Леонид Григоријевич Ивашов: Американци 1999. нису смели у рат прса у прса

Леонид Григоријевич Ивашов, генерал-пуковник и руски геополитичар у разговору за „Новости“: Србија показала како се мала земља бори за територију и достојанство

МОСКВА – ОД СТАЛНОГ ДОПИСНИКА „НОВОСТИ“

АМЕРИКАНЦИ су стали на страну албанских терориста и бомбардовали су Југославију, не да би, како су тврдили, спречили хуманитарну катастрофу, него да би казнили непослушне Србе. Југославија им се није уклапала у концепцију једнополарног света, где сви морају да слушају „једног газду“ из Вашингтона. Демонизација Срба као народа и председника Милошевића била је у функцији оправдавања дивљачког бомбардовања цивилних објеката.

Овако, у ексклузивном интервјуу за „Новости“, говори пензионисани генерал-пуковник Леонид Григоријевич Ивашов (75), бивши руководилац Главне управе за међународну сарадњу руског генералштаба, а сада најугледнији московски геополитичар, професор на Московском институту међународних односа, на којем се образују руске дипломате.

– Непослушне Србе Американци и савезници хтели су да ставе у својеврсни логор, да их политички и економски изолују и, на крају, физички униште. Зато је та моћна пропаганда највећих западних медија створила слику да су Албанци страдалници. Требало је доста времена да прође да би на Западу схватили како су многе репортаже о тобожњим страдањима Албанаца на Косову биле добро изрежиране – истиче генерал Ивашов.

* Многи актуелни албански лидери најпре су били на америчком списку терориста, а потом постали њихови савезници.

– Тачно је да су Американци за главне савезнике у рату против Срба ангажовали нарко-трговце и разне криминалце. Америчком руководству је било важно да створи јединице које хоће да ратују, и добро су му дошли разни Тачији и Харадинаји, који су најпре за њих били терористи. Пентагон је планирао и копнену операцију на Косову и Метохији 1999, али је имао проблем да на то наговори своје савезнике. Два су разлога за то: знали су да ће их дочекати спремна и мотивисана српска војска и да ће жртава бити много. Амерички савезници нису били спремни да гину у рату за Косово. Због тога се НАТО и одлучио за даноноћно бомбардовање не само војних већ и цивилних циљева, а хтели су да се ратосиљају „старих“ бомби.

* Американци сада јавно критикују руководство Албанаца на Косову због корупције и кршења права мањина. Откуд то?

– Прво су демонизовали Србе, мада су знали за албанске терористе и њихове злочине. Сада, када је на Косову и Метохији остао мали број Срба, а терористи на власти у Приштини обавили посао, Америка почиње да мења реторику. То никога не треба да чуди. Вашингтону ти бандити више нису потребни, и сада ће покушати да нађу „погодније и цивилизованије Албанце“ да руководе лажном државом. Београд, свакако, не би требало да наседне на ове „кадровске промене“ у Приштини и помисли да ће се ситуација на Косову и Метохији променити. Верујем да су српски политичари свесни тога да им „шаргарепа“ коју нуде из Вашингтона не доноси ништа осим празних обећања, јер ће се Албанци и даље понашати онако како су им већ дозволили њихови ментори из САД.

* Хоће ли Албанци створити своју војску на Косову, упркос противљењу једног броја земаља у Европи?

– Европа је постала безвољна и своје интересе слабо штити. Већина европских земаља не жели да се супротставља Вашингтону. Ако Американци сматрају да Албанци на Косову треба да имају војску, у Европи ће им се мало ко супротставити. Американци гледају само своје интересе, маскирајући све то причама о демократији и слободама. Они су направили базу „Бондстил“ на Косову, која не потпада ни под какву контролу и међународне договоре. Марионетска власт у Приштини чиниће оно што им се буде наређивало из Вашингтона, иначе следе казне. Оне могу бити и у виду смењивања актуелних албанских функционера, јер о тим бандитима Америка има довољно компромитујућег материјала.

* Да ли ће се западна Европа супротстављати стварању „велике Албаније“ или све зависи од воље Вашингтона?

– Већина европских земаља биће против промена граница. Европљанима сигурно није у интересу да се створи велика исламска држава. Међутим, Европа је слаба и није спремна да се енергично супротстави плановима САД. Дакле, од интереса Вашингтона зависе и изгледи да се створи „велика Албанија“.

* Ви сте били укључени у десант руских специјалаца на аеродром у Приштини, о чему је сада снимљен и филм. Има ли истине у причама да је у томе учествовао и Путин?

– Директно у акцији актуелни председник Русије Владимир Путин није учествовао. Ми смо дозволу за акцију добили од тадашњег председника Јељцина. Али кад је већ акција изведена, Путин, који је у то време руководио Саветом безбедности Русије, то је подржао. Тек касније, у јуну 2001, као председник Русије, посетио је наше војнике на Косову, на аеродрому Слатина.

* Коју су поуку извукли Руси из агресије НАТО на СР Југославију?

– Србима велико хвала што су отрезнили нас Русе и ослободили нас свих заблуда, поготово оног дела који је веровао у добре намере Американаца. Србија је свима показала како се једна мала земља и јуначки народ боре да сачувају територију и достојанство. Знам да је доста оних који сматрају како су Срби поражени и да плаћају високу цену. Али, тек историја може да оцени прави резултат агресије на Србију. Оптуживати руководство Србије да није знало како да избегне рат није коректно, јер су Американци тај рат наметнули Србима, желећи да их понизе пред светом. Захваљујући лекцији коју смо научили од Срба, данас је Крим саставни део Русије.

* Да ли се слажете да су односи Србије и Русије све јачи и бољи?

– Никада нисам сумњао у пријатељство са Србима. У вашој земљи имам много добрих пријатеља. И ја сам знао да Срби неће увести санкције Русији после повратка Крима матици, упркос притисцима Запада. Тај став Срба руски народ ће памтити, а они политичари из Јељциновог окружења ће се стидети што су се својевремено придружили санкцијама против Србије.

С-300 НЕ БИ СПРЕЧИО БОМБЕ

* A У Србији се пред почетак бомбардовања много говорило о томе да ли ће нам Руси дати системе С-300.

– Да смо ми генерали одлучивали, радо бисмо помогли браћи Србима. Али војска се не бави политиком и трговином оружјем. Било је преговора, али се закаснило, јер су Југославији већ уведене санкције, за које је, нажалост, гласало и тадашње руководство Русије. Генерали су у то време рачунали да би системи С-300 могли да оборе двадесетак авиона НАТО, што би отрезнило агресоре. Међутим, Американци су гађали великим бројем ракета и неколико система С-300 физички не би могало да их заустави. Био је то апсолутно неравноправан рат, јер је НАТО био супериоран у ваздуху.

Извор:
НОВОСТИ