БРИТАНЦИ ПРИПРЕМАЈУ ПОДРИВАЊЕ ПРАВОСЛАВЉА У МОЛДАВИЈИ: Рецепти британских аналитичара у борби са Русијом

• “Молдавска православна црква, која је подређена Руској православној цркви, активни је вектор руског утицаја и пропаганде у Молдавији, тврде Британци.
• Чак 80 одсто верника припада овој цркви, а да проблем буде већи, ово је институција с највећим поверењем у земљи. Наиме, према истраживању јавног мњења чак  70% испитаника сматра Молдавску цркву у сваком смислу морално снажном и неувученом у различити криминал”.
• У Лондону сматрају да је црква у Молдавији главна у ширењу антизападних вредности, те да даје нескривену подршку молдавском председнику Игору Додону.
• Због тога када западне невладине организације, покрети и активисти критикују цркву само добијау минус, те лондонски Институт саветује да „не привлаче пажњу на себе делујући против цркве у Молдавији, док не стигну млади прозападни свештеници који су на школовању“.
• Другим речима, поткопавање православља у Молдавији планирано је тихо, изнутра, и по епархијама

У Извештају Лондонског Chatham House (у јавности познатог као Краљевски институт за међународне односе), питање молдавског православља разматра се заједно са будућношћу Белорусије и Украјине, при чему се указује да британски експерти овим државама предвиђају “жестоку борбу за своју будућност”, дајући уз то и мноштво занимљивих информација.

У Лондону, наиме, донатори теже да финансирају пројекте усмерене против Русије (тврди се да је „борба за будућност“ управо ово). Иако је Украјина, након државног удара 2014. године, постала „лабораторија Запада“ (као што тврди терминологија Краљевског института) њено питање није до краја решено. Што се тиче Белорусије, према британским аналитичарима, ту је „дошло до прекретнице“. Најтеже је са Модлавијом, јер како кажу, Молдавци се опиру „а и сама држава има кризу легитимитета.

ПЛАН ЛОНДОНА ЗА ПОЗАПАДЊАЧЕЊЕ МОЛДАВИЈЕ

Према томе, могућности Англосаксонаца да се боре са Русијом у Молдавији су “ограничене”, али Лондон не губи наду: саветује да се „донатори“ ослоне на информативне кампање, да уведу у образовне програме предмете који ће садржавати русфобне теме и да наставе да подржавају “цивилно друштво”. Генерално, ” да ојачају полуге западне меке моћи у овој земљи као и да формирају механизме финансијске помоћи русофобима”.

Краљевски институт за међународне односе наводи да је 50 одсто становништва Молдавије под руским утицајем: то су етнички Руси, Украјинци и Гагаузи. У Лондону су незадовољни не само чињеницом да људи у Молдавији очигледно нису против руског света, већ и због чињенице да “садашње руководство у рукама Влада Плахотњука-а и његове Демократске странке не сматра руски утицај потенцијалном претњом за суверенитет државе”. Наравно, Плахотњук покушава да контролише “руску претњу”, али неће да се преобрази у Порошенка и организује провокације усмерене против Руса. Управо је ово главна невоља за Британију и британске аналитичаре који у томе виде главну препреку да би могли да развију у Молдавији “одсудну битку”.

Будући да молдавске власти „не виде Русију као претњу суверенитету Молдавије“, прозападно „цивилно друштво“ има мало могућности за значајан отпор”, закључили су у Институту. Молдавски политичари, јасно је, не журе, а сви су изгледи и не желе да усвоје украјинско искуство. Очигледно је, дакле, да лекције научене током оружаног сукоба 1992. године нису заборављене. Посебно, јер сада у Украјини “цивилно друштво” значи, пре свега, паравојне формације и мрежу волонтерских организација које раде на хушкању становништва на рат са Русијом, што  у Молдавији никако не желе и то је главни проблем који брине Лондон.
СЛАБЕ ТАЧКЕ МОЛДАВИЈЕ – ГДЕ УДАРИТИ?

Кључна „рањивост“ Молдавије, шрема у извештају лондонског Института налази се у политичкој сфери. Овде и председник Игор Додон са социјалистима (ПСРМ), који су „упориште руског политичког утицаја у земљи“ и садашње „номинално проевропско“ вођство земље, користе власт искључиво и сврху личних интереса. “Постоји једна јака веза између демократске и социјалистичке партије: Демократе се легитимишу европском оријентацијом у супротности са социјалистима, који заузврат користе демократе као прикладног“ јавног непријатеља ”да добију подршку за свој ”проруски програм “, кажу британски аналитичари.

Насупрот томе, у Украјини су се практично решили таквих „ проруских конкурената“ – тамо се само политичари могу борити за власт у земљи, чији су ставови усмерени на Запад, а са њихових усана теку бујице речи „о руској агресији“, што прија западним ушима. Запад је успео да у Украјини у законодавство унесе став  по коме свако објављивање пријатељства са Руском Федерацијом у изборном програму представља издају националних интереса, за шта је запрећена и дуготрајна затворска казна. У Молдавији, “држава није спремна да направи такав потез, што је веома болно за Запад”, кажу у британском Институту.

Тренутно, сматрају лондонски аналитичари, обојена револуција у Кишињеву није могућа, јер постојеће невладине организације раде за садашње политичаре, док је Запад направио грешку дајући подршку друштвеним покретима и активистима који решавају (за новац) задатак јачања страног утицаја у земљи. Међутим, ти покрети и активисти морају да се експонирају, као и у Украјини, где “независне” организације доприносе распиривању сукоба на истоку земље (“рат с Русијом”), што ови не желе у толикој мери. Западни покрети и активисти у Молдавији примењују стратегију сличну оној коју примењују њихове колеге у Белорусији, где се, кроз “цивилно друштво”, становништву намеће идеја о не-руском идентитету под маском “меке белорусизације”, тј. учећи Молдовљане да су Румуни.

Други „проблем“ Молдавије су медији. Према истраживањима „85 одсто становништва се информише путем телевизије, а 57 одсто сматра да је то њихов главни извор информација, док око 40 одсто указује на телевизију као најпоузданији извор информација … При чему чак 70 одсто грађана прати вести на руским медијима“. „Повјерење у руске медије у Молдавији је генерално стабилно, а поверење у националне медије нагло опада сваке године.“ „Што се тиче руских медија, ниво поверења у њих био је 55,5 одсто током 2013. години, 54 током 2015. и 50 одсто у мају 2018. године. Насупрот томе, поверење јавности у националне медије опало је са 62,5 одсто испитаника у 2013. на 42,5 одсто у 2015. години, а у мају 2018. на 40 одсто “, кажу у британском Институту.

Због тога је запад приморао владу Молдавије да усвоји у парламенту закон о телевизији и радију, који је ступио на снагу 1. јануара 2019, и којим се забрањује поновни пренос информативних програма руских ТВ канала и обавезују пружаоци аудиовизуелних услуга (телевизија и радио) да откупи најмање 50 одсто програма из земаља Европске уније и  то само од оних западних медија који су потписали Европску конвенцију о прекограничном емитовању.

Ипак у Лондону нису задовољни и овим молдавским законом, који називају „симболичним гестом осмишљеном да смири Запад и повећа подршку из САД и ЕУ Плахотњуку“. Рецимо, забране се “не примењују на новине и часописе и интернет, нити се односе на преношење руских толк-емисија, информативних и забавних програма.“ Истовремено, Молдовљани су „активно присутни“ на руским друштвеним мрежама Одноклассници и ВКонтакте, посебно у групама које се баве „величањем совјетске прошлости, промовисањем концепта руског света и политике сународника, као и класичних антизападних ставова“. Британски аналитичари су забринути и због деловања молдавског Спутњика, која је у 2017. години имао чак 12,7 одсто локалне интернетске публике. Зато британски аналитичари траже начина да приморају Молдавију да примени искуства из “лабораторије Запада” – Украјине, где је на снази потпуна забрана рада руских телевизија,  дистрибуције руске штампе и књига, док су на интернету блокиране руске друштвене мрежа и интернет странице.

Осим тога, опште је познато да Плакхотњук лично контролише Радио-телевизијско координационо веће и поседује већину рекламних компанија које раде у области медија. Олигархијска природа медијског простора ствара повољне услове за ширење руских информација, поготово зато што Молдавија нема систем заштите“, узнемирени су у Лондону. Но, молдавски олигарх не жури да понови грешку колега из Украјине који су превише веровали Западу, јер су неке од њих незаконито одстранили са власти и приморали да беже из земље, Другим речима иако у Европи и Сједињеним Државама тражи подршку, он ни по коју цену неће предати власти Американцима и Британцима, истичу експерти из лондонског Института.

“БОРБА ПРОТИВ РУСКОГ УТИЦАЈА” ИЛИ КАКО ПОДРИТИ ПРАВОСЛАВЉЕ У МОЛДАВИЈИ?

Као успех у борби против “руског утицаја”, у Извештају лондонског Института наводи се пројекат Stop Falsе!, који функционише “на истој основи као и Stop Falsе у Украјини”, а спроводи се уз подршку америчког USAID-а. Међутим, овде, констатују британски аналитичари, „пре свега, не ради се о борби са руским медијима и руском пропагандом у Молдавији, већ о утицају на унутрашњу политику“.

Трећи молдавски „проблем“ (идентичан је и белоруском и украјинском), кажу у лондонском Институту је што Русија „осваја срца и умове преко Руске православне цркве“. “Молдавска православна црква, која је подређена Руској православној цркви, активни је вектор руског утицаја и пропаганде у Молдавији. Чак 80 одсто верника припада овој цркви, а да проблем буде већи, ово је институција с највећим поверењем у земљи. Наиме, према истраживању јавног мњења чак  70% испитаника сматра Молдавску цркву у сваком смислу морално снажном и неувученом у различити криминал”. У Лондону сматрају да је црква у Молдавији главна у ширењу антизападних вредности, те да даје нескривену подршку молдавском председнику Игору Додону. Због тога када западне невладине организације, покрети и активисти критикују цркву само добијау минус, те лондонски Институт саветује да „не привлаче пажњу на себе делујући против цркве у Молдавији, док не стигну млади прозападни свештеници који су на школовању“. Другим речима, поткопавање православља у Молдавији планирано је тихо, изнутра, и по епархијама.

Шта Краљевски институт за међународне односе из Лондона саветује донаторима који финансирају „цивилно друшво“ у Молдавији?

Прво, немојте очекивати брз успех, већ је потребна стратегија за деценију унапред, тј. дугорочни план.

Друго, потребно је усмерити напоре и средства за обуку новинара и урадити детаљне информативне програме усмерене на „борбу против лажних руских вести“. Могуће је, кажу у Институту, да ће биће потребно да се новац и кадрови намењени на финасирање и рад на постојећим националним  пројектима у Молдавији преусмере на антируски правац.

Треће, као што је показало искуство из Белорусије, убацивање у образовни систем уз помоћ пројеката „медијске писмености“ и развоја критичког мишљења – у школама и на универзитетима дају „најбоље шансе за успех“. “Ово ће захтевати реформу образовног сектора како би обука у овим областима била не само систематска, већ и обавезна”, наводи се у Извештају.

Четврто, потребно је развити антируске пројекте у руралним областима (посебно у Транснистрији и Гагаузији), у омладинском сегменту друштвених мрежа и у руском говорном подручју.

Пето, потребно је подржати “независне” медијске пројекте са “алтернативним садржајем”, фокусирајући се на друштвено оглашавање и информације о забави. Финансирати ТВ канале као ТВ8, која је алтернатива медијима на руском, гагаузском и украјинском језику.

Шесто, потребно је ангажовати прозападну молдавску дијаспору, чији су представници већином гласали за кандидата Мају Санду на председничким изборима у Молдавији 2016. године.

Седмо, потребно је ослонити се на непрестоничке невладине организације, јер су „рурална подручја Молдавије од највеће важности за повећање ефикасности у борби са руском пропагандом“. Ту се треба окренути темама важним за грађане – социјалној политици, корупцији у влади, људским правима и тако даље.

Осмо, потребно је створити мрежу молдавских, белоруских и украјинских невладиних организација за размену „сазнања и примера из праксе“ у области борбе са руским утицајем.

Девето, укључити се у верске пројекте усмерене против православне цркве развијене од стране римокатолика, унијата, протестаната и секташа.

Десето, западни политичари морају се охрабрити и подржати да чешће посећују делове Молдавије, посебно руралне делове, како би се “повезали” с локалним невладиним организацијама и медијима.

Лондонски Институт такође има савете за ЕУ у целини: прво, не сме само да даје кредите молдавској влади, већ и да их прати снажном медијском причом о успеху који је остварен уз њихову помоћ. Од ЕУ се такође тражи да повећа финасирање пропаганде усмерене на уверавање молдавских становника да је проевропски курс бољи од проруског.

Истовремено, Лондон позива на „поновно промишљање будућности Источног партнерства“, тако да се Украјини, Белорусији и Молдавији пружи заједничка визија у том погледу. При томе, сам пројекат треба да буде прилагођен свакој од три земље и да буде оријентисан на деценију. У Лондону, јасно је, верују, да ће на овај начин „украјински антируски пројекат“ почети да надахњује, а не да плаши, Белорусе и Молдовљане и Гагаузе.

Међутим, за сада ни Лукашенко, ни Додон, ни Плахатњук нису вољни да ступе на пут Порошенка, те експерти лондонског Института препоручују да „Европске земље и Сједињене Државе ограниче своју комуникацију са консултантима и лобистичким групама које раде за Влада Плахатњука у Бриселу и Вашингтону“, наводи се у извештају.

ПРИРЕДИО: Зоран Милошевић

Извор:
ЦАРСА