Дан када су хулигани убили нашег славног глумца не смемо да заборавимо

Монструозно убиство српског глумца Драгана Максимовића Максе (52) и данас је један од најстрашнијих подсетника на слабост нашег друштва.

За млађе генерације, које можда не реагују на сам помен Максиног имена, у питању је наш познати глумац који је иза себе оставио више од 60 улога, између осталог и у култним филмовима „Петријин венац“, „Шмекер“, „Време чуда“, „Последњи круг у Монци“, „Ране“, „Нож“, „Ми нисмо анђели“, „Црни бомбардер“, „Лепа села лепо горе“, серијама „Отписани“, „Отворена врата“, „Горе доле“… И сигурно би их било још много да се 17. новембра 2000. године није задесио у Србији, у Београду, у самом центру града, у некадашњем ресторану „Бели град“ на Зеленом венцу.

Ту га је напала група неонациста, навијача Рада, која се бесна и дивља враћала након изгубљене утакмице против клуба Обилић. Наводно им се Максимовић „наметнуо“ као мета јер је био тамније пути, па су мислили да је Ром, што је за њих изгледа био довољан разлог га да нападну и претуку.

Макса је био дугогодишњи астматичар, дијабетичар и свеже оперисан од катаракте, тако да им се није супротставио. Зверски су га пребили, и то пред гомилом људи, пролазника, сведока…

И нико ништа није предузео да му помогне.

Са тешким повредама пребачен је у болницу, агонија је трајала месецима, а на данашњи дан 4. фебруара, подлегао је повредама.

Остало је запамћено да је Максимовић до смрти одбијао да идентификује нападаче. Чак, тражио је „да се ови млади људи не хапсе“.

Скоро 20 година после трагедије, полиција још није успела да идентификује убице. С времена на време, полажу се венци на његову спомен-плочу на Зеленом венцу. Ретко ко се и сети ове мрачне годишњице. А нама и даље није добро кад се сетимо да живимо у земљи где клинци иду около и убијају људе и где овако нешто може било коме да се деси пред толико људи, а да нико не реагује.

Извор:
НОИЗЗ