BBC: Наука на корак до ГМО беба – не постоје разлози да се процес генетске модификације људског ембриона не настави
Истраживање етичких питања око генетске модификације људског ембриона утврдило је да „асполутно не постоје разлози да се процес не настави“.
Према речима професора Керена Јенга последице по друштво биле би опсежне, дубоке и дугорочне.
Измена гена у ембрионима је према британскм закону дозвољено само у одређеним истраживањима.
Модификација људских гена са собом привлачи контроверзе због забринутости да отвара врата стварању – „дизајнираних“ беба.
„Ово је срамота. Интерне забране за еугенички генетски инжењеринг постоје већ 30 година. Али ова група научника мисли да зна боље, иако је јасно да нема никаквих медицинских бенефита од овог процеса. Људи у Британији су пре 15 година рекли да не желе генетски модификовану храну. Да ли мислите да желе генетски модификоване бебе?“, каже директор Хјуман Џенетик Алерта Дејвид Кинг, коментаришући извештај о модификацији људских гена који је издао Нафилд Савет.
Независно истраживање Нафилд Савета закључује да би сваки проналазак требало да се заснива на два кључна начела – добробити будућег појединца и добробити друштва.
Савет наводи да модификовање наследних гена „не би требало да повећа неповољан положај, дискриминацију или поделу у друштву“.
Кансил позива на широку друштвену расправу, како би се чуло што више мишљења.
Како се ради
КРИСПР, биолошки систем за измене ДНК, откривен је 2012.
Могу га користити научници да праве прецизне измене ДНК.
КРИСПР скенира ген у потрази за одговарајућом локацијом, а затим користи Кас9 протеин као молекуларне маказе за ДНК.
Научници га користе у лабораторији како би пронашли и одрезали неисправни гени у људским ћелијама који изазивају болести.
Процес је ефективан, али није савршен и могуће је одсећи више ДНК него што треба, сматрају научници.
Ова нежељена или непрецизна модификација може, у теорији, изменити остале битне гене и тако – изазивати канцер.
У блиској будућности, можда би било могуће исправити ДНК ембриона који носи ген за Хунтингтонову болест или цистичну фиброзу.
Савет је такође предложио да се спроведу даља истраживања „за успостављање стандарда клиничке сигурности
Послења истраживања научника са Санџер инситута сугеришу да измене гена могу изазвати већа генетска оштећења у ћелијама него што се раније мислило, те саветују научницима који се баве генским терапијама да наставе да раде „са опрезношћу“.
Чак и када би било легализовано, уређивање гена могло би да се врши само у одређеним случајевима и и под строгим надзором, кажу у Савету.
„Промене се неће десити преко ноћи“ каже директор Савета.
„Овај извештај није тачка. Следи даља међунарондна дискусија.“
Извор:
НСПМ