Питајмо гробове предака

Тешки појмови одмах на почетку

Шта је то национална етика и морал… Да ли се човек рађа са истим или их стиче током свог живота у одређеном окружењу, у одређеној групи…Колико је тежак у материјалном свету тај морал…Колико кошта етика и да ли може некако да се компензује, замени за више лакших, опипљивих твари…
Ово су вероватно нека од вечних питања са којима се човек, као пре свега духовно и мисаоно биће сучељава одувек. Ово су питања са којима су се многи наши преци сучељавали. Неки су на ово питање одговорили погнуте главе, прихватањем лакшег, бржег, јефтинијег или комфорнијег одговора за тај тренутак, али богами многи и нису…И ево и данас стојимо са истим питањем испред нас…и као да смо збуњени, ошамућени, опијени, не сналазимо се баш најбоље са одговором…
Ајмо да пробамо да помогнемо и мало, као по обичају, прво анализирамо. Тај, морал, та етика, мора да много зависе од културе и нивоа цивилизацијског развоја…Да није тако током историје не бисмо имали толику разлику у поимању истих, разлику у разграничавању доброг од лошег…А, тако значи, можемо рећи да је морално и етично једнако добро, а неморално и неетично једнако лоше, ухххх. Опет смо много зашли у субјективно. Па у зависности од епохе, религије и окружења уопште, у зависности од народа на који се односи, дефиниције истих су се током историје баш, баш разликовале и мењале. Значи не можемо их ни тако, црно бело дефинисати…
А да пробамо овако…Ајмо да пробамо да пронађемо неке константе специфичне за поједине народе. Пошто нас у овом тренутку пре свих интересује наш народ, пред којим је тренутно једно врло битно питање, ми ћемо се бавити константама српског рода. Константе би биле оне етно-психичке особине које се нису баш тако лако мењале, штавише исте су већ миленијумима у нашем, српском народу, а опет разликују нас од других народа…

Од ђеда до белог орла и назад

Српски народ, народ који је име добио поштујући свој род, пород, ближњег свог…Народ у којем, што није баш чест случај у другим народима, баш, ама баш сваки сродник има своје посебно чувано име…Тако постоји стриц, ујак, теча, уместо једног простог енглеског анкл, исто важи и за женски род… даље ми имамо браћу и сестре од ујака, стричева, тетака, имамо сестриће, сестричине, братанце, братанице, синовце, синовке…а они просто једном речју казн…За родбину супружника користимо: свекар, свекрва,таст, ташта, снаја, зет, шурак, шурњаја, свастика, пашеног, свастић и свастичина, девер, заова, својак, јетрва, пријатељ, прија, уместо њиховог ин лов, илити по закону…
За претке идемо врло далеко уверићете се, чак шеснаест колена уназад. Можете ли замислити Енглеза како изговара назив свог претка са шеснаест гренд испред: грендгрендгрендгрендгрендгрендгрендгрендгрендгрендгрендгрендгрендгрендгрендгренд…

Па можемо ли се сложити да је у српском народу поштовање својих ближњих, својих предака, нешто што се подразумева, нешто што је константа. Да није, не бисмо овако брижно чували њихове називе, већ бисмо се задовољили са три до четири појма која покривају ових наших педесетак чини ми се…
Одавно успостављена етичко морална константа остаје непромењена и та вредност заувек ће издржати за све будуће српске генерације, понављам српске. Вероватно није случајно што смо током историје имали толико много расејања од српског, одрицања од истог, зарад…
Те вредности, укратко дефинисане, су следеће: бескомпромисна вера у добро, правду и истину без које не постоји права филантропија, филантропија, као потврда изречене вере, приоритет духовног над материјалним, верност Богу, породици, роду и отаџбини, слобода као драгоцена вредност за коју се вреди жртвовати, а не би је требало жртвовати ни за шта, искреност, праведност и љубав према миру, стављање заједничког интереса изнад личних интереса и спремност за жртвовање за те интересе, саосећање које се односи чак и на непријатеље.
Овај тестамент, овај сет етике, представља српску етно-психичку константу, искористићу појам феноменалног Радована Дамјановића.

“Питајмо гробове предака из славног времена”

Ето пронашли смо један сет наших константи, односно једну свеобухватну константу. Зовемо је константом зато што математичким речником она непромењиво стоји у нашој математичкој формули, у нашој бити, нашем коду. Уколико је икада уклонимо из формуле, то више неће бити формула која за резултат даје нас саме. То неће бити формула која одговара нашој души, нашем космичком, ванвременском сензибилитету, већ ћемо се утопити у мору других, туђих вредности, које нити осећамо, нити разумемо, а тада више ни бог неће бити у стању да нам помогне.
Зато, пред великим питањем данашњег времена, стојмо храбро баш као и наши поносни преци и ако не знамо шта тачно да одговоримо, немајмо бриге, они знају…
Мало ћемо променити стихове познате песме „Ово је Србија“ у “Питајмо гробове предака из славног времена”…

Знаш ли одакле си сине

погледај планине сиве

Зејтинликом цвеће процвало

Шумадијом сунце засјало

Ово је Србија

говоре гробови ратника

из славног времена

Цветови као од вина

певају песме давнина

одјекује као некада

крај Дрине, са цветних ливада

Проћи ћеш путеве дуге

видећеш крајеве друге

понеси одавде један цвет

нек’ сви виде, нек’ зна цео свет..

Извор: Паметарница