Уместо КиМ и Русије изабрали су НАТО

Десета рунда преговора Београда и Приштине у Бриселу завршила се очекивано и трагично по Србију. Заступници идеологије по којој ЕУ нема алтернативу прихватили су споразум са Хашимом Тачијем и фактичко стварање велике Албаније. Први пут у историји српске власти су признале независност Косова и Метохије и његово отцепљење од Србије. Изјаве Вучића и Дачића о томе да су сви њихови захтеви прихваћени и сво спиновање прозападних медија, неће моћи да сакрију чињеницу према којој је званични Београд на овај начин пристао на потчињавање српских државних институција на КиМ Тачијевом поретку, а самим тим и на њихову елиминацију. Републичка влада је овим потезом инкорпорила до сада слободни Север Покрајине у НАТО пројекат независног КиМ, обесмислила Резолуцију 1244 и оставила српски народ на милост и немилост терористима и трговцима људским органима.

С којим циљем је Запад тражио директно укључивање Александра Вучића у преговоре око КиМ видело се веома јасно пред почетак десете рунде. Вучић је у Бриселу најпре направио дил са НАТО пактом, који је по српском министру одбране гарант безбедности српског народа у Покрајини.Генерални секретар НАТО Андерс фон Расмусен се ујутро, пре званичног дијалога, састао са првим потпредседником Владе Србије Александром Вучићем, с којим је разговарао о улози НАТО у „осигуравању безбедности“ Срба на Косову и Метохији, односно о томе да на деловима на којима живи срспко становништво не буде присутна „косовска војска“, формација коју је иначе створио сам НАТО.[1] По Вучићу, Северноатлантски савез који је извршио агресију на СРЈ и који је наоружавао и обучавао шиптарске терористе, што чини и данас, постаје фактор заштите Срба.

Како на ту своју нову улогу коју му је поверио Вучић гледа сам НАТО, појашњавају речи Расмусена: „НАТО ће наставити да обезбеђује безбедност на Косову као и досад и спреман је да подржи будући споразум у оквиру садашњег мандата УН.“ Како то НАТО ради види се из чињенице да је овај агресивни војни савез успео да протера дупло више Срба са КиМ од Хитлера и Мусолинија[2]. Такође, НАТО је одговоран за стравичан погром српског народа 17. марта 2004. године, који је заустављен тек након жестоке реакције Москве и њеног упозорења Бриселу и Вашингтону. Под покровитељством Северноатлантског савеза вађени су органи отетим Србима, док и дан данас његове окупационе трупе у јужној српској покрајини обезбеђују снабдевање Европе хероином из Авганистана.

Међутим, Расмусен је био у праву када је изјавио да је НАТО допринео закључивању „историјског споразума” између Београда и Приштине. По њему договор Вучића и Дачића са Тачијем даје „нови импулс за евроатлантску интеграцију региона.“ Овде се јасно види да су власти у Београду пригрлиле НАТО иако су само пар дана пре тога њени представници тражили помоћ Русије и добили личне гаранције председника Владимира Путина.

Дачић је пре нешто више од недељу дана изговорио следеће речи у Москви: „– Путин ми је обећао да ће о КиМ разговарати са водећи државницима запада, од САД, Немачке, Француске… Сигурна сам да ће то много допринети да и они виде да неко стоји иза нас, јер овако је изгледало да је Србија сама на међународној сцени, окружена земљама које су готово све чланице НАТО пакта или иду ка НАТО пакту и земљама које иду ка ЕУ.“ У Москви је том приликом као подршка српској економији, потписано чак седам међудржавних споразума. Најважнији су се односили на кредит за српски буџет и споразум о сарадњи у железничком саобраћају.[3] Међутим, након што је добила гаранције и подршку од Русије на највишем нивоу, власт у Београду је предвођена Александром Вучићем, потрчала у загрљај НАТО пакту. Обманули су Русе и направили договор са злочиначком организацијом која је окупирала КиМ и која системом база опкољава Русију. На овај начин Запад је осигурао решавање косовског проблема далеко од УН, и уз помоћ послушника у Београду онемогућио бржи повратак Русије на Балкан. Генерални секретар НАТО Расмусен је управо због тога поздравио споразум Београда и Приштине речима да он представља нови импулс евроатлантским интеграцијама на Балкану, што подразумева и потпуно потчињавање региона Северноатлантском савезу. Министар Млађан Динкић је чак након разговора, у усхићењу отворено говорио о КиМ као о независној држави, када је изјавио да Србија неће блокирати „европске интеграције Косова, јер уколико и Србија и Косово постану чланице ЕУ, брисаће се све административне границе“![4] Да је цео процес окончан према очекивањима САД и НАТО потврђују и изјаве Џона Керија и Александера Вершбоуа. Министар спољних послова Сједињених држава Кери је честитао Србији и „Косову“ на „нормализацији односа“. Он је позвао обе стране да примене до сада постигнуте споразуме .[5] Заменик генералног секретара НАТО пакта Вершбоу који се састао са Дачићем и Тачићем, честитао им је на постигнутом споразуму и потврдио је да ће НАТО бити гарант споразума.[6] На овај начин званичници САД и Северноатлантског савеза ставили су до знања да је цео регион Балкана под њиховом контролом.

У наредном периоду највећа искушења и патње очекују преживели српски народ на Косову и Метохији. Њих је републичка влада јасно одбацила и потчинила законима Хашима Тачија и његових терориста. Остављени на цедилу преостали Срби из јужне српске покрајине веома лако могу да постану избеглице. Исто тако, након споразума са Приштином који има све одлике међународног уговора, власт у Београду је од Срба на Северу КиМ направила легитимну мету за Тачијеве снаге и њиховог покровитеља НАТО, чиме постаје саучесник у свим будућим злочинима над њима.

Борис Алексић / Фонд Стратешке Културе