Ђорђе Вукадиновић: Ко је одговоран за бруку са увођењем па укидањем безвизног режима са Ираном – и ко је генералном секретару НАТО одобрио наступ пред студентима Филолошког факултета?

Имам неколико питања, не великих, али врло конкретних.

Влада Србије је јуче донела одлуку о укидању безвизног режима са Исламском Републиком Иран, о чему смо обавештени саопштењем из медија. А пре тек нешто више од годину дана, прецизније 22. августа 2017. године, Влада Републике Србије је донела одлуку о укидању виза са Исламском Републиком Иран.

За разлику од неких других споразума о безвизном режиму, који су ратификовани овде у Скупштини Србије, рецимо са Кином, недавно, или са Киргиском Републиком, ово укидање виза са Ираном је урађено на нивоу Владе, а не кроз потврђивање споразума у Скупштини. Има Влада на то право и упориште у закону. Ипак, интересантно је то што овако важна одлука није прошла кроз парламент. Можда је то урађено зато да се не би отварала дебата и скретала пажња.

Питам Министарство спољних послова, а и Министарство унутрашњих послова (јер се, по овом питању, надлежности ова два министарства у једном делу преплићу и преклапају): На основу којих анализа, процена и истраживања су, најпре, донели одлуку о укидању визног режима са Ираном, и на основу чега су сада ту одлуку, за нешто више од 14 месеци, повукли?

Да ли та одлука о укидању безвизног режима, односно поновном увођењу и повратку виза за грађане Ирана има везе са причом о авионима крцатим иранским туристима који масовно долазе у Београд, али се ти авиони враћају празни, јер ти „туристи“ из Србије одлазе даље на Запад или остају овде и траже азил? Да ли је до укидања одлуке о укидању визног режима дошло због поплаве „туриста“ из Ирана, а заправо миграната и азиланата којима Србија била једина дестинација у Европи у коју могу да дођу без виза, или је, пак, реч о притисцима неких западних земаља да се то учини?

У сваком случају, шта год да је у питању, јасно је да је та одлука донета напречац, брзоплето, без довољно промишљања и процена, и да је земљи опет нанета штета. Управо због тога можда није лоше да такве ствари убудуће иду кроз скупштинску процедуру, па и дебату Одбора за спољне послове, да се ипак чују аргументи за и против.

Моје друго питање иде на адресе Министарства спољних послова и Министарства просвете, а тиче се, по мени неприхватљивих изјава генералног секретара НАТО Јенса Столтенберга, и не само изјава, већ и његове посете студентима Филолошког факултета Универзитета у Београду, једној високој државној образовној установи. Питам, пре свега, Министарство просвете: да ли су они уопште били обавештени о тој посети и да ли су је одобрили? Претпостављам да Министарство спољних послова јесте знало, али ме занима да ли је било некаквих реакција, и да ли ово министарство сматра да има икаквих основа за реакцију поводом неприхватљивих изјава које је генерални секретар Столтенберг том приликом изнео пред студентима, укључујући и ону да он зна да „у Србији постоји лоше сећање на бомбардовање“, али „то смо урадили како бисмо заштитили цивиле и зауставили Милошевићев режим“.

Дакле, занима ме да ли је могуће да нико није проценио да није баш сасвим умесно гостовање генералног секретара Северноатлантске алијансе једној високошколској институцији – независно од његовог порекла, биографије и боравка у Србији у којој је, како смо сазнали од режимских медија, још као дете научио „Ринге, ринге раја…“ и друге песмице на српском – јер он је сада у Београду био у својству своје актуелне политичке функције. Какав је став и да ли је било, или ће бити, званичне реакције на ове Столтенбергове изјаве – на то очекујем одговоре ова два министарства.

Нешто касније, током исте посете, Столтенберг је изјавио и то како њихова научна истраживања потврђују да „нема никаквог штетног дејства осиромашеног уранијума на здравље грађана“ и да се око тога у јавности прави само једна фарса. Зато се, додатно, питам због чега је онда уопште ова Народна скупштина недавно једногласно формирала комисију за испитивање последица НАТО бомбардовања осиромашеним уранијом на здравље становништва, ако нам генерални секретар каже да „нема основа“ и да је „доказано да осиромашени уранијум није штетан“?

Извор: НСПМ