Гучевски јунаци нас опомињу, а отаџбина зове

По благослову Преосвећеног Владике Артемија, Свесрбска народна организација “СРБИ НА ОКУП“, пету годину заредом прве суботе у септембру обележила је успомену на надчовечанску издржљивост и огромну жртву коју су поднели наши часни преци на Гучеву у једној од највећих битки србске војске у Првом светском рату. Испред музеја“Меморијална галерија битка на Дрини“ у Бањи Ковиљачи, дана 01.09.2018.године у 10 часова кренуло је литија према спомен костурници на Гучеву, са песмом “У бој крените јунаци сви…“.

“Када више Срба буде долазило на свето Гучево, него што одлази у несвету Гучу, биће знак да смо схватили смисао и поруку сваког гроба и спомен обележја посвећених српским јунацима, ратницима. Биће знак да носимо на себи исто оно хришћанско достојанство, којим су били украшени наши преци јунаци.“ Ове дивне речи владике Максима, на срамоту још увек не дотиче велики број Срба, па уместо да следе пут часних предака, прихватили су гадости зачете на Западу и ваљају се у греху. Колико је то страшно говори чињеница да у Бањи Ковиљачи главна улица кроз коју је прошла Литија, још увек носи назив највећег злочинца србског народа “Маршала Тита“, који је убијање и уништавање србског народа, започео као каплар чувене 42 Хрватске домобранске дивизије познате као вражија, убијајући и мучећи децу, жене и старце по Мачви, а затим је учествовао у бици  на Гучеву убијајући србске војнике. Злочин над србским народом Јосип Броз чинио је, како у рату, тако и у лажном СФРЈ-миру, све до своје смрти, да би његови следбеници тај злочин продужили до данашњег времена.

По доласку код спомен костурнице на Гучеву око 13 часова, после кратког предаха и послужења хорепископ старорашки и лознички Николај служио је парастос за Гучевске јунаке и болничарку Дарју Александровну. После тога одржана је академија, на којој се подсетило на велико дело и жртву наших часних предака, а уједно упутила порука свеколиком Србству да треба да одбаци равнодушност која га је обузела и да буде достојна својих предака.

Ми се нисмо сабрали тог дана на Гучеву, да бисмо од заборава сачували гучевске јунаке, јер њихова имена су записана у вечној књизи и они живе докле сунце греје. То смо учинили да бисмо подсетили себе и друге на вредности – врлине тих див јунака, а које смо ми данас изгубили. Љубав према Богу, породици и отаџбини, због које си спреман да положиш живот, превасходно је красила наше часне претке, а она данас недостаје већини њихових потомака. Је ли могуће да смо преживели и Турке и Аустроугаре, Немце, усташе, комунисте и … ма кога све не, само зато да би данас све те жртве попљували и поништили одустајањем од своје слободе и своје земље, Косова и Метохије? Молим вас, постанимо поново Срби достојни својих предака спремних да устану и бране оно што им је најсветије своју веру, породицу, отаџбину, слободу и право на живот, без страха од осуде и без страха од смрти. Не смемо очајавати и кукати над својом судбином, већ се треба борити као што су чинили гучевски јунаци!