Пропао референдум у Македонији
На биралишта изашло 36,1 одсто, 91,4 процента њих гласало „за”.
– Ако не успемо у Собрању да обезбедимо већину за уставне промене,
ићи ћемо на ванредне изборе у новембру, поручио је Заев
Према извештајима агенција
Упркос великим очекивањима владе у Скопљу, Европске уније, САД и НАТО-а, македонски референдум о новом имену државе јуче није успео будући да је привукао само 36 одсто, односно око 600.000 гласача на биралишта.
Више од 1,8 милиона становника Македоније имало је јуче прилику да се на 3.480 бирачких места у 80 општина изјасни о питању: „Да ли сте за чланство у ЕУ и НАТО-у с прихватањем договора Републике Македоније и Републике Грчке?” На биралишта је, према наводима Државне изборне комисије (ДИК), изашло 36,1 одсто бирача. Од 94,65 одсто обрађених гласова, на референдумско питање „за” је одговорило 91,4 одсто гласача, а „против” 5,7 одсто.
Овакав исход су и власт и опозиција практично протумачили у своју корист: први су се усредсредили на резултате изјашњавања, истичући да би воља грађана морала да буду спроведена у парламенту, док су се други „ухватили” за ниску излазност, тумачећи је као политички крах владе Зорана Заева.
Референдум је иначе био расписан као консултативни, односно необавезујући, и био би проглашен успешним да је на њега изашло више од 50 одсто грађана (903.169 људи) уписаних у бирачки списак (50 одсто плус један). Договор Македоније и Грчке, који се наводи у референдумском питању, тиче се споразума који су у јуну постигле владе Зорана Заева и Алексиса Ципраса, којим је предвиђено да Македонија имену дода географску одредницу „северна”, уз предвиђене гаранције за македонски језик и национални идентитет. Успешан референдум и уставне промене до краја ове године, које гарантују промену назива државе у „Северна Македонија”, услов су за македонску интеграцију у ЕУ и НАТО, што је Грчка годинама блокирала, захтевајући да се најпре реши међусобни спор око назива. Слабим одзивом гласача, планови званичног Скопља, ЕУ и НАТО-а да се на Балкану региструје још једна чланица „бриселске фамилије” и алијансе сада делују неизвесно.
Али, судећи по изјави Зорана Заева после затварања биралишта, и ова скромна трећина изашлих бирача би могла да доведе до преименовања државе, а пречица за то би био – парламент. Македонски премијер је, наиме, синоћ у току бројања гласова истакао да ће, уколико се испостави да је већина гласала „за”, њихова воља бити спроведена у Собрању, где му је за то потребна двотрећинска већина. У супротном, додао је, уследиће ванредни парламентарни избори у новембру. Додао је и да неће поднети оставку коју је најавио ако референдум не успе.
„Очекујемо да чланови (опозиционе) ВМРО-ДПМНЕ поштују демократску одлуку, а у супротном треба употребити другу алатку, а то су превремени парламентарни избори”, рекао је Заев, који је после затварања гласачких места телефоном разговарао и с грчким колегом Алексисом Ципрасом. Како је пренела МИА, позивајући се на грчке медије, том приликом Ципрас је похвалио Заева због „храбрости и одлучности да настави са спровођењем договора”.
Заева су синоћ „с бока” подржали и председник македонског Собрања Талат Џафери, који је рекао да је резултат референдума поставио „темеље будуће Македоније”, као и лидер Демократске уније Албанаца Али Ахмети, рекавши да управо парламент сада треба да донесе важну одлуку о договору с Грчком. Подршка албанских политичара изјашњавању не треба да чуди јер је и премијер Албаније Еди Рама отворено позивао сународнике који живе у Македонији да на биралиштима подрже промену имена те земље.
Али, судећи по реаговању опозиције, извесније је да ће грађани ускоро поново бирати посланике у Собрању. Наиме, лидер ВМРО-ДПМНЕ Христијан Мицкоски је оценио да се Македонија јуче изјаснила против Споразума с Грчком о имену.
„Овде живе Македонци, наш идентитет је македонски, наш језик је македонски, наши преци су били Македонци”, рекао је Мицкоски, који је оценио да је референдум пораз Споразума с Грчком, али и „криминалног владања власти”.
Упитан да ли ће прихватити превремене парламентарне изборе које је наговестио Заев, он је одговорио да македонски премијер не треба да бави тиме, већ да се припрема за политичку пензију.
За то време, противници референдума су у центру Скопља увелико славили. Око хиљаду присталица бојкота су још у току гласања испред Собрања поставили бину, носили државне заставе и певали патриотске песме. На скупу је председник Светског македонског конгреса Тодор Петров позвао на поништење договора Македоније и Грчке и затражио кривичну одговорност шефа македонске дипломатије Николе Димитрова, који је тај споразум потписао. Колико је идеја бојкота и иначе била распрострањена у Македонији, осим јучерашњих резултата, сведочи и то што је председник те државе Ђорђе Иванов унапред најавио да неће гласати на референдуму.
Да референдум није успео, оценио је директор изборне комисије Оливер Дрекоски, који је рекао да није обезбеђена излазност од 50 одсто, колико је било неопходно да би био валидан.
„Јасно је да овим референдумом одлука није донета”, казао је Дрекоски, а преноси Ројтерс.
С друге стране, из Брисела је стигао твит Јоханеса Хана, у којем је овај комесар ЕУ поручио да, после референдума, очекује од свих политичких лидера да поштују „ову одлуку”. „Честитам грађанима који су гласали на данашњем консултативном референдуму и искористили своје демократске слободе. Са значајним бројем гласова ’за’ постоји широка подршка за Преспански споразум и евроатлантски пут те државе”, навео је Хан на „Твитеру”. Из ЕУ су, иначе, поручили да ће се о референдуму званично огласити саопштењем у понедељак, кад се објави извештај канцеларије ОЕБС-а, која је надгледала спровођење изјашњавања.
Исход је поздравио и генерални секретар НАТО-а Јенс Столтенберг, позивајући све политичке лидере у Македонији да се понашају конструктивно и одговорно.
У међувремену, синоћ се огласило и грчко Министарство спољних послова, уз оцену да је резултат изјашњавања грађана Македоније контрадикторан и да је велики број грађана рекао „да”, али да то није у складу с излазношћу.
„Велики део грађана суседне државе је подржао споразум (с Грчком). Ипак, значајан део њих је према њему био скептичан. Грчка поштује избор грађана Бивше Југословенске Републике Македоније. Даљи кораци захтевају трезвеност свих страна, без изузетка, да би позитиван потенцијал Преспанског споразума био очуван”, наводи се у саопштењу, у којем се додаје да то министарство „пажљиво прати развој догађаја у пријатељској држави”.
Иначе, македонски референдум надгледало је рекордних 12.500 посматрача од којих су 493 из иностранства. За извештавање о референдуму акредитовано је 83 страна новинара из 32 медија. Око бирачких места било је приметно присуство полиције, а раније је најављено да ће ред на референдуму одржавати више од 6.000 полицајаца. Министар полиције Оливер Спасовски најавио је да ће бити кажњавано свако онемогућавање и спречавање грађана да се изјасне. Па опет, гласање није протекло без неправилности као што су такозвани бугарски воз (замена гласачког листића већ заокруженим), наговарање на гласање и неовлашћено снимање бирача, уз још неке ситније „прекршаје”, пренео је портал „Макфакс”, позивајући се на Министарство унутрашњих послова у Скопљу.
Извор:
ПОЛИТИКА