Америчко-саудијска представа за наивне

Могућност да због рата у Јемену и случаја Кашоги Америка промени политику према Саудијској Арабији равна је нули

Позив Америке на хитан почетак преговора о Јемену са намером да се рат у тој земљи оконча је, више од било чега другог, представа у којој се Саудијска Арабија тобоже подвргава притиску. У овој представи Саудијци нису амерички вазал, него партнер. Као прво, амерички председник Трамп је већ разјаснио да неће бити обустављања одбрамбених споразума вредних милијарде долара са Саудијском Арабијом. Амерички савезници, попут Велике Британије, опонашају све ово.

ПРЕДСТАВА ЗА АМЕРИЧКУ ЈАВНОСТ
Као друго, САД су годинама биле упадљиво неме поводом злочина које је саудијска коалиција вршила у Јемену, а разлог због ког су главни амерички функционери тек сад почели да причају о окончању рата у Јемену јесу предстојећи избори за Конгрес и антисаудијски сентимент који превладава у широј јавности поводом бруталног убиства Џамала Кашогија у Истанбулу. Према томе, представљајући себе као „заговорника мира“ уместо као саучесника у злочину са Саудијцима, Трампова администрација шаље лажну слику својим бирачима. Мало је вероватно да ће предузети било какву озбиљну меру против Куће Сауда. Заправо, не би било погрешно рећи да је могућност за такав корак равна нули.

У вези са тиме ваља подсетити да иако је Џејмс Матис рекао да је убиство Кашогија „претња регионалној стабилности“, главни амерички генерал и главнокомандујући Централне команде Џозеф Вотел је у последњем интервјуу потврдио да америчко-саудијски односи остају апсолутно непромењени и да Саудијска Арабија наставља да буде најважнији војни савезник Вашингтона на Блиском истоку. Да цитирамо Вотела: „Нема промене у било ком војном односу који имамо са Саудијском Арабијом. Са војне тачке гледишта, описао бих однос као јак, дубок, а рекао бих и користан за нас. Они су изванредно важан безбедносни партнер у региону“.

Чак је и секретар Матис, који је први и упутио позив за нагло окончање рата у Јемену, на Манама дијалогу (годишњем окупљању безбедносних лидера из Персијског залива) такође рекао, у присуству Саудијаца, да ће се америчка подршка Саудијској Арабији наставити без сметњи. „Не прихватамо постојање било ког разлога за успоравање настојања да се ово приведе преговорном крају“, додао је дан након што се састао са саудијским министром спољних послова Аделом Џубаиром.

Како ствари стоје, нема ниједног разлога за САД да прекину или наруше своје савезништво са земљом која, према Вотеловим речима, „гледа горе (у САД) тражећи вођство, усмерење и опште смернице у вези ширих безбедносних питања. Држава која игра такву улогу у региону важна је за нас јер доприноси интересима које имамо у регији“.

ИРАН КАО НАЈВАЖНИЈИ ИНТЕРЕС
А најважнији заједнички интерес у региону данас је, без сваке сумње – Иран. Зато није нимало чудно што је Матис у свом говору на Манама дијалогу посветио више времена разматрајући проблематику Ирана него брутално убиство Кашогија и питање на који то тачно начин оно „угрожава регион“. У складу са тиме, Матис је изашао у сусрет жељама „изузетног америчког савезника“ читањем дуге листе онога што је описао као „реметилачко понашање Ирана“ које је потребно „исправити“ кроз наметање санкција.

Америка је поново пронашла „иранског демона“ повлачећи се из тешко постигнутог Иранског нуклеарног споразума и то служи њеним конкретним интересима. На пример, до краја Обамине администрације, главно схватање америчке позиције на Блиском истоку је било то да је амерички утицај драстично ослабио. Али ово више није доминантно гледиште јер је амерички ангажман постао много дубљи кроз свесно и систематично пројектовање Ирана као „одметника“. Другим речима, САД су морале да се повуку из нуклеарног споразума како би обновиле своју позицију на Блиском истоку.

У таквом контексту се чини потпуно погрешним тврдити да ће америчко-саудијски односи да се промене након Кашогијевог убиства. Штавише, делује да се дешава потпуно супротно ако се ствари сагледају у ширем контексту регионалне геополитике: америчко-саудијски односи су на историјском максимуму и, као што је саудијски министар спољних послова рекао на Манама дијалогу, њихов однос са САД је „челичан“.

Стога би било наивно веровати да ће Америка предузети било какве озбиљне кораке да натера Саудијце да окончају рат у Јемену или изведу пред лице правде све који су директно или индиректно умешани у убиство Кашогија. Просто питање које се намеће је следеће: ако неселективно убијање хиљада становника Јемена, укључујући жене и децу, и гурање Јемена на ивицу изгладњивања не може да изазове било какву реалну промену у америчко-саудијским односима, зашто би убиство једног новинара уопште било битно?

Одговор је такође једноставан: промена би била скупа и захтевала би коренито рекалибрирање политике. Промена би угрозила америчку позицију и интересе на Блиском истоку, нарочито оне везане за интерес приближавања заливских земаља Израелу, и могла би да доведе и до губитка милијарде долара вредних војних споразума неопходних за план стварања новог „арапског НАТО-а“ под америчким војним надзором.

Салман Рафи Шеик је стручњак за међународне односе и спољну и унутрашњу политику Пакистана

Превео Војислав
Гавриловић

Извор:
СТАНДАРД