Истина о злу опомена за сва времена!

crvenimetak

Драгиша Божић, публициста из Мораваца код Љига, једини забележио потресне судбине сељака у доба принудног откупа. Две књиге сведоче о крвавом обрачуну комунистa после Другог светског рата са „народним непријатељима, кулацима“

ЗАБЕЛЕЖИО сам бројна сведочанства о страхотама које су сељаци, домаћини, претрпели за време принудног откупа, о крвавим обрачунима нове комунистичке власти по завршетку Другог светског рата са такозваним народним непријатељима, кулацима. Углавном, то су били лични обрачуни појединаца у новој власти са комшијама, познаницима, на које су упрли прстом, који су после тога допали робије, или изгубили главу. Моја једина жеља је да се суочимо са том истином, да се то време не заборави и никада не понови.

Ово каже публициста Драгиша Божић из Мораваца код Љига, аутор књига „Црвени јарам“ и „Црвени метак“, која је управо доживела треће, проширено издање. Овековечио је потресне судбине домаћина у селима Србије, Црне Горе, Косова и Метохије, у Хрватској у Славонији. Највише, каже, у богатим деловима Србије – Војводини, Мачви, Тамнави…

– Суочио сам се са суморним темама, после више од две деценије бављења хумором и сатиром у некада веома популарној емисији Радио Београда „Село весело“ – каже Драгиша Божић. – Када је 1988. године уредник Јован Алексић отишао у пензију емисија је укинута, па сам за једну ревију почео да пишем о добрим домаћинима. Тако, у Рубрибрези код Лајковца, старина, солунац Милијан Томић рекао ми је да је у Првом светском рату задобио четири ране, али му је пета, коју су му задали комунисти за време принудног откупа, била најболнија и никада није зарасла. Објавио сам његове муке за време откупа и тако је све кренуло…

СУДБИНЕ жртава принудног откупа и насилне колективизације од 1947. до 1953. године, сабрао је Божић у књигу „Црвени јарам“. Потом, објавио је „Црвени метак“, о страдању голоруких невиних цивила од стране комуниста у периоду од 1944. до 1957. године. Трећа његова књига је „Преживели говоре“, о малолетницима у канџама УДБА-е.

– Неко ће можда помислити да сам књиге писао по свом политичком, или идеолошком, антикомунистичком расположењу – прича Божић. – Не! Напротив! Истина, све три књиге говоре о комунистичкој репресији, али акценат је да су неки зли људи, добивши силу и моћ, чинили велика зла својим ближњима, иако су углавом знали да су невини, у време када је рат већ био завршен, па није било потребе да се суди по кратком поступку. А било је страшно и нечовечно. Просто је несхватљиво колико се енергије трошило на бездушност.