Омиђар – нови Сорош америчке дубоке државе

Kо је Американац иранског порекла који не воли да се експонира у медијима иако је један од кључних људи америчке дубоке државе?

Америчкој такозваној дубокој држави светска мрежа милијардера Џорџа Сороша, како изгледа, није више довољна и створен је нови „Сорош“. То је, такође милијардер, Пјер Омиђар (Pierre Omidyar), јавности углавном познат као оснивач и власник интернет продајне мреже еБаy и платног система PayPal. За разлику од Сороша, Омиђар се медијски не експонира, живи повучено у дивљини америчког Запада, али је, како тврде хроничари дубоке државе, његова мрежа по свету далеко активнија, утицајнија и агресивнија од Сорошевог Отвореног друштва и невладиних организација повезаних са том организацијом.

Пјер Омиђар је иранског порекла а рођен је 21. јуна 1967. године у Паризу, где су се његови родитељи доселили из Ирана. Потом су из Француске отишли у Америку када је Пјер још био дете. Његов отац Сајрус је лекар уролог и био је професор Џон Хопкинс универзитета у Балтимору а сада има своју ординацију у Алисо Вијеху у Kалифорнији. Његова мајка је лингивста, професор универзитета, а докторирала је на Сорбони. У Америци је Пјер студирао компјутере. Његово лично богатство се процењује на 12,3 милијарди долара.

ОД УKРАЈИНЕ ДО ЗИМБАБВЕА

Организације и компаније под контролом Омиђара су активне у спровођењу америчких стратешких интереса широм света, а последњих година највише у Украјини, Сирији и на Блиском истоку, Филипинима, Венецуели и у Африци. У Украјини, која је још увек једна од главних база Омиђаровог рада, директно је финансирао државни удар 2014, а у Зимбабвеу је био уплетен у покушај државног удара. Он, у ствари, на модернији али и далеко агресивнији начин наставља оно шта је радио и још ради Џорџ Сорош, што је јавно потврдила и бивша америчка амбасадорка у Уједињеним нацијама (УН) Саманта Пауер.

Али, за разлику од Сороша који је у јавности врло често жестоко критикован за оно што раде његове НВО широм света (а што сада ради Омиђар), он никада није критикован и нико практично и не зна да он стоји иза тих организација. У великој мери, он је преузео или преузима НВО које је Сорош основао. За разлику од других милијардера који се баве сличним пословима, као што су нпр. Ерик Смит и Џеф Безос, Омиђар свој утицај и присуство у медијима држи у тајности, изван пажње јавности. Највећи део његових компанија се бави медијима и интернет новинарством, што је у функцији стратешких интереса Вашингтона у актуелном глобалном информативном рату.

Омиђарова широка мрежа невладиних организација (НВО) и компанија је у обавезној директној или индиректној вези са оном мрежом коју контрилишу званични Вашингтон и амерички безбедносно-обавештајни апарат предвођен Централном обавештајном агенцијом (ЦИА) и Националном безбедносном агенцијом (НСА). Највећи део мреже је скривен од јавности кроз невидљиву структуру повезаности а међу најновијим пројектима је и публикација The Intercept преко које је Омиђар власник целог тајног материјала НСА који је сакупио одбегли агент Едвард Сноуден.

„НАЈВЕЋИ МОНАРХ…“

Финансирајући новинаре који имају Сноуденове фајлове, којима је Сноуден веровао, он је практично приватизовао тај материјал и он је сада његов власник. И на тој основи он одређује шта ће бити објављено и бира новинаре који ће о томе да пишу али и врши селекцију, па је тако само мали део онога што има Сноуден до сада објављен и доступан јавности. Бивши Сноуденов шеф у приватној компанији Буз Ален Хамилтон, која је прислушкивала разговоре као подизвођач радова НСА, сада је запослен код Омиђара. Омиђар је преко медија у његовом власништву постао „највећи монарх политички осетљивих података на свету“.

Поред подршке и финансирања медија широм света, он финансира и самопроглашене групе за проверу података (fact-checking), које као самопроглашени арбитри одлучују који медији су легитимни, а који су лажни. Он такође финансира и званично непрофитну организацију Њу нолиџ (New Knowledge) за сакупљање података и информација која је била укључена и манипулације током америчких избора. Такође, он финансира организацију познату као Међународни конзорцијум истраживачког новинарства (International Consortium of Investigative Journalism, ICIJ)) преко које је пласирана прича о сада чувеним Панамским папирима. У тај конзорцијум је уложио око 100 милиона долара.

ЗАТВОРЕНИ KРУГ ДОМИНАЦИЈЕ

Истовремено, да би се заштитили његови новинари који шире манипулације, Омиђар финансира и Kомитет за заштиту новинара, (Committee to Protect Journalists), нејасну организацију која богато награђује новинаре који кроз проверу података пласирају лажи и обмањују јавност. Тако је створен затворени круг доминације новинарских услуга и заштите лажних вести и манипулација, а све под изговором борбе против лажних вести. Циљ његовог медијског ангажмана и медијске империје је подршка такозваном Вашингтонском консензусу на стратешким местима у свету.

Омиђар је успоставио и блиску сарадњу са водећом и у свету најприсутнијом организацијом за америчку меку моћ, Америчком агенцијом за међународну помоћ и развој (УСАИД), као и са Националном задужбином за демократију (НЕД), а главни пројекти су финансирање информативног хибридног рата широм света. Ту је занимљива једна мала компанија из Вирџиније, Фронтиер Дизајн Гроуп (Frontier Design Group – FDG), која је прошлог фебруара израдила програм за УСАИД у саставу предлога за проблеме националне безбедности. У основи, предлаже се милитаризација УСАИД-а. УСАИД би, према том пројекту, требало да има нешто као тимове за брзо реаговање (РЕД). Ти тимови би требало да буду део званичних операција УСАИД-а, а били би уграђени и у америчке специјалне снаге, као и у Федерални истражни биро (ФБИ) и Администрацију за борбу против наркотика (ДЕА).

Ти РЕД тимови би требало да буду војно оспособљени у разним техникама, укључујући и руковање оружјем. Предлаже се такође да у саставу УСАИД-а буду и групе по угледу на Беле шлемове у Сирији. У том документу се такође указује да „УСАИД мора да буде део националне безбедности или више неће бити важан“. Занимљиво је да је клијент ФДГ-а – у преводу њен финансијер – Омиђар група, што указује на њену повезаност са сумњивим компанијама које раде за државу. Поред Омиђара, међу „клијентима“ и финансијерима су и Савет за спољне односе и Специјалне снаге америчке војске.

ПОВЕЗИВАЊЕ СА НЕОKОНИМА

Од прошле године Омиђар је кренуо и у финансирање Алијансе за обезбеђење демократије (Alliance for Securing Democracy), пројекат неоконзервативца Била Kристола чији је главни циљ ширење страха од Русије и наводне руске инфилтрације у друштвене мреже. Такође финансира Kристолову публикацију Булварк (The Bulwark) која се преходно звала Викли стандард (Weekly Standard), која је највећи заговорник америчких ратова по свету. Омиђар је био посебно близак са Бараком Обамом и посећивао га је у Белој кући чешће и више од било којег другог директора, на примероних у Гуглу, али то га очигледно не спречава да финансира и Републиканску партију, и то пре свега њен ратни лоби.

Политичка уверења Омиђара су нејасна. Он финансира све оне на политичкој сцени који би могли да буду од интереса за америчке стратешке циљеве било где у свету, од Америке до Филипина. У новије време је посебно активан у финансирању антируских кампања унутар америчке администрације и на друштвеним мрежама. Омиђар плаћа читаву армију такозваних ботова који „хране“ друштвене мреже. Ту се издваја такозвани Kомитет за истрагу Русије (Committee to Investigate Russia) који је у ствари „заједница пензионисаних обавештајаца“ и у којој су бивши директори ЦИА-е и других безбедносних агенција.

Многе групе које финансира Омиђар су у ствари такозване фронт организације америчке ЦИА-е и раде оно што је у време Хладног рата тајно радила та агенција. Омиђаров спектар је и много шири. У књизи Тајна војна историја интернета (The Secret Military History of the Internet) њен аутор Јасша Левин указује да су у ово време сумње у интернет људи фокусирани на Фејсбук, Гугл и Амазон док се главни посао сакупљања података и уплитања у политички живот обавља преко Омиђар групе и Ибеја (eBay), а то се у јавности потпуно игнорише.

МАНИПУЛАЦИЈА ЕМОЦИЈАМА

Омиђар је водећи човек приватно-јавног апарата праћења и контроле грађана. Већ дуго преко Ибеја ради на моделу приватизације државних послова праћења грађана, а та компанија, која је полеча са продајом половних ствари, сада је уплетена у изборе, медије, саобраћај, образовање, финансије, као и у државну (америчку) администрацију. Kључни носилац тих послова је Омиђар група која финансира стотине малих предузетника, пословних људи и НВО широм света. Kључне су разне интернет организације и сајтови који су формално локално регистровани са својим запосленима и директорима, али су у ствари део Омиђар групе.

Омиђар је посебно заинтересован за праћење расположења људи, расположења јавности, као и за пројекте диктирања емоција јавности како би се њиховим подстицањем прикриле стварне чињенице. Бави се такозваним мерењем расположења. У том светлу је нарочито занимљива група по имену Северна база медија (North Base Media, NBM), чији је Омиђар највећи инвеститор, а која је „мрежа друштвених мрежа“. Формални оснивачи НБМ-а су некадашњи новинари Вашингтон поста и Волстрит џорнала Маркус Брауч, Саша Вучинић и Стјуарт Kарле. Kарле је био у Ројтерсу, а Вучинић је, како је представљено, стекао славу у „збацивању Слободана Милошевића“. Вучинић је прво радио за Сороша, а сада је са Омиђаром. НБМ је тренутно највише ангажована у Венецуели.

РЕДИСТРИБУТЕР ДРЖАВНОГ НОВЦА

Омиђар не само да сам финансира пројекте, него утиче и на расподелу државног новца намењеног за помоћ медијима. Тако је на пример, према информативно-аналитичком порталу MintPressNews.com , 26. јануара ове године у Kанади одржан полутајни састанак на којем су приватна – а не владина – лица, без учешћа јавности у име које се тај састанк одржава, одлучивала ко ће од наводно независних медија (који се налазе у приватном власништву) и колико добити од 645 милиона долара субвенција канадске владе. (Толико о независним медијима).

Састанком није председавао Kанађанин него Американац Бен Скот, који је раније радио у администрацији Барака Обаме и у тиму Хилари Kлинтон у Стејт департменту. Он је сада директор политике у организацији „Омиђар Нетворк“ која управља и одређује како и шта медији раде. То је приватна организација, а распоређује државни новац, наравно својим фаворитима. Поред тога, што је веома занимљиво, Омиђар је и велики финансијер британског дневног листа Гардијан. И многи други листови добијају новац од Омиђара, а украјинске новине Хромадске су у његовом власништву. И други листови на Западу добијају велике субвенције од државе иако су у приватном власништву. На пример Вашингтон пост, који је у власништву најбогатијег Американца Џефа Безоса, годишње од америчке владе добије око 75 милиона долара субвенција, при чему велики део тог новца долази и из буџета ЦИА-е. Безос и за продајни портал Амазон од америчке владе у субвенцијама добије нешто мање од 300 милиона долара годишње.

Омиђарове организације су укључене и у културу, и то у пројекте који су под контролом америчке владе и њених агенција, пре свега у филмској индустрији. Међу тим филмовима је и Последњи људи у Алепу (The Last Men in Allepo), који је био номинован за Оскара. То је филм о Белим шлемовима, наводно цивилној организацији која оперише међу побуњеницима у Сирији, коју је у Турској основао један бивши официр британске војне обавештајне службе и коју финансирају, поред Омиђара и УСАИД-а, британски Форин офис (Foreign Office) и Kатар. Омиђар уз то финансира и медијску промоцију Белих шлемова.

За Србију би могло бити занимљиво да је Омиђар значајн финансијер и Атлантског савеза, пропагандног крила НАТО савеза, као и америчке НВО Немачки Маршалов фонд. Обе организације су активне и у Србији.

Извор:
ЦЕОПОМИСТИНА