Церска битка

Церска битка jе знаменита битка вођена од 16. до 20. августа 1914. на широком простору планине Цера у коjоj jе храбра српска воjска извоjевала против аустроугарских трупа прву савезничку победу у Првом светском рату. У историографиjи помиње се и као Јадарска битка, jер су се главне операциjе одвиjале у сливу реке Јадар. Српске су се снаге бориле под командом генерала Степановића.

Церскоj бици претходиле су борбе српских предстражних одреда на Дрини и Сави, коjи су пуна четири дана, од 12. до 15. августа, храбро одолевали надирању знатно броjниjих и jачих аустроугарских трупа.

Знаjући да Аустроугарска припрема велику летњу офанзиву на Србиjу, српска Врховна команда припремала се за тактичко-оперативна деjства и контраофанзиву. Процењуjући да ће главнина аустроугарских снага ударити са севера и долином Мораве, док ће помоћне снаге надирати са запада од Дрине, Команда jе своjе снаге распоредила на следећи начин: Прва армиjа, под командом генерала Петра Боjовића, налазила се на простору Гроцке, Смедеревске Паланке, Раче и Тополе. Друга армиjа, под командом генерала Степе Степановића, налазила се у реjону Обреновца, Лазаревца и Аранђеловца. Трећа армиjа, под командом генерала Павла Јуришића, штитила jе северну и северозападну границу од ушћа Колубаре до Љубовиjе, док се Ужичка воjска, под командом генерала Милоша Божановића, налазила у реjону Ужица, како би контролисала правце коjи од Вишеграда и Баjине Баште воде долином Западне Мораве.

Насупрот њима, Пета армиjа Аустроугарске, под командом генерала Франка, налазила се на простору Биjељина, Зворник, Прибоj, Брчко. Шеста армиjа, под командом генерала Поћорека, била jе груписана у реjону Власеница, Рогатица, Калиновик, Сараjево, док се Друга армиjа, под командом Бем-Ермолиjа, налазила у Срему и Банату. Аустроугарска команда главнину снага концентрисала jе на Дрини, одлучуjући се за северозападни стратегиjски правац што jе донекле изненадило српску Врховну команду.

Уочаваjући стратешку важност планине Цер, а према тренутном распореду снага, командант Друге армиjе Степа Степановић израдио jе план деjства Друге армиjе по главном стратешком правцу, као и план садеjства Треће армиjе и делова Прве армиjе (Моравске 2 и Тимочке 1. дивизиjе).
До првог окршаjа на планини Цер дошло jе у ноћи 15. на 16. август између делова 21. аустроугарске дивизиjе и делова Комбиноване дивизиjе. У огорченим ноћним борбама код Текериша, Срби су приморали аустроугарске снаге на повлачење. Међутим, сутрадан уjутро, 9. аустругарска дивизиjа угрозила jе лево крило Комбиноване дивизиjе и приморала jе да се повуче. Фронт се стабилизовао након непосредне интервенциjе команданта Степе коjи jе увођењем Моравске 1. дивизиjе одбацио 9. аустроугарску дивизиjу и заузео Беглук. Коњичка дивизиjа деjствовала jе са снагама Друге армиjе и Шумадиjске 1. дивизиjе.

Повлачење преко Дрине разбиjене аустроугарске снаге отпочеле су у ноћи 19. на 20. август и наставиле цео сутрашњи дан.

Због изузетних заслуга у руковођењу и командовању у Церскоj бици, командант Друге српске армиjе Степа Степановић унапређен jе у чин воjводе. Та прва победа савезника у Првом светском рату афирмисала jе команданта Степу, што jе битно оjачало и морал савезничке воjске.

Гоњењем неприjатеља до Дрине и завршним борбама код Шапца, 21-24. августа 1914. године, окончана jе тзв. церска операциjа.

У Церскоj бици српске снаге изгубиле су више од 16.000 воjника, док су аустроугарски губици износили око 25.000 погинулих.

Извор:
СРПСКА ИСТОРИЈА