Указивао на везе Хитне и погребника, 13 година чекао правду

Виши суд у Београду пресудио је у корист узбуњивача Борка Јосифовског, бившег директора београдске Хитне помоћи, који је још 2005. године указао на сарадњу лекара Хитне помоћи и погребника. Суд је утврдио да му је нанета штета тиме што је након својих иступа добио отказ, као и што по његовим пријавама није поступано.

Тринаест година је био непожељан. Тринаест година је живео с печатом особе која клевета колеге. Тринаест година му је требало да докаже да је био у праву.

„По сваку цену сам желео да обавестим људе да буду опрезни, јер ако се позива Хитна помоћ да се неко оживи, а помоћ се не пружа, онда је то једно криминално дело и о томе сигурно не може да се ћути“, каже Јосифовски.

А шта је био његов наводни грех? То што је Министарству здравља указао на монструозну праксу коју је уочио.

Из изјаве суду:

„Уочио је да поједини диспечери позиве првог степена хитности, а то су умирући пацијенти, усмеравају на одређене лекаре, без обзира колико су удаљени од места где треба интервенисати. У тим ситуацијама лекари су стизали на интервенцију по дужем протеку времена од оног који је уобичајен за остале лекарске екипе Хитне помоћи и констатовали смртни случај много чешће него друге лекарске екипе и да нису вршили реанимацију… Након одласка Хитне помоћи, долазили су представници увек истих приватних погребника нудећи своје услуге породици преминулог. Адресе су сазнавали од лекара Хитне помоћи који су од погребника заузврат примали новчану накнаду“.

Најмање пет државних институција, међу којима Министарства здравља, полиција и тужилаштво огрешили су се о Јосифовског, утврдио је суд. Прво су га прогласили клеветником који урушава углед здравства и узнемирава јавност, примао је претње због свог упозоравања, да би потом био смењен са функције директора, па отпуштен.

Истовремено, оптужбе које је износио гуране су под тепих, сакриване или се њима манипулисало, тврде у Пиштаљци. И наводе пример.

„Жена која је сада на челу комисије Министарства здравља за борбу против корупције, која је тада била у полицији, навела је да је извршила неке истражне радње, а простим увидом у оно што је она поднела тужилаштву може се видети да је она једну исту изјаву узела и преписала и ставила као да су два доктора дала те изјаве“, каже Владимир Радомировић.

Он подсећа да је одлука о заштити Јосифовског донета по Закону о узбуњивачима и да представља историјску пресуду у Србији. Верује да ће таква одлука мотивисати и друге који би хтели да пријаве сличне случајеве, али и утицати на државне органе.

„Ако сада имамо судску пресуду која каже да тужилаштво ништа није урадило, можемо да се надамо да ће тужилаштво и ово схватити као доказ да мора промени свој став и да почне да ради и по пријавама узбуњивача и по пријавама грађана. То се мора десити, јер ово друштво не може другачије да опстане ако сви буду окретали главуи и правили се да је све у реду“, каже Радомировић.

На сличан начин размишља и Јосифовски, али ипак каже да је одлука о томе индивидуална.

„Човек је или спреман да то учини, такав је карактер, тако је васпитан, једноставно такви су му животни принципи… Знате, неко ће или да скочи са висине у воду или никада неће да то уради“, наводи.

Иначе, колике могу бити размере потенцијалних злоупотреба говори и податак да београдска Хитна помоћ годишње прими 3000 позива који се окончају смртним исходом.

Извор:
Н1ИНФО