ПЕДЕСЕТ ЉУДИ се спрема да штрајкује глађу, дођите да их подржите (видео)

Срђан Ного, народни посланик и Јелена Павловић, адвокат члан ЦХФ Србија на протесту РЕШЕЊЕ ИЛИ РАЗРЕШЕЊЕ који је организовало Удружење ЦХФ Србија данас испред ВКС.

„Ево, налазимо се испред Врховног касационог суда у Немањиној улици, где траје протест људи који су задужени кредитима који имају индексирану клаузулу у швајцарским францима. Овде се педесет људи спрема да започне штрајк глађу. Значи, педесет људи ће овде штрајковати глађу, остаће овде целу ноћ, остаће сутра, зато што захтевају да Врховни касациони суд РАДИ СВОЈ ПОСАО, оно зашта су плаћени, оно зашто њихова функција треба да гласи, а то је да примењују закон. И да коначно реше овај проблем, зато што је свака држава у Европи решила и зато што су наши закони јасни и недвосмислени по овом питању. Ово је институционализована пљачка и уништавање преко 30.000 породица, преко 100.000 људи, који су у великом проблему.

Ја позивам све људе који имају кредите, не само у швајцарским францима већ и у еврима, који су такође жртве на исти начин, али позивам и све људе који нису задужени да дођу овде, да се солидаришу са овим људима, да им пруже подршку, да заједно са њима стоје у овом протесту зато што – неправда учињена једноме директно погађа све нас индиректно.

Уколико њима помогнемо да реше свој проблем, аутоматски ће и ово друштво кренути на боље, и пробићемо једно зачепљење нерешених проблема који нас потпуно уништавају као народ и друштво.
Ја ћу бити ту са њима, позивам и све вас. Дођите да у што већем броју пружимо подршку овим људима, јер је ово борба свих нас.

Њима свака част, и велика храброст педесет људи који су се одлучили зато што не могу више даље да издрже. То је као да су им криминалци упали у кућу и отимају њихову имовину, упропаштавају животе и њих и њихове деце, њихових брачних другова и њихових фамилија.
Само што ови криминалци нису људи са фантомкама и аутоматским оружјем, него су људи у оделима које штити држава. Долазе значи банкари са извршитељима, под заштитом полиције, уз подршку судова, уз подршку политичара, уз подршку медија. Јер, ово је најпрећутанији протест који тренутно постоји, јер ниједни медији не желе да извештавају шта се  овде данас дешава. Зато што се банке рекламирају у свим медијима.

Ови људи морају да добију подршку народа и грађана, јер ми се морамо обрачунати са овим криминалцима који упропаштавају животе свима нама, а у случају људи који имају кредите у швајцарским францима – то је најдрастичнији случај криминала и отимања који постоји у Србији.

И због тога сви морамо да дођемо и да се солидаришемо са њима.
Значи, ево знате – Немањина улица, Врховни касациони суд, видећете људе који штрајкују глађу, немојте да останете неми на овај проблем!“

ИЗВОР: ФБ Сања Вујановић

***

Адвокат Јелена Павловић, испред Удружења ЦХФ Србија
МИ НЕ ТРАЖИМО НИШТА ШТО НАМ НЕ ПРИПАДА! 

Данас смо се окупили са једним задатком, а то је да коначно добијемо ОДГОВОР Врховног касационог суда о спорним кредитима индексираним у валути швајцарског франка. Данас је радни дан, јако пуно људи је на послу, имајући у виду да данас нисмо добили било какав одговор  нити испуњење захтева – остајемо при ономе како смо и почели.
Дакле, остајемо овде, смењиваћемо се, позивам све људе да нам се прикључе.
Позивам све моје пријатеље који сматрају да смо пријатељи,  да то и докажу.

Ми се данас овде боримо за егзистенцијална права људи.
Ми се данас боримо овде да престане ово озбиљно урушавање правног и економског поретка Републике Србије.
Ми сматрамо да апстрактне борбе немају ефекта колико имају ефекта конкретне борбе за тачно одређене циљеве. Наш једини циљ је ПРАВНА ДРЖАВА, ЕФИКАСНОСТ суда, ОДГОВОРНОСТ. Ми данас то немамо. Наш захтев је и наш слоган протеста – РЕШЕЊЕ ИЛИ РАЗРЕШЕЊЕ.

На почетку овог протеста већ смо рекли, да након овог датума више ништа неће бити исто. И, господо, неће бити исто. И небитно је да ли ће нас за почетак бити 50, 70, 100. Битно је да смо ми одлучни и битно је да ћемо ићи до краја.

Имајући у виду да ове спорне кредите има цела Војска, цела Полиција, цела БИА, сви запослени у банкама, сви запослени у судовима, питамо их шта они мисле? Да се само ми изборимо за њих? Позивам их да дођу и да се изборе за своје право. Кога се ви бојите? Ко се кога овде боји?

Ми не тражимо ништа што не припада. У Шпанији, у Грчкој, у нормалним земљама, за шест месеци се заврши тростепени поступак. И први степен, и други степен, и Врховни суд њихов се изјасни.
Наши не могу у року од годину и по дана да прво рочиште одрже. То није држава и то није судство. Сматрамо да велики број људи који данас седе у судовима су пали на тесту стручности и достојности. При избору за судије два су услова: стручност и достојност. И једно и друго се претпоставља. Све што се претпоставља је обориво. Многи су ове претпоставке оборили.

У данима који следе, ма колико то требало да траје, ми ћемо јавно почети да саопштавамо имена судија који угрожавају уставни поредак ове земље.

Позивам све кориснике кредита да се снажно одупру оваквом угњетавању. Малопре је била ситуација пред капијом где сам ја добила информацију да хоће да нас хапсе и да нас у хитном року осуде на 30 дана. То се није десило али ја сам морала да се обратим, и рекла сам да није никакав проблем. Позивам све кориснике кредита да дођу и да буду ухапшени, јер у затворима имају сви услови за живот, и смештај. И у затворима неко мисли о затвореницима. Корисници кредита данас имају мања права него осуђена лица.  И нико се тиме не бави, нико од силних организација силних бораца за правду, о чему се ту ради?

Дакле, још једном бих хтела да поручим мојим пријатељима, и мојим фејсбук пријатељима (ово је директан пренос на друштвене мреже), и мојим познаницима, и сваком ко је било када имао жељу да живи у нормалној држави да је борба ДАНАС ПОЧЕЛА ОВДЕ и да неће стати.

И ово више није никаква искључивост. Ја сам као неко ко је у овој држави рођен, ко жели да живи овде, и желим да моја деца живе овде. Не желим да живим у једном осећају безнађа, страха и лудила. Када немамо независно судство, када немамо стручно судство, ефикасно судство – ми немамо државу. Наши су преци гинули да бисмо ми данас имали државу и да не бисмо били ни под чијом окупацијом. А ми смо данас, евидентно, у већем ропству него било када. Ја сам одлучна да се томе супроставим.

И позивам вас да када дођете будете одлучни, и позовете ваше пријатеље, да се смењујемо овде, да будемо једноставно опомена да овако даље неће моћи. Чекаћемо колико год буде требало јер они морају изнети свој став и они морају радити свој посао.

Ви сте данас имали прилику да видите да су у три сата сви напустили ову зграду. Људи, колико вас ради толико кратко, има ли неко да дигне руку? Људи који су овде имају кредите, раде 24 сата и то све што зараде и то морају банци да дају. Заиста сматрам, ко нема довољну стручност мора бити разрешен.

Наши ће захтеви још само кратко време бити испуњавање ових услова и тражење правих ставова. Након тога наши ће захтеви наставити само разрешењем. Ја захтевам и тражим, и знам да на то имам право и знам да је то могуће – да живим у уређеној држави срећних људи, а не у једном осећају јада, беде, и потпуне неслободе у свему.
Када човеку одузмете право на егзистенцију, као што је то питање код ових људи који имају кредите, тада долазимо у ситуацију да су њему сва права отета, практично добијате једног роба. Ми данас имамо велики број робова овде и то више нећемо трпети.

Потребно је да будемо одлучни и да седимо на овом месту, испред суда, да будемо примећени. Ја сам дубоко убеђена да ће ова агонија да траје осам до десет година, а за то нико нема времена. Дакле, једина наша срећна околност је што ови кредити нису само код нас пласирани и уопште није спорно да ће они једног дана то да да допусте, али је њихов план да то допусте до десет година, са тим силним укидањима, развлачењима… Тај план не може проћи. „

***

ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД – Захтев за хитним спречавањем даљег екомомског и демографског уништавања грађана Србије

ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Ул. Немањина 9
11 000 Београд
Београд, 18.03.2019.године

За председника суда – господина Драгомира Милојевића

ХИТНО !!!

ПРЕДМЕТ: Захтев за хитним спречавањем даљег екомомског и демографског уништавања грађана Србије

Уважени господине Милојевићу !

Обраћамо Вам се као председнику Врховног касационог суда у Србији.

Дана 21.марта 2019.године корисници кредита у швајцарском франку, започеће трећи и последњи протест испред зграде Врховног касационог суда.

Након тог датума, ништа више неће бити исто.

Прошло је тачно 9 месеци од јуна 2018.године, када смо очајни чекали испред зграде Врховног касационог суда, тражећи само једно – убрзано решавање предмета у вези шпекулативних кредита индесираних у валути швајцарског франка.

Тог дана добили смо уверавање да ће сви предмети који су до тада запримљени у Врховни касациони суд, бити решени до 01.октобра 2018.године, да Врховни касациони суд не може унапред заузимати правне ставове, али да ће из одлука Врховног касционог суда нижестепени судови моћи да доносе закључке о ставовима Врховног касационог суда.

У Саопштењу од 06.06.2018.године такође је наведено да ће Врховни касациони суд упутити допис нижестепеним судовима да се наведени предмети сматрају хитним, као и да се са посебном опрезношћу, поштјући принципе савесности и поштења разматрају тужбе са предлогом за одређивање привремене мере у поменутим споровима.

Девет месеци касније од тог Саопштења, четири године од почетка страдања и десет година тешке борбе за опстанак, ништа се није променило.

Судови нижег степена:

 нису донели ни једну правноснажну привремену меру којом би одложили продају непокретности до окончања судског поступка;
 нису донели ни једну правноснажну пресуду у складу са европском праксом у овим споровима у било ком суду у Београду ( изузетак су једино две правноснажне пресуде у Нишу, на које су банке изјавиле посебну ревизју);
 ни један поступак у овим споровима није убрзан.

Припремна рочита се заказују на 18 месеци од дана подношења тужбе, затим одлажу са роковима од 9 -11 месеци између два рочишта, о привременим мерама се не одлучује ни после годину дана од подношења, судије не знају ни које чињенице треба да утврде, ни које право да примене у овим споровима.

Недавно сте у медијима изајвили да судови раде добро, али да недостаје број судија, јер млади више бирају друге професије.

Да сте наставили анализу, схватили би колико сада недостаје људи, а не само правника, и колико наших грађана је због превелике количине стреса и лоших животних услова прекратко живело, колико њих се иселило, а колико њих се није родило !!!

Ако бисте још дубље сагледали целокупну ситуацију, искрено и професионално, схватили би и који је у томе допринос управо Врховног касационог суда у Србији. Више од трећине грађана који су били на протесту у јуну 2018.године, овога пута неће доћи, јер су се из очаја и одсуства елементарне егзистенције иселили у нади да ће им друга земља бити боља домовина. Да ли Ви уопште икада о томе размишљате?

Допис_за_ВКС – ПДФ

Извор: СРБски ФБРепортер