Потпуна истина о нецивилизацијском  уништавању српских светиња и гробља од стране  Албанаца на Космету

Десеткован број српских светиња на Косову и Метохији

Албанци  13 цркава избисали са лица земље  а 155 срушили и запалили  !

  Од  цркава   свете Тројице у центру Ђаковице,  цркве светих  апостола  Петра и Павла  у Петровцима код К.Каменице, цркве  светог Петра и Павла у Краљевици код Подујева , цркве  свете Петке у Сувој Реци, цркве свете Тројице у Великој Реци код Вучитрна четири цркве у Горњем и Доњем Неродимљу као и сеоске цркве у Сићеву код Клине   није остало баш ништа. –  На месту  избрисане цркве у Ђаковици парк са спомеником мајци Терези а у Петровцима споменик погинулом локалном  терористи УЧК. – Уништили и 10.000 споменика на српским гробљима

На Косову и Метохији, јужно од Ибра, нема ниједног места  у коме су постојале цркве  или манастири а да на њих нису јуришали Албанци после јуна 1999. године. Иако  су били под даноноћном стражом војника Кфора албански екстремисти су нападали и манастире Пећку патријаршију, Високе  Дечане, Соколицу…  а док су их обезбеђивали међународни мировњаци  до темеља су срушени и запаљени манастири свети Архангели као и црква Богородица Љевишка у Призрену  и манастир Девич код Србице у Дреници.

Напади и искорењавање српских светиња на Косову и Метохији наставља се и данас. Најтрагичније је то да  је  у последњих  неколико година  чак 13 цркава избрисано са лица  земље  и да на  њиховим местима није остао ни камен на камену, апсолутно ништа што би подсећало да су ту некада биле  српске цркве. О томе се данас мало  зна или се уопште не говори.

           Искорењавање светиња

И последњи камен  са цркве Свете Тројице у центру Ђаковице  Албанци су уклонили  2007. године. Они су цркву са три куполе, више пута минирали а онда су  багерима однели  и последњи камен са цркве и црквеног дворишта . На месту цркве су подигли парк са спомеником мајци Терези. Ово је прва, од 155 срушених и запаљених цркава  на Косову и Метохији, која је у потпуности избрисана  са лица земље! Власти  лажне државе Косово су злоупотребиле  Мајку Терезу да би прикриле уништење српске цркве. Да ли је римокатоличка црква реаговала на  чињеницу да се њеном светињом прикрива варварство према “сестримској цркви“ ?  Кфор  и УНМИК нису предузели ништа да се заштити српска светиња.

— У општинама Косовског Поморавља Албанци су срушили и запалили више од 30 цркава  и манастира, а у селу Петровци, крај Ранилуга,  општина Косовска Каменица, Албанци су  однели и последњи камен са цркве светих Апостола Петра и Павла  из XVII  века и на њеном месту подигли споменик локалном терористи из УЧК и стадион. И овде нема  ниједног детаља који би подсећао да је ту била  српска светиња – каже отац Ненад Стојановић  свештеник храма  Светих Архангела  Михајла и Гаврила  у Великом Ропотову у општина Косовска Каменица. И у Петровцима од јуна 1999. Године нема више Срба.

Такође  у задњих седам – осам  година са лица земље су у потпуности  избрисане и цркве светог Петра и Павла у Краљевици код Подујева,  црква  свете Петке у Сувој Реци,    у Великој Реци код Вучитрна је у потпуности са лица земље нестала црква свете Тројице а у делу црквеног дворишта саграђени су џамија и школа. Са лица земље нестале су и четири цркве, из доба Немањића у Горњем и Доњем Неродимљу код Урошевца.  Место сеоске цркве у Сићеву код Клине у Метохији је после рушења и одношења камена преорано. И гле чуда, локални Албанац из племена Раци у овом селу  запитао се  зашто на преораном земљишту није никао ни клас пшенице коју је засејао!?

    Црква јавни тоалет

Скрнављење  срушених и оних још очуваних  српских  цркава и манастира се и даље наставља.  Црква у Самодрежи код Вучитрна, запаљена и без крова,  је претворена у јавни тоалет у којој  Албанци одлажу смеће.

О скрављењу и затирању српских светиња говори и чињеница више од 60 украдених и уништених  црквених и манастирских звона. Нека звона су пронађена као продата на  отпадима широм Косова и Метохије.

У три дана насиља Албанаца над Србима 17. 18 и 19. марта 2004. године  настрадало 10 Срба, срушено и запаљено 35 цркава и манастира, 935  српских објеката, од којих 738 српских кућа, 10 јавних објеката : школа  пошта и  домова здравља.   Протерано  4.012 Срба из шест градова и девет села. Нестала су и  два села Слатина и Свињаре у општини Вучитрн.

Девич након 17. марта 2004.г.

Како су хроничари својевремено  забележили у црквеним и историјским књигама , у средњем веку, у време недељне свете литургије, у манастирима и црквама  Метохије  звонило је више од 3.600  црквених звона. Додају ли се томе и звона  са  цркава и манастира Косова онда се може замислити  о коликом се хору звона радило.

Албанци су после 1999. године из свих градова јужно од Ибра  срушили споменике српским историјским  личностима. Из центра Обилића уклонили су споменик Милошу Обилићу, из Приштине су  срушени и уклоњени споменици Његошу, Доситеју Обрадовићу, Вуку Караџићу,  испред цркве светог Уроша у центру Урошевца уклоњен је споменик  цару Урошу, у јужном делу К. Митровице уклоњен је споменик убијеном руском конзулу с почетка прошлог века Шчербину, док је зграда руског конзулата срушена.

Мали наговештај  заштите српских добара на Косову и Метохији појавио се  21.  и  22.  марта 2011. године  на међународној  конференцији у Призрену  “Очување историјских вредности Косова“ на којој је закључено  да се историјски локалитети :  Душанов град изнад Призрена и српско село Велика Хоча  морају законски заштитити као локалитети од изузетне историјске важности.

Но, то је свакако недовољно  у времену очигледног искорењавања свега православног, хришћанског на Косову и Метохији пред очима читавог света.

 Антрфиле

                      Заштита УНЕСКО – а

 На Косову и Метохији се налазе четири  једина српска  културно историјска објекта која су под заштитом УНЕСКО – а.  Први на листи  Светске културне баштине се  нашао  манастир Високи Дечани  априла 2004. године. У јуну и јулу 2006. године под заштитом УНЕСКО – а  нашли су се  Пећка патријаршија  и Богородица Љевишка у Призрену а у фебруару 2008. године на листи светске културне баштине нашла се и Грачаница.

Антрфиле

Свето место

Због  великог историјског значаја,  у  марту 2012. године  на скупу за културу при Европској Унији у Бриселу, српски манастири на Косову и Метохији  званично су уврштени  међу пет најважнијих светих места на Медитерану и проглашени су за богомоље од највећег значаја, уз  Јерусалим, Свету Гору,  Меку и Ватикан.

Антрфиле

Било 113 манастира и 1.181 цркава

На Косову и Метохији  је било 1.181 црква, 113 манастира  и више од 5.000 звона, 48 испосница, осам спомен капела и  спомен костурница као и 96 тврђава и старих градова и 14 двораца српске властеле, 534 стара српска гробља….

Aнтрфиле

OLYMPUS DIGITAL CAMERA

Уништили 10.000 споменика на српским гробљима

По злогласној  и застрашујућом  Хитлеровој фашистичкој  теорији из “Мајн кампфа” (“Моја борба”) :  “ Ако једном народу уништите споменуке  тог народа неће бити ту у другом колену”.  Албанци од 1999. године на Косову и Метохији систематски уништавају српске цркве , манастире , српска гробља и споменике на њима, споменике српских историјских личностим спомен плоче, спомен чесме и друга обележја.

OLYMPUS DIGITAL CAMERA

Према још непотпуним подацима Рашко – призренске епархије  и ОЕБС-а,   од доласка међународне војне и цивилне мисије на Косову и Метохији,  половином 1999. године  до почетка 2017,  Албанци су  уништили и поломили  на 280 српска гробља више од 10.000 споменика што је до сада незабележени вандализам у Европи. На површини од  8.000 км  квадратних , од укупне територије Косова и Метохије 10.886  квадратна километра,  данас нема ниједног читавог српског гробља. У Метохији  су остала читава  само  три српска гробља, у Црколезу у општини Исток,  селу Бање у општини Србица  и Гораждевцу код Пећи  док  на  централном Косову нема ниједног  очуваног српског гробља.

 На српским гробљима у потпуности је уништено и 90 капела а преостала  српска гробља се и данас несметано затиру, уништавају, преоравају  и  претварају у депоније или пак оранице!

У историји цивилизације у Европи такво дивљаштво и вандализам једног народа над мртвима  нигде није забележен.

 

Пише: Зоран Влашковић