Поводом Вучићевог најављеног предлога свеобухватног „коначног решења“ Статуса Косова и Метохије и положаја Срба у септембру
- Није познато да А. Вучић има неку Платформу, неки полазни документ Владе или Скупштине на основу којег преговара о Космету. Којих се принципа он држи у тим преговорима?
- Срби су потпунио необавештени о томе шта се и ским преговора, што је политички и правно недопустиво. Зашто би то била тајна?
- Председик Србије помиње и употребљава нови термин „разграничење“. Шта ближе значи то разграничење, шта подразумева, то нико не зна, бар за сада.
- Да ли ће се вршити можда нека замена српске територије „наше за наше“ ?
Пише: Јово Вукелић
Овај долазећи септембар први пут дочекујем са неким страховањем, да не кажем страхом, од оног што је најавио председник Србије као неки свој, само њему знани, предлог, решење, или свеобухватни споразум о Косову и Метохији.
И то стога што нико у Србији не зна, а требало би да зна сав нормалан и пристојан свет, сви Срби, грађани Србије шта то председник преговора у Европи и свету о будућности покрајине Косово и Метохија. Није познато да А. Вучић има неку Платформу, неки полазни документ Владе или Скупштине на основу којег преговара. Којих се принципа он држи у тим преговорима?
Те тајне преговоре не могу му покварити грађани Србије, ако он преговара у интересу народа, поготову у интересу Срба са Косова и Метохије. Зашто би то била тајна?
Да ли је у реду да знају пре и више о судбини Срба Ангела Меркел или Тереза Меј, или Габријел Макрон, а да не знају грађани Србијеи њихови политички представници, бар оно главно!?
Зашто угледни Срби са Космета не верују Вучићу?
Чак се један део Срба са Космета, и то оних Срба са Космета који су познатији и угледнији у јавности, противи овој Вучићевој пракси преговарања, јер му не верују и сматрају да он те преговоре не води у њиховом интересу. Тако да и они страхују шта ће он то саопштити нацији у септембру.
Присетимо се, још од априла председник Србије најављује предлог неког „свеобухватног“ решења које би вероватно било, по његовом мишљењу, боље од садашњег стања у коме се налази Покрајина Косово и Метохија и посебно Срби у њој.
Разлози одлагања саопштавања од пролећа за јесен ове године тог„коначног решења“ нису познати, и они су тајна као и сам предлог. Тако да су Срби потпуно необавештени о ономе што би требало да знају пре свих. Срби живе у потпуном мраку, без икаквих информација. Сазнаће вероватно последњи те важне ствари које се тичу њихове судбине, а председник би требало да полаже рачун грађанима Србије. И требало би да их је на време обавестио о главним стварима: о томе шта кажу кључни фактори у свету, најважније земље, , шта оне предлажу, с чим се слажу, а с чим не. И наравно, шта предлаже као решење Србија, и шта је прихватљиво за Србију, а шта не.
Да подсетимо, тај ужасни термин „коначно решење“ први су употребили нацисти у јулу 1941. године. Тада је рајхсмаршал Херман Геринг (отац Гестапоа и изабрани наследник Хитлера) наредио Рајнхарду Хајндриху (шефу безбедности Трећег рајха) припрему плана за коначно решење јеврејског питања. Хајдрих је потом разрадио, до данас по величини ненадмашен, злочин ликвидације и истребљивања јеврејског народа на подручју Европе и света.
Тако да Срби дочекују предстојећи септембар као неки судбоносни дан у њиховим животима, као неко спасоносно или погибељно решење за њихове животе и будућност. Однекуд из таме и мрака стићи ће после „тешких“ преговора са председником Русије Путином, председником САД Трампом и председником Кине Ђипингом, тако је најављено из врха власти, то откровење, то историјско решење!
Да ли ће бити „смак света“ за Србе, ако се проблем Космета не реши сада?
Председик Србије помиње и употребљава нови термин „разграничење“ са Албанцима, тачније Шиптарима са Косова и Метохије. И то он подржава, то разграничење. Шта ближе значи то разграничење, шта подразумева, то нико од обичних грађана не зна, бар за сада.
Да ли ће се вршити можда нека замена територије „наше за наше“ ? Ни то није немогуће у свим тим силним комбинацијама и трговинама територијом Србије, о којима немамо појма. Србе државни врх држи у мраку и са повезом на очима.
Круже у медијима под контролом власти само полуистине, спиноване вести – лажне и полуистините информације, а онда је логично што целокупни свет политике, политички лидери и све партије у том потпуном мраку напипавају неку“ пукотину светлости“, неки разуман и рационалан, реалан предлог. Председник Србије се тада, па и ових дана злурадо свима смеје, изругује се што људи нагађају, претпостављају, наслућују оно што он никако не би смео да крије од њих.
Биће можда то ускоро његов велики проблем којег није сада свестан, јер није се наивно играти судбином грађана Србије.
По одредбама важећег Устава Србија се не може цепати, делити, нити њена територија, тј делови територије „замењивати“ из једног подручја Србије за друго подручје у Србији.
Ко то мисли да предложи или уради ( са предлогом да се о томе на референдуму одлучује) прекорачиће своја овлашћења, кршећи Устав државе Србије и друге законе.
Поготово што стално и упорно наметање ове приче од председника како је неопходно наћи решење статуса Косова и Метохије сада, у овом тренутку, нити стоји, нити је потребно. Нико не види никакве разлоге за то, сем њега самог. Неспорно је да не треба журити. Зашто онда Вучић жури?
Неко ће рећи да још није познато то решење које председник намерава да саопшти јавности, грађанима. Али, по корацима који се предузимају јасно је да је све одавно пажљиво припремљено и да је ово само финална обрада грађана и јавног мнења за завршни чин.
У овом галиматијасу обмана најстрашније делује председниково драматично упозорење да ће, ако се проблем Космета не реши сада, тачније одмах – Срба ће за 30-так година бити за један милион мање.
Истина је да ће Срба вероватно бити за око милион мање, а то нема никакве везе са решавањем питања статуса Космета, већ са катастрофалном популационом политиком коју држава Србија води протеклих 15 година.
Држава и надлежни органи и институције не предузимају ништа значајно, ни ефикасно од оног што би требало да спречиеодлазак најмање 20.000 хиљада младих у туђину сваке године (не зна се ни приближан број емиграната), и да с друге стране, спречи пад наталитета, јер сваке године умире око 35 – 40.000 грађана више од броја рођених. Зато ће Срба бити милион мање.
Овакво подметање и некоректно повезивање броја живих Срба у догледној будућности (2050. године) са решавањем статуса Космета и положаја Срба у њему нису примерена и очекивана од председника Србије који се ваљда нада да му грађани верују, да имају поверења у њега.
А можда ће Вучић ипак успети да убеди грађане да заиста верују да ће уколико он не нађе неко спасоносно решење у септембру за Космет (које ће предложити из ове информативне таме и мрака) због тога Срба да буде 2050. године за милион мање!?
Како год, тужан је факат за Србију да Срби нестају, не треба им рат, они изумиру. И то пре свега кривицом владајућих елита од 2000. године.
А овај политички циркус и замагљивање који се прави и припрема поводом “епохалног” председниковог предлога свеобухватног „коначног решења“ биће само ново понирање, нова епизода у том нестајању.
