Прошле суботе (22.12.2018.) са децом отишао сам на представу „Краљ Драгојло против Деда Мраза“ у позориште „Театар на Брду“. Представа је била за децу радника једног предузећа, и након представе уприличена је подела пакетића деци која су гледала представу, као и сликање са Деда Мразом.
Сама организација је прошла потпуно у реду, уосталом у питању је класична забава за децу у ове празничне дане. Упитна је сама представа, односно промоција сатанизма деци у распону старости мање од две године па до школараца (представа је декларисана за децу узраста од 4 до 12 година). Наиме, радња иде овако, Краљ Драгојло добија поклон од Деда Мраза, али пошто он сматра да није био добар и не схвата зашто њему Деда Мраз уручује поклон, реши да иде на Северни пол и расправи то са Деда Мразом лично.
Ту се у причу укључује „Министарство за сујеверје“ које хоће да га спречи, а чији су службеници да их тако назовем, глумци обучени у црно, са великим црним роговима, а „главна“ међу њима (са највећим роговима) има стилизовану обућу у облику копита. Симболика је више него јасна. Сама њихова појава, појачана звучним ефектима, димом, дивљим плесом, деловала је да благо кажем шокантно на децу (да не причам о реакцији мог млађег детета од непуне две године).
Као одрасла особа био сам згрожен изгледом сцене која је презентована наивној деци, али моја згроженост употпунила је сцена када су се глумци поређали у некој својој сеанси призивања мрачне силе(?!) и при томе рукама показивали сатанистички поздрав. Та призивана „мрачна сила“ преноси се на неку особу тако што му се забија (наравно не стварно) у облику трна у врат! Не знам да ли је довољно рећи да то сматрам у најмању руку катастрофалном поруком за децу, то банализовање насиља који они сутра могу наивно применити кроз игру.
Не знам која је намера била Театра на Брду када су ову представу режисера Матеија Поповић уврстили на репортоар, али сматрам да она није нешто што би препоручио деци, невезано за њихов узраст.
Деца нису довољно изграђена и свесна порука које им се шаљу, а које би захваљујући оваквим потурањем од наранијег детињства њима могле постати „нормалне ствари“, а које су све само не нормалне.
Тексту је илустрован фотографијама које сам лично фотографисао уз једну фотографију са интернет странице Театра на брду.