Чланови Савета безбедности УН дали су изјаву да не признају изборе у самопроглашеним републикама Донбаса заказаних за 11. новембар 2018.

Француска, Холандија, Пољска, Шведска и Велика Британија — чланови Савета безбедности УН, као и бивши и будући чланови савета који су им придружили, Италија, Белгија и Немачка, дали су изјаву да не признају изборе у самопроглашеним републикама Донбаса заказаних за 11. новембар и замолили Русију да заустави овај процес.

„Позивамо међународну заједницу да се уједини у борби против ових нелегалних ’избора‘… и позивамо Русију да изврши значајан утицај на заустављање такозваних ’избора‘“, изјавила је у име свих ових земаља стална представница Велике Британије Карен Пирс.

„И даље смо уверени да је мирно решење сукоба могуће. Само ће нас напредак на дипломатском фронту довести до тога да се легитимни и кредибилни избори могу одржати на истоку Украјине у складу са Минским споразумима“, додала је Пирсова.

Савет безбедности УН није дао могућност да на заседању о изборима у Донбасу говори председник ЦИК-а самопроглашене Луганске Народне Републике, Елени Кравченко, гласајући против њеног стављања на дневни ред заседања.

За њено учешће гласала је Русија. Француска, САД, Шведска, Пољска, Холандија и Велика Британија гласале су против, а остале земље-учеснице заседања биле су уздржане.

Заседање Савета безбедности које су тражиле земље које су гласале против учешћа Кравченкове, иницијално је затражено да буде затворено. Међутим, Русија је, према речима сталног представника Василија Небензје, била против такве иницијативе и затражила отворено понашање.

Небензја је навео и да одржавање избора у Доњецкој и Луганској народној републици не нарушава Минске споразуме о чему редовно говоре западне земље.

„Што се тиче легитимности избора, они немају никакве везе са Минским пакетом мера у којима се ради о општинским изборима, људи једноставно морају да живе и обезбеђују функционисање региона у условима блокаде од стране Кијева“, истакао је Небензја.

У уторак Савет безбедности УН разматра на заседању питање избора у народним републикама Доњецкој и Луганској, који би требало да се одрже 11. новембра.

Небензја: Украјина вероватно умешана у убиство Захарченка

Постоје добри разлози да се претпостави да је украјинска страна умешана у убиство лидера Доњецке Народне Републике Александра Захарченка, изјавио је стални представник Русије у УН, Василиј Небензја.

„Убиство (лидера ДНР Александра Захарченка) имало је за циљ дестабилизацију ситуације у региону. Постоје убедљиви разлози да се претпостави да је у њега умешана украјинска страна“, рекао је Небензја на заседању Савета безбедности.

Лидер ДНР Александар Захарченко погинуо је 31. августа у експлозији у ресторану „Сепар“ у центру Доњецка, а министар за приходе и порезе самопроглашене републике Александар Тимофејев тешко је рањен. Од експлозије је погинуо је и Захарченков телохранитељ.

Према наводима Министарства за ванредне ситуације ДНР, повређено је 11 људи, а власти ДНР су инцидент окарактерисале као терористички чин.

Вршилац дужности лидера ДНР Дмитриј Трапезников је рекао да је ухапшено неколико људи који су осумњичени да су учествовали у убиству. Они су потврдили да је реч о диверзији Кијева. Служба безбедности Украјине је негирала оптужбе да је умешана у убиство.

Председник Русије Владимир Путин назвао је Захарченково убиство подлим наглашавајући да они који су изабрали пут терора не желе да траже мирно решење сукоба. Портпаролка Министарства спољних послова Русије Марија Захарова изјавила је да практично нема сумње да иза убиства лидера ДНР стоји Кијев. Истражни комитет Русије покренуо је кривичну истрагу о смрти Захарченка и рањавању Тимофејева.

Извор:
НСПМ