Истамбулска конвенција: обавезна ЛГБТ „просвета“ деце

ИСТАМБУЛСКА КОНВЕНЦИЈА: ДУХОВНА МЕРА

После моћног свенародног протеста против Истамбулске конвенције њена ратификација је у Бугарској одложена. Ово је прво и категорично одбијање онога што нам „стиже“ из Европске уније. Обичан човек не може да изађе на крај са текстом конвенције. И то је први разлог због чега је и не треба ратификовати. „Где је све једноставно, тамо је и анђела сто, а где је компиковано, нема ни једног“ – упозоравао је преподобни Амвросије Оптински. А где нема анђела, добро знамо кога има. И то је други знак, добијен путем осећања: узнемиреност и одбојност.

Оригинал текста Конвенције Савета Европе о спречавању и борби са насиљем према женама и домаћем  насиљу (тзв. Истамбулске конвенције) написан је на енглеском и француском језику. Само у таквом облику је конвенција важећа. Укључујући смисао речи „гендер“ ((gender-род), која не постоји у бугарском језику и у бугарском законодавству. Просвећени (захваљујући западним премијама) људи у Бугарској су се ипак нашли, они су и објаснили путем водећих медија, да проблем није у конвенцији, већ у лошем преводу њеног текста и тоталној необразованости народа. Нас ипак брине то што су „најпросвећенији“ били представници ЛГБТ који су прихватили дати документ са великим одушевљењем. Али је већинска реакција на њега управо супротна.

Доктор Николај Михајлов, психијатар, богослов, бивши посланик Народне скупштине-парламента Бугарске, у интервју бугарском сајту „Гласове“ од 23.01.2018. је рекао:

„Истамбулска конвенција је кофер са дуплим дном. На врху је све одлично, а на дну – додатни укази, обавезе и контрола. На дну се налази НВО и извршни орган. А над свим тим је идеологија“. Ова конвенција се може тумачити и као „безопасан“ начин, разумно и филолошки. Појам „гендер“ се односи само на социјалне улоге мушкарца и жене“, – уверава госпођа Бриџит Олафлин. Конвенција је написана са схватљивим апаратом, који обухвата и „додатна“ значења. „Гендер“- је реч камелеон. Асоцијације са идеологијом трећег пола и глобалном сексуалном револуцијом се не налазе у главама читалаца, већ писаца. Ми се нисмо погубили у преводу, већ смо упали у клопку“.

У енглеском језику за другу, одређујући пол, реч до 60-тих година 20. века није било потребе. Корените промене у друштву почињу кришом и често са променама у језику, које омогућавају разливање граница основних појмова, мрдања основа и постепеног неприметног усађивања нове идеологије. Реч „гендер“ (у Истамбулској конвенцији се управо она најчешће употребљава) не садржи тако јасне границе као реч „пол“, која подразумева биолошку разлику: мушкарац/жена. Гендерна идеологија уноси у масе широко тумачење пола-сагласно  прихваћеној ширини погледа у „светуслободном од предрасуда“. „Додатна значења“ су намењена и речи „насиље“- уз коришћење већ добро познатог пријема двоструких стандарда.

Сама конвенција примењује насиље: намеће идеологију користећи моралну уцену.

„Несрећа ове конвенције“, наставља др Михаилов, „упућене глобалној драми насиља, је у томе што она сама садржи латентно идеолошко насиље. Идеологију намећу кришом, користећи моралну уцену. Сам начин је прикривен, али је добро познат. Супростављање се не врши помоћу линије мушког шовинизма или недостатка саосећања људском страдању, као што нам говоре, већ помоћу страха за децу и одбојности ка перверзији. И то је суштина скандала. И није потребно да се бунимо да је ово преувеличавање, лажна вест или панично замишљање, које претходи догађају. Не. Распитајте се према чему се односе толерантно у слободном свету и каква је тенденција, преко Гугла“.

Због чега  се изненада појавила јака неопходност у још једној међународној конвенцији за заштиту жена? Зар у Бугарској не постоје унутрашњи закони који штите своје грађане? Постоје. Да ли ће Истамбулска конвенција помоћи да се успешније боримо са насиљем? Погледајмо на примеру Турске, која је ратификовала ову конвенцију одмах после њеног потписивања -2011.године. Сагласно званичној статистици, у Турској је у периоду од 2010. до 2017. године 377 жена било убијено у току вођења бракоразводних парница са својим супрузима. Ништа зачуђујуће – јер карактеристика истамбулске конвенције је у томе  што се у њој подразумева – не опште узето насиље, већ одређени тип насиља, не права уопште, већ одређена врста права и то не само жена, већ објаснићу, ако неко до сада није разумео о чему се ради – људи који се осећају женом, а нису то били по рођењу.

„Гендер-просвећивање“ у случају ратификације конвенције постаје обавезно – чак и у предшколским установама.

Закони земље се после ратификације међународне конвенције морају са њом ускладити. Бугарски правници су избројали око 20 потребних измена закона, укључујући и Устав републике Бугарске. Не проверавајући, да ли у тај број улази и број чланова Кривичног закона који штити децу до 14 година од разврата, то јест од „гендер-просвећивања“, који у случају ратификације Истамбулске конвенције постаје обавезан за гимназије, школе и чак предшколске дечије установе.

У неким западним земљама се образовне-гендерне методике заједно са иновативним сексуалним васпитањем примењују много година и већ су донеле „плодове“ – управо је др Михаилов предлагао да се овакви примери нађу на интернету, не би ли смо могли да представимо „светлу европску будућност“ Бугарске. Као и примере одузимања деце од родитеља који су протестовали против сличних иновација – да тако далеко је отишла „борба са насиљем“. Нажалост ови примери нису појединачни, они се повећавају свакога дана, сам процес добија убрзање, потврђујући тенденцију и показујући пут – у провалију.

Из Обраћања Светог Синода Бугарске Православне Цркве у вези са процедуром усвајања и ратификације Истамбулске конвенције у Бугарској, 22 јануара 2018.године:

„Будући да се ради о правном акту, конвенција има и духовне мере: она је средство које намеће страни вредносни систем за нас, што ће омогућити да се друштвом управља према новом моделу који одговара инетересима његовог малог дела…

Последице одрицања од библијских истина су трагичне, и ми смо сведоци трагедија у многим друштвима у којима је гендерна идеологија давно постала државна политика.

Позивано народну скупштину да не ратификује Истамбулску конвенцију уи којој се уводе појмови који су противоречни нашој православној вери, националним традицијама и правном систему!

Позивамо бугарски народ да одбрани своју веру која га је чувала у свим историјским искушењима!“

Свети Синод је такође позвао на усрдну молитву у „овим данима тешких духовних искушења вере и савести православног бугарског народа… да би измолили Божију помоћ да се не донесе Истамбулска конвенција која, према нашем мишљењу, води ка духовној смрти народа“.

Народ је разумео да су ударили на његову душу, да је његов опстанак под знаком питања. И ујединили су се – људи различитих узраста, националности, вере, различитих нивоа образовања и различитих политичких ставова, што се није десило још од краја 1980-тих. Почитички аналитичари говоре о „последњој капљи“ и „о новој политичкој реалности“. Али, то ипак није најбитније. Бугарски народ је духовно жив. Управо овакав закључак можемо извући из приче о несрећној Конвенцији.

Јанина Алексејева,
(Софија, Бугарска)
26 фебруар 2018 г.

Извор:
ПРАВОСЛАВНА ПОРОДИЦА