- Срби на окуп! - http://srbinaokup.info -

Половина пензионера издржава своју децу и унуке

penzioneri---------Foto-ANDjELKO-VASILJEVIC-FRСваком десетом пензионеру помажу његови наследници, а статистика говори да је први пут у историји наше земље број старијих од 65 година премашио број млађих од 18 година

Свака пета особа у нашој земљи старија је од 65 година, а неумољива демографска статистика сведочи да је први пут у историји наше земље број старијих од 65 година премашио број млађих од 18 година: од 115 општина у Србији чак 111 спада у демографски стара подручја. Подаци изведени из последњег пописа становништва сведоче да у Србији живи 723.249 старих жена и 527.067 старих мушкараца, а бројке које сликају њихову садашњост не уливају оптимизам – од 1.712.245 пензионера у Србији чак милион њих прима најнижу пензију, која је до сада износила 23.000 динара, а од новембра ће бити повећана на 26.059 динара. Парадоксално звучи податак да чак 54 одсто старих издржава чланове своје породице, а тек сваком десетом пензионеру помажу његови наследници.

Надежда Сатарић, председница УО организације „Амити – снага пријатељства”, скреће пажњу на чињеницу да додатни проблем представља чињеница да се око 130.000 жена и 50.000 мушкараца старијих од 65 година уопште не налази у пензионом систему, односно нема никаква примања. На ивици егзистенције налази се и око 180.000 пољопривредних пензионера, који месечно добијају око 11.000 динара.

– Не треба заборавити да велики број пензионера у Србији издржава своју децу која не раде и помаже унуцима који су на школовању. Када плате инфостан, лекове и финансијски помогну децу и унуке, не остаје им много за свакодневни живот. О томе илустративно сведочи и податак да свега трећина жена старијих од 65 година себи може да приушти два пара обуће годишње, а знамо колико је обућа значајна када несигурно корачате плочницима трећег доба – каже наша саговорница.

Оцењује да велики проблем представља и чињеница да је свакој четвртој старој особи потребна нека врста помоћи за кућу. Међутим, помоћ геронтодомаћица има свега 1,1 одсто старих, што значи да само 15.000 пензионера има помоћ у обављању свакодневних послова. Остали су принуђени да се ослањају на помоћ и подршку сродника – ако их имају.

– Посебан проблем представља недостатак сервиса за особе које болују од деменције или Алцхајмерове болести. За ове особе не постоје ни дневни боравци, ни такозвани предах смештаји, а не постоје ни саветовалишта за чланове породице и неговатеље. Процене говоре да свака пета особа старија од 80 година пати од деменције – упозорава Надежда Сатарић.

Иако се често истиче чињеница да припадамо такозваном медитеранском кругу земаља, у којима се негују снажни емотивни односи међу члановима породице, статистика говори да стари људи углавном живе сами – у Србији постоји 434.548 старачких домаћинстава, од којих 278.131 чине самачка домаћинства. Свега трећина старих људи живи у истом домаћинству са својом децом. Број једночланих старачких домаћинстава расутих по падинама сурих планина и изгубљених у брдима Источне Србије измиче свим статистикама, а управо они спадају у категорију најугроженијег становништва у нашој земљи.

Истраживање Института за јавно здравље „Др Милан Јовановић Батут” сведочи да је повишени крвни притисак најучесталије обољење међу старом популацијом – око 65 одсто наших старих суграђана пати од ове бољке. Петина њих има повишене масноће у крви и шећерну болест, од депресије болује свака десета стара особа, а око осам одсто њих има хроничну респираторну болест или астму. Сваки трећи има проблеме са ходом, сваки девети са видом, а скоро сваки четврти са слухом. Три четвртине старих има неку хроничну болест или здравствени проблем – чешће жене него мушкарци. Уз то, свака трећа стара особа изјавила је да има озбиљне тешкоће у обављању свакодневних кућних активности, као што су припремање хране, кућни послови и куповина, а свака девета у обављању личне неге.

Неколико старих смештено у приватне домове о трошку државе

Иако је почетком јула било планирано да око 500 најстаријих и социјално најугроженијих суграђана који се тренутно налазе на листама чекања за пријем у неки од државних геронтолошких центара добије место у приватним домовима уз помоћ државних субвенција, до сада је свега неколико њих смештено у приватне домове. У Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања подсећају да су је обрада захтева за пружање услуге домског смештаја у надлежности центара за социјални рад, чији је оснивач локална самоуправа. Представници ресорног министарства процењују да центри за социјални рад још нису довољно предузимљиви у упознавању корисника са листа чекања са могућношћу коришћења те услуге у неком од приватних домова са којима смо закључили споразум.

– Ми смо све центре за социјални рад још једном обавестили о могућности да корисници који се налазе на листи чекања за смештај у неки од државних домова могу ту услугу добити и у неком од 40 приватних лиценцираних домова са којима смо закључили оквирни споразум. Очекујемо да ће до краја године ову могућност искористити већи број наших старијих суграђана – рекли су нам у Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања.

Извор:
ПОЛИТИКА [1]