На Пагу јуче почињен стравичан злочин над дјецом какав се на том острву није десио од љета 1941.

pag-srusena-ploca

Хрватска али и шира јавност, шокирана је судбином четворо малишана које је отац са убилачком намјером, бацио са првог спрата њихове куће у шест метара дубок амбис. И предсједница Хрватске је како преносе медији: згрожена, потресена и тужна.

Хрватски премијер Пленковић је изјавио да су сви згрожени овим монструозним чином на Пагу и додао: „Дословно смо сви потресени с оваквим, до сада бар ја не памтим, чином који се одвио на Пагу“.

И заиста, ријеч је о несвакидашњем догађају, покушају убиства малодобне дјеце.

Овако нешто на Пагу се није догодило од ноћи 14/15. августа 1941, када су уочи католичког празника Велике госпе, Хрвати поклали, бацили у амбис и затрпали деведесетједно дијете старости до петнаест година са још 293 жртве женског и 407 жртава мушког пола.

Господин Пленковић не памти да се описани злочин десио јер вјероватно никада није ни сазнао за њега.

Хрватска предсједница свакако зна за српску и јеврејску дјецу поклану љета 1941. на рту Слана изнад увале Малин. Познато јој је и да је Спомен плоча за не мање од 8.000 жртава Покоља на острву Пагу, постављана и рушена три пута: 1991, 2010. и 2013. године.

У писму за предсjедницу Хрватске Колинду Грабар-Китаровић које су представници удружења „Јадовно 1941.“ из Бањалуке и Београда,  уручили 04. марта 2015. године тадашњем Амбасадору Хрватске у Србиjи Гордану Маркотићу, затражено је поред осталог да се достоjно и примjерено обиљежи мјесто усташког логора смрти Слана на острву Пагу, укључуjући и обнављање неколико пута разбиjене спомен-плоче на мjесту тог логора.

Одговор на писмо никада није стигао а спомен плоча жртвама Слане и Метајне до данас није обновљена. Овим својим нечињењем, хрватска предсједница је потомцима жртава послала више него јасну поруку а над невиним жртвама починила нови злочин.

Разумљиво је да је госпођа предсједница, згрожена јучерашњом трагедијом на Пагу, тужна и потресена. Потомцима и поштоваоцима жртава хрватских логора смрти из 1941, та осјећања су веома добро позната.

Слава невиним жртвама, коме год народу оне припадале.

Аутор: Душан Ј. Басташић

Извор:
ЈАДОВНО