СОДОМ, КОСОВО И КОНТРАЕВОЛУЦИЈА

категорија Православље / дана 16/04/2013 у 11:26 часова /

(Косово – последњи чин издаје, Део трећи)

Покушавајући да сазнамо став косовско-метохијске јавности поводом поступака епископа Теодосија, који управља црквама у Епархији рашко-призренској, добили смо коментар Саше Касаловића, потпредседника организације „Срби на окуп“. Морамо овом приликом рећи да су поступци еп. Теодосија табу тема о којој се у Србији нерадо јавно говори и пише. На масмедијима „европске Србије“ о њему се говори на улепшан начин, а у тзв. опозиционим медијима се о томе ћути. Покушавајући да добијемо коментаре неких угледних политичара и медијских личности, остали смо без одговора. Зашто јавне личности о овоме не говоре, или, зашто не смеју да говоре? Слободна реч је готово потпуно угушена на југу Косова који је, тренутно, предео Србије под највећим терором. Добијање отказа, претње отказом, као и немогућност запослења оних које еп. Теодосије „не воли“ нису присутне само код свештенства и вероучитеља, већ и у другим државним институцијама на које овај човек врши утицај.

Повезаност власти државе Србије, тзв. државе Косово и Београдске патријаршије је више него очигледна. Овим се ствара својеврсни клерикализам и цезаропапизам. Тоталитарно друштво у коме живимо сигурно се не може назвати демократијом (владавином народа). Потпуно је извесно да су клерикална и политичка олигархија склопиле непринципијелну коалицију, у којој држава и јерархија имају главне циљеве – евроатлантске интеграције и синкретички екуменизам. Ово је, свакако, издаја националне идеје у политичком смислу, јер се ради идеолошког „земаљског раја“ одступа од рада на корист народа Србије; и ово је издаја православне идеје у вероисповедном смислу, јер се место очувања православне вере прихвата јерес екуменизма која је осуђена посредно, преко Васељенских Сабора, и директно, преко Светих Отаца 20. века. Прихватањем екуменизма Православна Црква би престала да буде православном.

Реч господина Касаловића поводом сарадње еп. Теодосија са институцијама албанских сепаратиста:

Саша Касаловић

У ова ”мутна” времена по србски народ, где свако ко је саздан од лошег материјала (генетског и духовног) има прилику да у друштву себи сличних србомрзаца ”дејствује” и ”чинодејствује” против свог народа, државе, културе и религије, нама, само на први поглед, изгледа, преостаје да будемо неми посматрачи свега злога што се уротило против нас. Ово је још један од доказа да је србско друштво запало у тешку кризу по свим питањима које једно друштво чине јаким или слабим.

”И начинивши бич од узица (Исус), изагна све из храма, и овце и говеда ; a мeњачима просу новац и столове испретура.” (Јов. 2,15); Христос са мачем, манастир Дечани.

Јака друштва и државе карактеришу основне вредности и принципи око којих се јадан народ сабира, као око заједничког ”именитеља”. У Срба су то до скоро били јаки духовни корени који су кроз векове парирали тежњама наших непријатеља да нам на разне начине науде и заувек нас поразе. Наш непријатељ је пред том духовном снагом био немоћан. Међутим, данас, нашем непријатељу је много лакше да против нас војује. Инфицирао је ”србско ткиво” потурајући нам кроз разне институције ”кукавичја јаја” у србском гнезду сазидаваном кроз векове. Колико су успешни и озбиљни у намери да нас обришу са списка народа који постоје на планети Земљи, потврда је и ово што покушавају да ураде преко својих ”кукавица” који су се подвалом испилили у србском гнезду а чији су најбољи представници екумениста ”патријарх Иринеј”, надбискуп Теодосије и остали из црквене врхушке. Колико је распад србског друштва убрзан потврђује и политичка врхушка у Београду, која, као и црквена, у један глас прави компромисе тамо где их никако не може бити! Са џелатима се не разговара као са пријатељима, јер они никако не могу бити наши «западни пријатељи». Са екуменистима се не разговара јер они нису права Христова вера. Зато ми Срби који још дишемо ”плућима” светосавским морамо да се одупремо овој шизофренији и да себе учврстимо у спознаји да се са јеретицима и издајницима у србском друштву не могу правити компромиси и да се ”мачем” морамо са њима обрачунати, са истим оним мачем кога је Господ Исус Христос показао бранитељима Његовог пута! Пробуди се Србине! Убрзано нам раде о глави и црквена и државна клика! – Саша Касаловић, потпредседник организације «Срби на окуп». Текст смо пренели са изворним Касаловићевим подвлачењима.

Камен темељац у етнички очишћеном Урошевцу заједно постављају Далибор Јевтић, “министар” у “влади” Хашима Тачија и свештеник Живојин Којић. Изградња Вавилонске Куле на “косовски начин”.

Косово јесте света земља. Тамо су мученичку крв пролиле стотине и стотине хиљада мученика за крст часни и слободу златну. Не мислимо, овом приликом, само на војску св. цара Лазара, већ и на оне после њега, који су од Турака и Арбанаса угњетавача страдали због тога што нису желели да покоре свој дух силницима и да издају православну Веру. Осим војника цара Лазара, међу тим мученицима су били и момци, девојке, родитељи и деца. У Метохији постоји једно поље «Жигово» за које се каже да је добило име по жигосању врелим гвожђем једне православне девојке која није желела да промени веру и уда се за муслимана. У цркви у Пасјану код Гњилана постоји фреска свете мученице Босиљке, која је растргнута од муслимана из истог разлога, и чија је мајка чувши о начину смрти своје кћери изговорила речи које представљају чврсту јеванђелску веру тадашњих Срба: «Када је тако чувала Веру и образ, немам разлога да плачем, већ да певам од радости.»

Косово и Метохија су свето место и због других разлога – светих монаха, манастира, моштију… Но, данас, Косово и Метохија као да су претворени у нови Содом. У њему је преостало мало праведних. Оно је постало област сваког безакоња у коме су учествовали сви, да би растурили његово значење и опустошили га – од комунистичких властодржаца СФРЈ до НАТО пакта и албанских нациста. Данас се води последња борба за обесмишљавање значења Косова. У томе учествују, очигледно, и представници и црквене власти. У Содому је живео праведни Лот, који је био дошљак, праведник међу неправедницима. Бог је Лотовом стрицу Авраму обећао да ће поштедети Содом ако у њему нађе десет праведника. Поступцима које врши црквено-државна олигархија као да је циљ да се и последњи праведник прогна са КиМ. или да му се «промени свест». Црквено-државна олигархија Србије као да верује у контра-еволуцију, те, као што теорија еволуције претпоставља да је човек настао од мајмуна, сада би црквено-државна олигархија да словесног хришћана претвори у бесловесно биће које нема способност избора, већ је само усредсређено на своје скотске потребе. Атрофирана црквена свест у Теодосија се шири и на оне који су приморани да га прате. Они верују да ће цркве које шиптарски нацисти граде на Косову, и често наизменично финансирају са београдским државним властима (као Свете Арханђеле код Призрена) имати своју јеванђелску намену. Не виде да тиме помажу непријатељу православних и најсветију православну Веру претварају у безлични и посветовњачени фолклор. «Тело сам, и само тело,» каже рече помрачени филозоф.

Ипак, није нам намера да поверујемо да је на Косову и Метохији преостало мање од «десет праведника». Верујемо да ће, ипак и ипак, и тамо православни окупљени око својих предводника који не одустају од борбе за крст часни и слободу златну, као што је и Касаловић, и остали борци са барикада, изабрати трновити пут светог кнеза Лазара, а не пут Вука Бранковића који, борећи се за земаљско царство губи и једно и друго – и небеско и земаљско.