„ОРФЕЈ“ УСНУО МЕЂУ ШЉИВАМА: Добрица Ерић сахрањен у родном селу

dobrica eric
Познати српски песник сахрањен на гробљу у Доњој Црнући код Горњег Милановца. Био је маг и чудотворац, био и остао срж српског језика. До вечног коначишта испратило га више стотина људи

УЗ стихове антологијских песама, на гробљу у Доњој Црнући, између Горњег Милановца, Крагујевца, Чачка и Краљева у недељу је сахрањен Добрица Ерић, за многобројне поштоваоце његовог дела – најистакнутији песник Шумадије.

– Добрица је маг и чудотворац, срж српског језика, био и јесте – рекао је на одру Милош Јанковић, заменик председника Удружења књижевника Србије, и додао да не жели да буде опширан јер му је Ерић једном приликом рекао да је добар, али опширан. – И ја реч таквог великана морам да поштујем.

До вечног коначишта песника је отпратило више стотина људи из скоро свих градова Србије, а међу њима и бројни професори универзитета, колеге, познати извођачи изворне народне музике.

Пријатељ са Голије Гојко Муњић каже да су душу Добрице Ерића најбоље дочарале његове дечје песме, док Часлав Милашковић, дугогодишњи директор Културног центра у Свилајнцу, тврди да је велики песник био истински симбол књижевне манифестације „Синђелићеви дани“, која се већ две и по деценије одржава у том граду. У поворци је био и потомак војводе Стевана Синђелића, Раде, који прича како му је Добрица одмах након упознавања набројао све претке – до оца, али и имена свих младих потомака…

Иако најпознатији као дечји песник, Ерић је био аутор бројних песама изворне народне музике. Сарађивао је са познатим певачима, попут Мирослава Илића (коме је написао први хит „Девојка из града“), Недељка Билкића, Добривоја Топаловића…

– Сигурно нећу претерати ако кажем да је био велики јунак који је бранио српство оштрим пером – каже популарни певач народне музике Раде Јоровић. – Многи су тражили да буде сахрањен у Алеји заслужних грађана, а ја сам сигуран да му је овде место – у алеји Шумадије.

Са овим ставом се слаже и Јоровићев колега Слободан Бетулић Бетула, који тврди да нико није могао да му „додирне душу“ као Добрица Ерић.

На последњем путу, од родне куће до сеоског гробља, у поворци се чуло да се свуда около виде препознатљиви пејзажи из Ерићевих песама, забележених у бројним антологијама, али и у својеврсном зборнику савремених српских песника са села – „Орфеј међу шљивама“. Чак и да могу да осете простор где се калио пркос за најлепше родољубиве песме.

КУЋА УСКОРО ЛЕГАТ

НАЈБЛИЖИ рођаци кажу да ће родна кућа Добрице Ерића у Доњој Црнући ускоро постати легат. Кажу да је песник који је аутентичном лепотом својих стихова Шумадију дочарао целом свету, а са још већим жаром писао о косметским ранама, Грачаници, српским земљама – то свакако заслужио.

Извор:
СРПСКАИСТОРИЈА