Чије ћерке, жене и мајке у Србији смеју да се силују?

Храбра је Марија Лукић, жена за коју сте можда чули, а можда и нисте. Живи у Брусу са породицом. Има супруга и двоје деце. Била је секретарица председника општине Брус Милутина Јеличића Јутке све док није решила да прекине агонију.

Када је проговорила о његовим злоделима – сексуалним узнемиравањима, нападима, уценама, добила је отказ. За 24 сата од пријаве је збрисана с платног списка општине.

Марији је Јеличић послао преко 15.000 узнемирујућих, љигавих порука. Две године је условљавао да за даље напредовање, било какав пословни ангажман мора да има сексуалне односе са њим. Више пута је физички насртао на њу, на силу је љубио, стављао јој руку на ноге, груди. Када више није могла да издржи, пријавила га је, а његове поруке је објавила на друштвеним мрежама. После тога су дошли неки људи да јој прете.

Милутин Јеличић је функционер СНС-а, Марији је рекао да му не може ништа и да га пријављује где хоће јер га штити Александар Вучић. Марија стрепи за себе и своју породицу већ дуго. Мужу су јој, после свега, порушили локал који им је био извор егзистенције. Људи који су јој претили су рекли да су “држава”.

После ње, још шест жена га је пријавило због сексуалног узнемиравања. Све су прошле кроз сличну агонију као она. Све су остале без посла. Јеличић је био председник општине у четири мандата, био је члан Нове Србије, али је са комплетним општинским одбором те странке прешао у СНС.

После пријаве, није се појавио на два суђења. После та два одлагања, почетком овог месеца почело је суђење. Јеличић тврди да није крив. Каже да ово све није тачно и да је Марија Лукић СМС поруке слала сама себи, као и да су све те жене нападале њега и хтеле секс. Још једна невероватна чињеница је да је суђење затворено за јавност! Он и даље обавља јавну функцију, председника општине, и то општине у којој му се суди за два кривична дела.

Марија је крајем јануара написала отворено писмо институцијама. “Знате, због страха од освете, због бојазни од стигматизације у паланачкој средини, због упозорења да се “не улази у шут са рогатим”, две године сам играла као Аска испред вука. Две године покушавала да сачувам достојанство и егзистецију своје породице, док нисам скупила храбрости да га пријавим, док ми тај исти Милутин Јеличић није рекао да могу да га пријавим “за шта год хоћу јер њега чува председник Вучић”, а ту његову смс поруку су и медији објавили, док ми није “пукао филм”, док ми није послао “опасне момке” да ме упозоре а за које у полицији кажу да су привођени седам пута али нису процесуирани, док ми није дао отказ дан након пријављивања и донео одлуку о уклањању мужевљевог салона који се ту налази од 1976. године а таквих у истој зони је још пет, док није тако дрско угрозио безбедност и егзистенцију моје породице и мене. И на крају, док ме није довео до тренутка када сумњам у ову земљу, у институције, у правду”, пише она.

Сад да подсетимо на неке чињенице и поставимо питања.

Власт се на сва уста хвали кампањом за заштиту жена од насиља. Питање: које жене и чије жене се не смеју злостављати? Волели бисмо да добијемо тачну категоризацију – СНС жена, ћерка председника, супруга министра с једне стране. Неке тамо обичне жене с друге? Да ли би на пример да је неко напаствовао ћерку било ког високог функционера, добио унапређење и повишицу?

Одувек је било непотизма, моћ врти свуда, можемо да схватимо и да Јеличић некоме треба јер му пегла прљаве послове на Копаонику, али чему онда закон? Овом човеку се суди за насиље, узнемиравање, а он и даље греје фотељу, руши, прети? И ако сада кажете све је могуће, у праву сте. Али могуће је и да не ћутимо. У супротном сценарио је следећи – функционери нападају и силују ваше ћерке, сестре, мајке, супруге, а ви их плаћате. Хорор?
Да, али прича је истинита.

Ивана Стојанов

Извор:
КОРЕНИ