старе планине (ОРСП).

Он каже да циљ ове групе није само заштита природе од мини хидроекетрана, већ и да покаже како на прави начин улагати – не само на Старој планини, већ уопште у Србију.

• Протест у Пироту: „Хоћу реке нећу цевовод“

У овом селу окруженом нетакнутом природом, просек година је око 70. Већина младих – и средовечних – побегла је у градове ‘трбухом за крухом’.

По подацима Националног тима за обнову села, од око 4.700 малих руралних насеља у Србији, чак 1.200 њих је у фази нестајања.

ДРАГОМИР РИСТАНОВИЋ Ивица Вељковић (десно) са делом екипе са Архитектонског факултета током обиласка Старе планине

Неочекивани савезници

Да би село оживело, Ивица сматра да је неопходно улагати у туризам, који би могао да подстакне оне који се баве сточарством и пољопривредом да прошире производњу.

Зато су чланови организације ОРСП радо прихватили позив професорке Данијеле Миловановић Родић да студенте архитектуре у Београду боље упознају са животом на Старој планини и проблемима са којима се суочавају.

Студијски боравак у заштићеном Парком природе Стара планина организован је у октобру прошле године.

„И тако смо ми завршили у Дојкинцима и тамо провели три генијална дана.

„Успоставили смо личне контакте, али и схватили неке ствари – да је врло важно помоћи њима да унапреде квалитет живота колико је могуће“, каже професорка Миловановић Родић за ББЦ на српском.

Екипа са Архитектонског факултета била је фасцинирана тиме што је Савет месне заједнице Дојкинаца већ имао десет детаљно разрађених идеја за развој села.

Пројекте је писао Голуб Ћирковић, пензионер који је као инжењер радио у фабрици Тигар, а данас држи сеоску кафану и прави домаће пиво.

После обиласка Старе планине, проучавања терена и упознавања са локалном културом и потребама, будуће архитекте су одлучиле да је најбоље обновити запуштену салу Дома културе, која се налази у центру села.

„Инспирисало нас је место које им је било потребно за заједницу. Негде где могу да седну, као што су смислили све те ствари и да наставе да их реализују“, објашњава професорка.

БОЖЕНА СТОЈИЋ Александaр Панић, кога многи знају као „доброг духа Старе планине“ и једног од највећих бораца из организације Одбранимо реке старе планине, помагао је студентима

Кад се удружи село

Коначно, у марту 2019, студенти и наставници су руку под руку са Дојкинчанима и екипом групе Одбранимо реке старе планине извели пројекат који су студенти развијали пет месеци.

Ивица Вељковић је имао додатан задатак – да објасни мештанима о чему се заправо ради.

„Старопланинци су то, али нису сумњичави безвезе“, смеје се Ивица и додаје да су мештани Старе планине од државе отуђени јер за њу „нису били ни грађани другог, ни трећег, него седмог реда“.

Дојкинчани нису могли да верују да су неки млади дошли у њихово село и без икакве користи желели да од себе дају нешто овој заједници.

На крају, цело село се укључило у ову петодневну акцију.

Новац за обнову су обезбедиле невладине организације, приватне фирме, као и појединци, а неки су уместо пара донирали пећ, алат, боје и друге материјале за рад.

Сами становници Дојкинаца су у обнову Дома културе уложили на десетине хиљада динара, што у храни, људству и новцу које су прикупили.

Власти града Пирота помогле су да се среди фасада и ставе олуци, а крпљење крова и многе друге радове, извела је грађевинска фирма Пироћанца Милана Ђелића који је и сам пре пар година почео да се пребацује из града у село.

„Најлепше од свега што су се Дојкинчани организовали у ‘бригаде’, а свака је дужила дан и спремала храну за све нас“, прича професорка Милановић Родић.

Свим саговорницима било је изузетно битно да се ни једна особа која је допринела обнови Дома културе не заборави – јер је, како кажу ово јединствен пример колективног рада где је свачији допринос подједнако важан.

БОЖЕНА СТОЈИЋ Шара пиротског ћилима позната као софра означава духовно и материјално благостање оних који деле трпезу

Пиротски ћилим и идентитет Старе планине

Централно место на поду сале заузима пиротски ћилим – једно од 27 нематеријалних културних добара Србије на Унесковој листи, а тако је Дом културе претворен у ,,сеоску дневну собу“.

Ћилим је осмислила група од шест студенткиња, након темељног истраживања његових елемента, правила грађења, мотива и боја, као и њихове симболике.

„Унутар средишњег дела ћилима понавља се шара под називом ‘софра’ која симболише материјално и духовно благостање људи за трпезом и деле оброк“, објашњава за ББЦ Ивона Петров, студенткиња која је радила на његовом осликавању.

На спољашњој бордури налази се ‘корњача’, најстарији и најпознатији мотив пиротског ћилима који означава мир и благостање у новом дому. По Ивониним речима, овај мотив изабран је баш зато што су на неки начин удахнули нови живот до сада некоришћеној сали.

Друга група студената је осмислила инсталацију коју су назвали Зид идентитета, а чине је покретни панели са фотографијама предела Старе планине, села Дојкинци, као и људи који живе у њему.

Студенткиња Теодора Тамбурић каже да су за панеле који приказују срж идентитета овог места изабрали 21 фотографију у сарадњи са фотографима који се пасионирано баве Старом планином.

БОЖЕНА СТОЈИЋ Израда и поставка Зида идентитета не би била могућа без помоћи мештана

„Сама иницијатива, то да они желе нешто да промене, ми је била јако инспиративна. То нам је дало гас да се позабавимо озбиљно овом темом“, каже за ББЦ студент архитектуре Ђорђе Грујичић који је бринуо о техничким цртежима и систему за качењу панела.

Посвећеност студената била је невероватна председнику месне заједнице Дојкиници. За њега и саборце са Старе планине било је кључно консултовати баш овакве стручњаке пре извођења било каквих радова у селу.

За будуће архитекте, највећа награда, како кажу, била су лица мештана на отварању сале.

„Ми смо сада сви полу-Дојкинчани“, каже професорка Миловановић Родић и додаје да планира позове што више људи да посети и упозна Стару планину.

„Имати око 300 људи, на једном месту, у далеком селу, који су се смејали, тапшали и на крају уз хармонику и музику Старе планине играли и у сали – то је највећа победа“, каже Ивица.

Он се нада да ће њихова прича бити инспирација и „одскочна даска“ другима да се посвете оживљавању планинских села.

БОЖЕНА СТОЈИЋ Традиционално гостопримство на свечаном отварању обновљеног Дома културе

Шта даље?

Село Дојкинци нада се туристима.

Недавно је реновиран Планинарски дом са капацитетом од шездесет гостију, а село већ има неколико водича и категорисаних домаћинстава.

Ту је и сеоска кафана са домаћом кухињом, а оно што је недостајало је објекат које би село могло да издаје и омогући фирмама и организацијама да овде одржавају конференције, симпозијуме, предавања.

Ивица каже да би туризам у село и на Стару планину вратио и становнике. Неколико младих већ покушава да се врати животу на Старој планини.

Једна породица се бави сточарством и планира да прошири стадо са 30 на 80 оваца, док је један момак са пријатељима купио две тоне кромпира за садњу. Очекује да ће и ове, као и прошле године, све распродати.

„Ми генерално заборављамо да имамо доста богатства у својој земљи и да постоје и села и мањи градови који временом нестају.

„А Стара Планина је стварно драгуљ“, закључује Теодора Тамбурић.

БОЖЕНА СТОЈИЋ Дојкичанима и Старопланинцима, с љубављу

Извор: BBC