Меркелова отвара врата „гастарбајтерима”

Немачка влада усвојила закон који ће либерализовати усељавање квалификованих радника од 2020, јер привреди недостаје 1,2 милиона стручних кадрова

Немачка поново широм отвара врата за нове „гастарбајтере” с Балкана. Влада Ангеле Меркел је усвојила закон о усељавању квалификоване радне снаге који би од 2020. требало да омогући запошљавање и из земаља које нису чланице ЕУ. Немачкој су потребни стручни радници из иностранства, изјавио је после седнице савезне владе министар полиције Хорст Зехофер, лидер баварске ЦСУ.

Девет година узастопног привредног раста, ниска незапосленост и све мањи природни прираштај довели су Немачку у ситуацију да јој данас недостаје 1,2 милиона квалификованих радника у готово свим секторима.

Министри економије и рада, Петар Алтмејер и Хубертус Хејл, из коалиционих странака ЦДУ и СДП, похвалили су нови закон оцењујући да ће он омогућити праведне шансе и јасна правила у политици усељавања квалификоване радне снаге. Алтмејер је рекао како се ради о историјском тренутку у којем је Немачка променила начин размишљања када је у питању усељавање.

„Ми иза себе остављамо идеолошку расправу о усељавању која је трајала 30 година”, поручио је министар рада алудирајући на дугогодишње одбијање политичких фактора у Немачкој да прогласе државу усељеничком, преноси Танјуг.

Али, овај закон који тек треба да буде изгласан у Бундестагу може бити политички ризичан за конзервативце и социјалдемократе, који губе присталице због одлуке Ангеле Меркел да 2015. године прими милион избеглица, углавном из Сирије и осталих земаља Блиског истока.

Десничарска странка Алтернатива за Немачку (АфД), која је на више претходних покрајинских избора преузела гласаче ЦДУ, поручује да ће овакав закон охрабрити мигранте да долазе у Немачку у нади да ће наћи посао. Нови пропис о усељавању ће особама којима је одбијен захтев за азил омогућити да остану 30 месеци у земљи уколико имају посао и знају језик. Како пише Ројтерс, у Немачкој за сада има 180.000 таквих „толерисаних” особа, миграната којима је азил одбијен, али нису депортовани.

Овим особама, међу којима је и много становника западног Балкана, уз одређене услове, попут познавања немачког језика и добре интеграције на тржиште рада, омогућиће се трајно запошљавање на темељу новог закона о усељавању.

„Немачка има веома отворен систем запошљавања за високо квалификовану радну снагу изван ЕУ, али прилично затворен за оне који имају средњу стручну спрему. Тако да овај закон  решава тај проблем”, каже за Ројтерс Томас Либиг, стручњак за миграције Организације за економску сарадњу и развој (ОЕЦД).

Једна од најважнијих новина за будуће усељенике јесте укидање правила по којем страни радник може бити запослен једино ако послодавац докаже да за попуњавање тог радног места није пронашао адекватног радника из Немачке или Европске уније.

Према новом закону, градови и општине имаће право да реагују на кретања на тржишту рада и, сходно потребама, мењају критеријуме за запошљавање радника који не долазе из ЕУ. Оно што у Немачкој недостаје јесу људи са средњом стручном спремом: медицинске сестре, болничарке, неговатељи, васпитачице, електричари, столари, зидари, заваривачи… Таква занимања покривају 60 одсто немачког тржишта рада. Осим ових занатских занимања, и немачки ИТ сектор вапи за новим људима, саопштила је федерација „Битком” која окупља немачке фирме из области информационих технологија, број упражњених радних места се дуплирао у односу на прошлу годину и достигао је број од 82.000.

Немачки министар здравства Јенс Шпан је поздравио појачано усељавање људи који се баве неговатељстом и то, како је прецизирао, са западног Балкана. Подаци говоре о томе да су у претходној и овој години из Србије најчешће били тражени медицински радници и професионални возачи Це категорије, али прецизних података о броју људи који одлазе на рад у Немачку нема, јер, како кажу у министарству, већина радника посао проналази самоиницијативно.

Извор:
ПОЛИТИКА