ДАН пре двадесете годишњице монструозног убиствa српских младића у кафићу „Панда“ у Пећи породице настрадалих Драгана Трифовића и Вукоте Гвозденовића још немају потврду да ће моћи безбедно да отпутују у родно место и запале свеће на гробовима своје деце. Од укупно шест настрадалих, на пећком гробљу данас почивају само њих двојица. Посмртне остатке осталих младића породице су пренеле у места у којима су пронашле нови дом. Жртве пећког масакра, другови у животу и смрти, почивају раздвојене у Београду, Подгорици, Бару…

Црним словима уписан је 14. децембар у срцу сваког житеља Пећи. Тога дана 1998. године двојица маскираних нападача отворили су врата кафића у ком се окупљала српска омладина, недалеко од Гимназије, и рафалима из аутоматских пушака убила шесторуцу младића. Чак шеснаесторо их је теже и лакше рањено.

Најстарија жртва био је студент Иван Радевић (25), а најмлађа четрнаестогодишњи Иван Обрадовић. Кобног дана животе су изгубили и Светислав Ристић (17), Вукота Гвозденовић (17), Драган Трифовић (17) и Зоран Станојевић (18). Масакр српске деце у кафићу „Панда“ један је од најтежих злочина из туробних година сукоба на Косову и Метохији који до данас нису расветљени.

БЕЗ ДОКАЗА О ИЗВРШИОЦИМА ПРИЧА о идентитету убица и њиховим мотивима било је безброј. Српске власти непосредно после убиства за злочин су окривиле терористе ОВК, а сугерисано је да је реч о освети због обрачуна са српском полицијом. Помињала се и режија страних обавештајних служби, али и могућност да су умешани Срби. Да је истина другачија наговестио је и председник Србије Александар Вучић. Он је више пута рекао да постоје одређене информације о масакру у Пећи, али да за изношење детаља о извршиоцима и налогодавцима недостају докази.

Породице убијених младића и данас живе у жалости за својим најмилијимa. Интересује их само једно – истина о њиховој смрти. А ње нема ни 20 година касније, иако Тужилаштво за организовани криминал у Београду још води истрагу о овом случају.

– Обећала сам мом Ивану да ћу се борити за истину док сам жива. То ми је једини извор снаге. Борићу се за њу док ми срце куца у грудима. Наша деца ни на оном свету неће имати мир, док се не сазна ко су убице и налогодавци – са тугом и горчином каже нам Иванова мајка Милена Радевић.

Она је, уз много мука, посмртне остатке сина почетком октобра пренела у Подгорицу, где данас живи.

– Ето, морали смо и гробље да селимо – каже Милена, која не губи наду да ће сурово убиство српске деце, ипак, бити расветљено:

– Колико год сам жалосна и болна, колико год да ми је тешко, стало ми је до истине. Не желим да непријатељи нашег народа манипулишу овом несрећом.

Шест младих живота прекинуто је управо 14. децембра, тачно у 20.15. Невелики кафић био је пун омладине која се ту окупљала. Убице су, по свему судећи, били професионалци. Са маскама на лицу отворили су врата и осули рафале. Циљ им је био – што више жртава.

Породице настрадале деце са горчином истичу да је истрага о овом случају вођена траљаво и уз пуно пропуста. Гласине, а посебно спекулације да иза ужасног злочина стоје тајне службе Србије, додатно појачавају бол породица.

– Чини нам се да нам је данас теже, него пре 20 година. Време је да добијемо одговор ко је и зашто убио нашу децу у Пећи – кажу у породици настрадалог Драгана Трифовића.