Саопштење за јавност

Дуго времена је Александар Вучић правдао излазак Срба на сепаратистичке парламентарне изборе самопроглашене републике Косово потребом да Срби буду у тој институцији да би могли да спрече формирање војске Косова. Као и за све друго, Александар Вучић је лагао.

Од српских гласова у праламенту самопроглашене републике Косово ништа не зависи. Међутим, они својим присуством легализују и легитимизују сепаратистичку власт у Приштини што је и намера председника Србије.

Изгласавање закона у скупштини самопроглашене републике Косово којим се стварају услови за формирање војске Косова није изненађење. Само политички наивни могу да верују да то није договор Александра Вучића и Хашима Тачија на једном од њихових многобројних тајних састанака. Да ли је договор пао у Паризу, Њујорку или неком другом месту то је сада мање битно. Зато је и реакција Београда млака и бескрвна. Осим што су посланици тзв. Српске или боље рећи шиптарске листе напустили скупштину самопроглашене републике Косовао, али само тог дана када се гласало о војсци Косова, другог одговора од стране Београда није било.

Уосталом, сетимо се да су само пре пар година током своје посете седишту НАТО пакта у Бриселу Александар Вучић и Ивица Дачић тражили од ове војне организације да будућа војска Косова не буде присутна на северу Косова и Метохије. Нису тражили да се не формира, него само да не буде присутна на једном делу територије јужне српске покрајине. Али и тај њихов услов тешко да може да се оствари имајући у виду шта се дешавало са РОСУ полицијом. И Александар Вучић и Ивица Дачић су гарантовали Србима да се РОСУ полиција никада неће појавити на северу Косова јер су добили обећање од својих западних пријатеља. Хапшење Марка Ђурића и долазак Хашима Тачија на језеро Газиводе у режији РОСУ полиције их је демантовало.

Актуелна власт у Београду ако је стварно желела да спречи формирање војске Косова имала је много могућности за то. Једна од њих је реализација Кумановског споразума којим је предвиђено да се до хиљаду српских војника и полицајаца врати у јужну српску покрајину. За шест година своје владавине Александар Вучић се никада није усудио да покрене ово питање. Као што није ни споменуо повратак више од двеста хиљада расељених Срба и Резолуцију 1244. Покретање свих ових питања онемогућава стварање још једне албанске државе на Балкану.

Формирањем војске Косова Александара Вучић је заокружио државност самопроглашене републике Косова. Пре тога им је предао полицију, онда правосудни систем, када су српске судије на националну бруку и срамоту пред ратним злочинцем полагале заклетву на устав самопрогалашене републике Косово. Шестог децембра 2012. године Влада Србије са председником Ивицом Дачићем и првим потпредседником Александром Вучићем успоставила је границу између Косова и Метохије и остатка Србије. У прилогу вам достављамо одлуку Владе Србије.

Министар за иновације у Влади Србије Ненад Поповић, наивно верујући да је Приштина без договора са Београдом донела закон о формирању војске Косова, предложио је да Београд прекине даље преговоре са Приштином. Ивица Дачић одмах га је демантовао залажући се за даље преговоре Александра Вучића и Хашима Тачија у Бриселу на тему разграничења и корекције граница између Приштине и Београда.

Ових дана је Александара Вучић жестоко реаговао на демонстрације у Тајвану бранећи суверенитет и територијални интегритет републике Кине. За очекивати је да ће председник Србије својим кинеским пријатељима презентовати своју „генијалну“ политичку идеју о разграничењу. Можда ће Кинезима ово бити од користи, јер треба да решавају политичке проблеме Тајвана, Тибета, или можда Ујгурске аутономне области где турска мањина тражи одвајање од кинеске државе. Чудо једно да Кинези као древна нација са државом старом седам хиљада година нису могли да се сете овако „напредне“ политичке идеје као што је ова о разграничењу Александра Вучића.

Косовска Митровица
26.10.2018. године

Информативна служба
Народног покрета Срба са Косова и Метохије
„Отаџбина“