САОПШТЕЊЕ ЗА ЈАВНОСТ

Панел дискусија о Косову и Метохији на конференцији о безбедности у Минхену показала је сву беду и крах националне и државне политике Александра Вучића у јужној српској покрајини.

У Минхену смо чули од председника Србије да је он лично демонтирао институције српске државе на Косову и Метохији, полицију, судство, телекомуникације… А да за узврат није добио Заједницу српских општина. Председник самопроглашене републике Косово на то му је подругљиво одговорио да он, за разлику од њега који руши Устав Републике Србије, поштује устав сепаратне парадржавне творевине из Приштине.

Током саме дискусије Александар Вучић је био у апсолутно подређеном положају. Цвилео је, цмиздрио, запомагао на некоректност сепаратиста. И колико год да прорежимски медији желе да га представе као неког ко је одбрусио Тачију, његово држање подсећа на „Нејаког Уроша“. Срби би то народно казали да се понашао као „сека Перса“.

Очита је чињеница да председник Србије није схватио основну чињеницу да се Косово или чува цело или губи цело. Политичко шибицарење исказано кроз „разгрничење“ је у старту осуђено на неуспех.

Уосталом, што није пре двадесет година као министар у влади Слободана Милошевића њему презентовао такав став него се трудио да буде већи Србин од њега заступајући идеју о протеривању Албанаца преко Проклетија са Косова и Метохије, како је онда говорио, зарђалим виљушкама.

Председник је разочаран и платформом коју су сепаратисти у Приштини договорили за преговоре са Београдом. Нормално, када им је све дао остаје само столица у Уједињеним нацијама.

Од председника самопроглашене републике Косово Хашима Тачија чули смо да се много пута до сада тајно састао са Александром Вучићем у Бриселу, Паризу, Вашингтону… и да су тада разговарали, како он каже, о размени територије. Сетимо се да је Александар Вучић пре осам година, када се Борис Тадић на дубровачком ареодрому руковао са Хашимом Тачијем, њему претио да ће да га обеси на Теразијама. Данас овај српски диктатор по кулоарима сепаратистима даје благослов за формирање војске Косова као и седам километара неба изнад јужне српске покрајине. Као успех председник сматра то што војска Косова не може да иде на север Косова. По председнику Срби јужно од реке Ибра су само голубови за одстрел. Да им је дао дозволу за формирање војске Косова показује и став председника Србије да је као услов за наставак преговора само укидање такси на робу из Србије а никако одлука о поништењу формирања војске Косова.

Грађански протести по градовима Србије и категоричан став Савеза за Србију да решење статуса Косова мора да буде у складу са Резолуцијом 1244 и Уставом Србије спречава Александра Вучића да потпише свеобухватни мировни споразум на који се обавезао још пре седам година када је долазио на власт.

Председника у Србији занимају само тендери, лично богаћење и пљачкање Србије. Стога његова честа потреба да говори о сопственом поштењу. Каже да никакво богатство не слови на његово име, његовог брата или било ког члана његове породице. Није председник толико политички наиван да рецимо ПКБ препише на своје име када постоји много других начина да се лично богатство прикрије.

Данас највећа опасност за губитак Косова и Метохије нису ни Лондон, ни Брисел, ни Вашингтон, ни Приштина. Опасност се зове Александар Вучић. Само његов силазак са престола може држави Србији да гарантује да ће сачувати свој територијални интегритет и суверенитет.

Косовска Митровица
18.02.2019. године                                                                      Информативна служба
Народног покрета Срба са Косова и Метохије
„Отаџбина“