Да нам је данас један овакав! Генијални ГРАДОНАЧЕЛНИК ког су звали “ДРУГИМ ОЦЕМ” СИРОМАШНЕ ДЕЦЕ БЕОГРАДА

Очеви су највећи хришћански празник очева и деце у Србији познат још од давнина. У нешто ближој историји, најлепше га је на нашим просторима прослављао градоначелник Београда Влада Илић.

У дугој и бурној прошлости Београда као један од најсветлијих тренутака често се наводи време када је на челу града био Влада Илић, велики индустријалац и, након Ђорђа Вајферта, најбогатији Србин свог времена.

Због својих заслуга у развоју града, Владу Илића често називају и првим модерним градоначелником Београда. На челу престонице био је од 10. јануара 1935. до 13. септембра 1939. године, а за то време, Београд је по први пут постао права, европска метропола и град који је ишао у корак са свим светским трендовима.

Од многих позитивних ствари које је урадио Илић је посебно био поносан што је побољшао услове живота најмлађим становницима престонице.

– Илић је посебно био мотивисан да помогне деци због личних мотива. Од шесторо браће Илића њих четворица нису имали потомке, иако су били у браку. Влада је био ожењен Олгом Јовановић, унуком Лазара Дунђерског, и они су у то време због старости изгубили сваку наду да ће постати родитељи – прича за Дневно.рс Саша Станковић, аутор монографије о Влади Илићу под називом “Први модерни градоначелник Београда”.

У индустријски недовољно развијеној Краљевини Југославији, па и у Београду, проблем социјалне заштите најмлађих је био горући. Велики број деце, оставши без родитеља у Првом светском рату, очекивао је помоћ од државе која није могла да им довољно пружи. Ово се нарочито односило на простор бивше Краљевине Србије, чија је привреда имала катастрофалне губитке услед ратног разарања.

Прве јесени по доласку Владе Илића на чело престонице уведена је помоћ за сву сиротињу и формирао се Акциони одбор за зимску помоћ, чија је председница била кнегиња Олга Карађорђевић.

Београд је финасирао 19 удружења грађана, којима је брига о деци у опису посла, затим 2 дечја диспанзера, 6 саветовалишта за одојчад и изградњу градског породилишта за 1000 породиља годишње. Престоница је сваке године слала око 1500 сиромашне деце на летовање по месец дана.

Како би се решио проблем повећања броја ученика у престоници, за време Илићеве управе изграђено је десетак нових школа, а још толико реновирано.

– Занимљиво је да је Илић изградио прву школу од сопственог новца за децу својих радника десетак година пре него што ће водити престоницу. Реч је о школи “Штофара браће Илић” на Карабурми, која се од краја 30-их година променила назив у ОШ “Јован Цвијић” – истиче наш саговорник.

Посебан празник за Владу Илића били су Очеви када је градоначелник увео “важну” праксу – даривање сиромашне деце која га “вежу”.

Дом дечје заштите у Звечанској улици отворен је 10. априла 1938. Првом обележавању Очева 1. јануара наредне године у новом Дому присуствовао је и градоначелник. Том приликом је 1000 сиромашне деце добило топле џемпере, чарапе и ципеле.

– У складу са старим српским обичајем дечак Иван Савић везао је градоначелника, иначе свог кума, јер се Иван родио на Очеве три године раније, исто приликом посете Илића. Само пет дана касније на Бадње вече Влада и Олга су у свом дому ораганизовали пријем за сиромашну децу Београда – истиче Станковић.

Због свега наведеног и још много тога што је градоначелник чинио да побољша квалитет живота малих престоничана новинари Београдских општинских новина назвали су Владу Илића “другим оцем сиромашне деце Београда”.

* Делови текста преузети су из књиге Саше Станковича “Влада Илић, Први модерни градоначелник Београда” у издању Albion Books

Фото: архива Саше Станковића

Извор: Дневно.рс