Разграничење са памећу

Кад је био давне 1998 и 1999 године у тзв ратној Влади Слободана Милошевића, Александар Вучић се из све снаге залагао за останак Косова и Метохије у саставу тада СРЈ. Србија је још увек била у савезу са Црном Гором. Агресија је трајала скоро три месеца, отпор војске је био задивљујући, посебно су се истакли млади војници на одбрани границе Србије према Албанији. Кошаре, Паштрик, Јуник, и многе друге борбене линије са којих није било одступања. Одбрањене су границе Србије. И како то увек бива, српски војник добије рат, а онда политичари и велике силе седну за сто и од победе направе пораз. И узалуд онолики млади људи погинули и осакаћени, узалуд погинули пилоти који на сумњиво исправним авионима полетеше у сусрет летећим злочинцима. Знали су где су наше границе! А председник Србије то не зна (сам је то потврдио).

После непуних годину дана десио нам се „народ“ (не дај боже да се и ови садашњи протести широм Србије заврше као они од 5 октобра!) дођоше на власт најгоре економске убице и људи жељни власти и новца. Одрпанци постадоше преко ноћи милионери, опозиционари седоше у нове фотеље и отпоће пљачка невиђена. Наравно, под палицом наших западно европских „пријатеља“. У та сурова и тешка времена, актуелни председник државе је остао по злу упамћен као министар информисања, али у предходној влади Слободана Милошевића био је заговорник да је Косово и Метохија српска покрајина. Његови радикали заједно са Коштуницом изгласаше и нови Устав Србије у ком је у преамбули писало да је Косово и Метохија саставни део Србије. Тадашњи љути опозиционар а садшњи председник Србије доносио је у Скупштину робијашку кошуљу намењену економском „експерту“ Млађану Динкићу. Кад они дођу на власт, Млађан Динкић и сви око њега који су опљачкали Србију биће тужени, а суд ће проценити колике казне ће добити. Сваком према заслузи. Али, авај, Динкић је сада у Вучићевој влади на месту некаквог саветника.

Од тих дана није много времена прошло. Док је Шешељ био у Хагу, Николић поведе отуђено радикалско крило из Скупштине за собом и настаде нова партија Српска напредна странка. Вучић се у то време нешто двоумио, те хоће, те неће, и одједном је „преломио у мозгу“ и придружио се Николићевом јату. Програм нове партије је писао, нико други до бивши амерички амбасадор у СРЈ Монтгомери, и то на енглеском. Дуго нису успели ни да га преведу на српски.

У време пре настанка Српске напредне странке, Српска радикална странка, која их је изродила, била је најјача опозициона странка у Србији. А кад се преобратила у СНС, заведен народ је сматрао да је ова, нова и даље родољубива и српска и да ће нова власт која је освојила највише гласова, владати по закону, и ни „по бабу ни по стричевима“. И тако… Александар Вучић је као члан СНС прво постао министар војни, па ппв (први подпредседник владе ) а Николић је постао председник. Скупштина се састојала од СНС већине а у дипле им је свирао Дачићев СПС. И би влада. Николић је постао председник Србије и како би показао да је председник свих грађана, Срба и осталих који живе у Србији, свој мандат председника странке је предао свом заменику, Александру Вучићу. Кад је Николићу истекао мандат, поново је СНС победила на изборима и Вучић је постао председник Србије. Али, није се одрекао звања председника партије СНС. Помпезан какав јесте, није му било довољно да се пред посланицима закуне само на Уставу, не, извукли су из музеја Мирослављево јеванђеље и он (да би засенио простоту!) закуне се држећи обе руке на Уставу и Јеванђељу уз заклетву да ће поштовати Устав Србије и радити на очувању њеног суверенитета и целовитости. То рече јавно пред лицем Србије, па порече. Убрзо после, Србија је почела да продаје своје преостале ресурсе, воде, руднике. Пре неких пар месеци продат је рудник Бор Кинезима а испоставило се да је један део тог ревира најбогатији рудник злата на свету. Или бар један од најбогатијих. На удару криминалне приватизације, у којој учествују странци, су сви наши рудници бакра, литијума, бора.

Ту се пљачкање Србије не зауставља, Вучић са својим плагијаторским кадровима, водећи рачуна само о својим интересима, распродаје и српска изворишта чисте воде, а сад је почео да распродаје и планинске потоке да би удовољио разним тајкунима да праве мини хидроцентрале, како би „побољшали“ снабдевање струјом српска домаћинства.

Завео је страховладу. Суспендовао је Устав, Скупштину, Владу, судство. Све је у његовим рукама. Он одлучује шта ће урадити у Бриселу поводом Косова и Метохије, рукује се са Хашимом Тачијем, коме предстоји суђење за злочине над цивилним становништвом на КиМ. Албанци су за српску робу увели таксу од 100% и председник кука на сав глас да се укину таксе јер он не може да преговара под таквим условима. ОН не може! А где је Скупштина, где је Влада? Он уствари ништа не преговара, него аминује све што му из Европе кажу, потписује нешто а нико не зна шта потписује, има неки план о решавању проблема Косово и Метохија а никад га није обелоданио. Е, најзад је српска јавност била почаствована његовим мудрим саопштењем да је његов план за Косово и Метохију – разграничење! Демаркација! То је потврдио и његов верни коалициони партнер, министар спољних послова, Ивица Дачић. Косовски медији више саопштавају о преговорима него српски па су тако обелоданили договор који треба што пре да се верификује (1) :

Прешево до Кленике придружује се Косову,
Граница се налази у близини Билића,
Бујановац добија посебан статус као посебан дистрикт
Митровица добија посебан статус као посебан дистрикт
Косову се придружује 6 од 8 села из општине Медвеђа
Коридор 10 биће проглашен међународним „Протецтед Роад”
Језеро Газиводе биће приватизовано на 99 година (енглеска фирма) и имаће специјалан статус
Трепча се приватизује на 99 година и имаће посебан статус
Српске цркве постају независне попут Хиландара
Звечан, Зубин Поток и Лепосавић улазе у састав Србије
Ратне оштете између Косова и Србије биће опроштене
Србија ће признати Косово под именом Косово
НАТО снаге имаће мандат од 33 година
База у близини Бујановца постаје део Косова
Бондстил постаје војна база НАТО
Уговор о пријатељству Косова и Србије биће потписан у Вашингтону у року од 6. месеци.
Дакле, разграничење наше територије са нашом територијом. Лудо, да луђе не може бити! А при том нит је Скупштина Србије о томе расправљала, нити је постојао неки шири разговор. Све је то председник Вучић самостално, против Устава урадио, јер ето, мора (сам) да реши проблем Косова „због будућности наше деце“ а не види несрећник да управо нашој деци узима будућност и све нас уводи у велику неизвесност опстанка наше државе.

Српски народ је предосетио издају великог формата и зато је 18. фебруара одржан скуп, свенародни протест против издаје Косова и Метохије. Овај скуп се на медијима није најављивао, народ се у великом броју окупио, обавестивши се преко друштвених мрежа. Мото протеста је био: „Стоп издаји Косова и Метохије. И оставка Вучића“. Ако би се овај наопак наум Вучића остварио, онда би Србију почели да черупају са свих страна, и од Србије би остао само Београдски пашалук.

Због тога Вучић и његова издајничка власт која жели да потпише „разгарничење“ своје територије са својом, треба да оде што пре како би причињена штета била што мања.

(1) http://magazin-tabloid.com/casopis/?id=06&br=435&cl=05

Извор:
КОРЕНИ