НЕУСТАВАН ЗАКОН О РОДНОЈ РАВНОПРАВНОСТИ УВОДИ СЕКСУАЛНО ОБРАЗОВАЊЕ

Поштовани читаоци, у току је Јавна расправа о Нацрту закона о родној равноправности (14.6.-5.7.), који доноси низ негативних промена у наше друштво, најпре у образовање. Поробљавају нас законима које доносе и онда се чудимо када нас по закону осуде јер васпитавамо свјоу децу у складу са сопственим верским убеђењима. Као из оног филма, антихрист ће доћи на армији адвоката… На првом месту, закон је НЕУСТАВАН, што је одмах очигледно, затим он уводи сексуално образовање – можемо да замислимо какво, и инсистира на „деконструкцији родних стереотипа и предрасуда“, тиме вероватно сматрајући да је „стереотип и предрасуда“ да мушкарац треба да буде муж и отац а жена – супруга и мајка. Његош каже: „Муж је бранич жене и ђетета, народ бранич цркве и племена“. Можда по њима, отац треба да буде мајка?

У сваком случају, ако овај закон прође, наше друштво ће бити преобликовано у феминистичко-електронски конц-логор под сенком закона против породичног насиља, дискриминација… у коме ће сва права и привилегије (само наизглед) имати жене а мушкарци бити оштећени, као у Шведској, а децу ће нам васпитавати они.

Предвиђене су повећане квоте за учешће жена у државним институцијама, партијама па чак и компанијама, а његову примену ће надзирати феминистички НВО сектор, за велике паре пореских обвезника.

Ако овај закон прође, можемо да заборавимо на Србију у којој смо рођени и коју смо познавали и да се припремимо за еворпски Содом у Србији…

Овде ћемо изнету прву критику Закона, из 2015. када су Двери успеле да зауставе овај закон у још радикалнијој форми, а испод мало дужу критику Михаила Алића, а како се буду појављивале критике, и њих ћемо објављивати.

Јавна расправа о Нацрту закона биће спроведена у периоду од 14. јуна до 5. јула 2018. године, и у том периоду Нацрт закона биће доступан за увид и преузимање на сајту Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, www.minrzs.gov.rs и на порталу е-управе.

Учесници јавне расправе се позивају да у назначеном року доставе своје сугестије, предлоге, иницијативе и коментаре на e-mail адресу: javnarasprava.rodna@minrzs.gov.rs или писаним путем Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Београд, Немањина 22-26, на приложеном Обрасцу.

За више прочитајте ОВДЕ: https://www.minrzs.gov.rs/najava-sprovodjenja-javne-rasprave-o-e29c88ddc13c7.html

КРИТИКА НАЦРТА ЗАКОНА О РОДНОЈ РАВНОПРАВНОСТИ

Појмови

Члан 8.

1) род означава друштвено одређене улоге, понашања, активности и атрибуте особа, у складу са њиховим родним идентитетом;

2) пол се односи на биолошке карактеристике жена и мушкараца;

1. Устав Републике Србије не познаје категорије «рода», «родне равноправности», «родног идентитета». Члан 15. Устава јемчи равноправност полова, тј. мушкараца и жена. Тачно је да тзв. Истанбулска конвенција, коју је Србија ратификовала, у чл. 4. став 3. прописује да се стране уговорнице обавезују да заштите права жртава без дискриминације по било ком основу, па и по основу рода, родног идентитета и сексуалне оријентације. 

Међутим , чл . 16. Устава Републике прописује да потврђени међународни уговори морају бити у складу са Уставом .

Како норма Истанбулске конвенције из чл . 4. став 3. није у складу са Уставом , она не може бити основ за увођење термина « рода », « родне равноправности », « родног идентитета » у правни систем Републике Србије .

Осим тога , не постоје ни општеприхваћена правила међународног права у погледу ових термина , па ни по том основу ови термини не могу бити предмет заштите Закона о родној равноправности.

2. члан 42. новог предлога закона покушава да уведе сексуално образовање у школе, да се наметне свој деци без изузетка, без обзира на то да ли је садржина подучавања из области сексуалног образовања , контрацепције и планирања рађања у скаладу са верским или филозофским уверењима родитеља деце.

Предложени Модел Закона је у директној супротности са уставно загарантованим правом из члана 43. Устава Републике Србије који гласи: „Родитељи и законски стараоци имају право да својој деци обезбеде верско и морално образовање у складу са својим уверењима. као и са праксом и пресудама Европског суда за људска права који уважава примарно право родитеља да одгајају децу у складу са својим моралним уверењима.

3. члан 43 новог предлога закона садржи чудну формулацију где се издваја родно засновано насиље од насиља над женама – па се питамо онда о којим то „родовима“ је реч када се под тиме не подразумевају и жене (јер је у истој реченици као и у самом поднаслову издвојено посебно и насиље над женама). Овај члан треба преформулисати тако да садржи искључиво синтагму “ насиље по основу полне припадности “ уместо термина „родно засновано насиље“ и „насиље према женама“.

4. У Закону није наведена дефиниција „родног идентитета“ – а тај термин се користи да би се дефинисао термин „род“ у члану 8. Шта предлагачи Закона сматрају под „родним идентитетом“ ? Ако сматрају под тим жене и мушкарце , онда тако треба и рећи. А ако сматрају нешто друго, онда и то мора да се дефинише.

5. Такође у члану 8. се нејасно дефинише „насиље на основу пола“ као насиље искључиво према женама. Док се „родно засновано насиље“ дефинише у складу са припадношћу одређеном „роду“ а не искључиво према „женском“ роду, тако да није јасно зашто се уопште раздваја терминолошки насиље на основу пола и рода? Наш предлог је да се оба та појма сведу на једини исправан а то је „насиље на основу полне припадности“ или „насиље на основу пола“.

Треба задржати (не мењати) претходни назив Закона 2009. који користи термин „равноправност полова“ уместо овог предложеног – „родна равноправност“. Такође, наш предлог је да се термин „родна равноправност“ на сваком помињаном месту замени адекватнијим термином „равноправност полова“.

6. такође члан 8, као и члан 9. став 3, члан 35. ставови 1 и 2 – помиње термин „родни стереотипи“ а на другом месту се додаје “ и предрасуде“ – правни систем не препознаје овакве социолошко-психолошке термине. Ове синтагме су карактеристичне за такозвану Родну теорију и нису научно признати нити вредносно неутрални термини, па се стога они не могу ни употребљавати у правном систему Републике Србије. Предлажемо да се стога они у потпуности избаце.

 – РОДНИ СТЕРЕОТИП је по њима да жена треба да буде мајка а мушкара отац. То на основу „произвољно додељене карактеристике“. Ово негира нашу веру у Бога, који је сваком полу одредио његову намену, смисао и сврху.

7. 12) родно осетљив језик јесте језик којим се промовише равноправност жена и мушкараца и средство којим се утиче на свест оних који се тим језиком служе у правцу остваривања равноправности, укључујући промене мишљења, ставова и понашања у оквиру језика којим се служе у личном и професионалном животу;

– САНУ се негативно изјаснила по питању речи измишљених ради „родно осетљивог језика“.

Проблематичност самог назива Нацрта закона – употреба термина „родна равноправност“:

Претходни закон који се сада жели заменити овим Законом о родној равноправности, носи назив Закон о равноправности полова (из 2009.године). Сматрамо да овај назив адекватније изражава садржину самог закона и садржи научно потврђену чињеницу о томе да се људи према својим биолошким карактеристикама (гениталијама, хромозомима, секундарним полним карактеристикама) сврставају у мушкарце или жене, односно у особе мушког или женског пола.

Са друге стране, термин „родна равноправност“ своје исходиште налази у тзв. Родној теорији (енг. Gender theory). У питању је, као што и сам назив каже, теорија – што значи да је то само један скуп међусобно повезаних и разрађених поставки (премиса, ставова) који остају у домену теорије све док их не потврди наука. 

Родна теорија нема научну заснованост (а ни опште-друштвену признатост) и као таква се не може користити као полазишна основа на којој ће се базирати било који закон. Тачније, то се не само не може чинити (са становишта права) него се и не сме чинити јер представља опасан преседан који отвара врата за свакојаке друге теорије и ставове да могу неометано упливисати у правни систем.

МУШКАРЦИ ПРОБУДИТЕ СЕ: Шта доноси Закон о родној равноправности?

Мушкарци, пробудите се, јавна расправа о Закону о родној равноправности почиње за неколико дана у вашем граду (25. јуна до 3. јула 2018), а они који мисле да учествују морају претходно да своје примедбе на предвиђеном обрасцу пошаљу наjavnarasprava.rodna@minrzs.gov.rs .

Званични позив за јавну расправу погледајте на: https://www.minrzs.gov.rs/najava-sprovodjenja-javne-rasprave-o-e29c88ddc13c7.html

Закон је проширење Закона о равноправности полова из 2009. и Закона о спречавању насиља у породици из 2016, односно њихове турбо верзије које вам и нам неће донети НИШТА добро. Њиме се тражи да се 40% свих руководећих места одвоји за жене као мање заступљен пол, али да се исто не пружи мушкарцима где су они мање заступљени (коментар члана 20). Ево моје кратке анализе:

1. Члан 4, став 3: „Родном дискриминацијом сматра се и узнемиравање, сексуално узнемиравање и сексуално уцењивање, родно засновано насиље и насиље према женама, …“. Хм, ово није случајно да се насиље над женама проглашава дискриминацијом, то ће сигурно имати додатне бенефиције за жене, па ће оне бити и жртве насиља и жртве дискриминације, значи добијаће одштету и за једно и друго. Значи за један шамар или једно додиривање по колену ће им бити опроштено забушавање у кући или на послу, и имаће све врсте одштета предвиђене законом, о којима ћемо говорити када се појаве као засебан члан.

2. Члан 6, став 1: „Вишеструка (укрштена) родна дискриминација постоји када је лице или група лица изложена дискриминацији по основу пола односно рода и по основу још једног или више личних својстава“. То значи да је Ромкиња која је жена, лезбејка и инвалид потпуно заштићена од могућег отказа јер увек може да тврди да је то дискриминација из било ког од ова четири критеријума, па је четири пута заштићенија од мушког инвалида који није припадник националне или сексуалне мањине.

3. Члан 7: „Родно одговорно буџетирање представља увођење принципа родне равноправности у буџетски процес, што подразумева родну анализу буџета и реструктурирање прихода и расхода са циљем унапређења родне равноправности, у складу са законом којим се уређује буџетски систем“. Ово ми делује одлично за мушкарце, коначно ће средства за њихову здравствену заштиту достићи ниво који се улаже у здравствену заштиту жена, мада ако знамо да ће то контролисати феминисткиње, као и све остало у вези примене овог закона, од већег улагања у здравља мушкараца неће бити ништа. То је свакако начин да се више средстава из буџета одлије за „потребе“ жена.

4. Члан 8, став 7: „насиље према женама означава кршење људских права и облик дискриминације према женама и представља сва дела родно заснованог насиља која доводе до или могу да доведу до: физичке, сексуалне, психичке, социјалне, односно финансијске повреде или патње за жене, обухватајући и претње таквим делима, …“ Дакле као и у Закону о спречавању насиља у породици, и овде је насиље и сама помисао на насиље, које доводи или може да доведе до повреде или патње за жене. Значи жене никако не смеју да пате, а оне су знамо веома осетљиве, па од љубави до мржње само корак их дели, и склоност ка патњи је изражена, тако да од почетка примене овог закона морате са женама веома опрезно, не узимати их у руке из страха да вам не испадну и поломе се као порцуланске фигуре, или стаклена менажерија, никако не повисивати тон гласа, јер се може подвести под претњом која се такође санкционише, а у вашем досијеу постајете обележени као насилник, иако се не зна да ли сте жену пребили до крви, или само благо повисили глас. Уз статус жртве, она добија експресни развод, аутоматско старатељство над децом и сву вреднију покретну и непокретну имовину (мање вредне ствари ће вам галантно оставити да опчините будућу изабраницу). Наравно добиће и финансијску помоћ од државе, али о томе касније.

5. Члан 8, став 8: „узнемиравање јесте свако нежељено понашање које има за циљ или представља повреду достојанстава лица или групе лица по онову пола односно рода, а нарочито ако се тиме ствара страх или непријатељско, понижавајуће и увредљиво окружење“. Ово је већ лако доказати, само треба рећи „изјавио је да ми добро стоји уска блуза“, то одмах на послу „ствара страх или непријатељско, понижавајуће и увредљиво окружење“, па је потребно да насилник добије отказ, а жена жртва дође на његово (руководеће) радно место.

6. Члан 8, став 10: „сексуално узнемиравање јесте сваки нежељени вербални, невербални или физички акт сексуалне природе који има за циљ или представља повреду личног достојанства, а нарочито ако се тиме ствара … (исто као и у претходном ставу, да не понављамо)“. Дакле, више не морате ни вербално ни физички да делујете, довољан је и „невербални акт“, значи поглед, помисао, сан, па да почините овај злочин.

7. Члан 8, став 14: „послодавац је домаће или страно правно и физичко лице које запошљава, односно радно ангажује једно или више лица, изузев органа јавне власти“. А после се на сајту Kоординационог тела за родну равноправност, које је припремало (писало) овај нацрт Закона, појављује саопштење од 29.12.17. у коме се тврди да су злонамерне тврдње да нацрт „предвиђа обавезне квоте за приватне компаније“, као да су страна лица која послују у Србији јавна, а не приватна предузећа, а исто се односи и на домаћа лица.

8. Члан 8, став 18: „Изрази којима су у овом закону означени положаји, професије, односно занимања, изражени у граматичком мушком роду, подразумевају природни мушки и женски пол лица на које се односе“. Значи овај Закон ради ефикасности језика користи граматички мушки род за занимања оба пола, али од свих других захтева коришћење родно осетљивог језика у коме су називи занимања различити према полу лица на које се односе.

9. Члан 9, став 7: „Лице које је претрпело штету која је настала као последица родне дискриминације из става 1. овог члана има право на исплату накнаде штете, која не може бити унапред ограничена одређивањем највећег износа, већ мора бити одговарајућа и сразмерна претрпљеној штети, у складу са законом“. Ево, већ смо дошли до тога да је пријављивање дискриминације уносно, и то може бити врло уносно, сразмерна претрпљеној штети, чије процењивање се наравно може и надувати, као и у сваком одштетном захтеву.

10. Члан 12, последњи став: „Акционим планом одређује се и начин сарадње са удружењима; одређује се план извештавања удружења која су укључена у спровођење мера из акционог плана, као и подаци које та удружења уносе у извештаје, а који се, пре свега, односе на податке о планираним и реализованим пројектима који укључују и податке о висини утрошених финансијских средстава за поједине пројекте. Акциони план доноси Влада“. Предивно, сада видимо да ће нас имплементација родне равноправности доста и коштати, посебно ће се радовати удружења (феминистичке НВО) које ће бити укључене у реализовање акционих планова. Ваљда је то оно када се говори о пуној запослености жена, оне ће бити запослене у овим непродуктивним активностима.

11. Члан 13 до 15, извештавање: „Органи јавне власти и послодавци који имају више од 50 запослених и радно ангажованих лица, дужни су да одређују и спроводе посебне мере, у зависности од циљева које је потребно остварити њиховим одређивањем и спровођењем. Институција одговорна за реализацију активности из акционог плана из члана 12. овог закона дужна је да до 31. јануара текуће године за претходну годину достави Министарству (надлежном за родну равноправност) извештај о предузетим мерама“. Значи, нико се неће моћи провући да не примењује родну равноправност.

12. Члан 20: „Посебне мере се одређују и спроводе у свим сферама друштвеног живота у којима постоји родна неравноправност, односно неравноправно учешће, заступљеност, третман и положај лица једног пола у односу на лица другог пола. Неравноправна заступљеност постоји у случајевима када је заступљеност лица једног пола у одређеној друштвеној области, односно у делу те области, мања од процентуалне заступљености лица тог пола у укупној популацији“. Да ли то значи да и у полицији и војсци (о рударима и ђубретарима и да не говоримо) треба да буде 51% жена? Да ли ће се исправљати неравномерност (феминисткиње то зову неравноправност, иако то нису синоними, али овај њихов делује емотивније, и као позив на акцију за исправљање стања) и у судству, школству, социјалном раду, и додељивању старатељства по разводу, где мушкарци чине максимум 10 – 20 посто?

13. Члан 22, став 3: „Органи јавне власти непосредно или преко органа надлежног за сарадњу са цивилним друштвом, сарађују са удружењима, а посебно за потребе: припреме извештаја о остваривању РР …, праћења примене закона …, спровођења активности везаних за промоцију РР“. Хм, значи биће пуно посла и за органе и за (феминистичке) НВО, значи доста запошљавања жена са родних студија и у администрацији државних органа, а мање новца за праве проблеме грађана и грађанки.

14. Члан 23, став 1: „У органима јавне власти који имају органе управљања и органе надзора, у складу са прописима на основу којих су основани и унутрашњим општим актима, обезбеђује се равноправна заступљеност жена и мушкараца у тим органима, уз уважавање специфичности које произлазе из природе посла, службе или делатности, места и услова рада прописаних мерила за избор, односно именовање и других објективних разлога утврђених у складу са законом“. Значи за управљање поједнак број жена, а за рад према специфичностима посла, ако је природа посла да је тежи и ризичнији, онда више мушкараца, и обрнуто.

15. Члан 24, став 2: „Не сматра се дискриминацијом прављење разлике, искључивање или давање првенства због особености одређеног посла код кога пол односно род лица представља стварни и одлучујући услов обављања посла, ако је сврха која се тиме жели постићи оправдана, као и предузимање мера заштите према појединим, рањивим категоријама лица као што су жене, труднице, породиље, родитељи, малолетници, особе са инвалидитетом и други“. Ово ми делује одлично за мушкарце, значи ако се тражи увођење квота за очеве који су по разводу мање заступљен пол у додели старатељства над децом, то неће бити дискриминација мајки, пошто су родитељи овим чланом означени као „рањива“ категорија. Са друге стране МУП је упутио примедбу да „ако је циљ доношења овог закона успостављање РР мишљења је да не треба издвајати жене као рањиву категорију“.

16. Члан 26, став 3: „Послодавцу и органу јавне власти забрањено је да захтева обавештења о брачном и породичном животу или брачним и породичним плановима кандидата приликом пријема у радни однос и одлучивања о избору лица која траже запослење“ Ово делује као омиљен феминистички захтев, да се о кандидату што мање зна, а ипак донесе исправна одлука. Рецимо у САД нико не може бити изабран на фунцију председника државе ако није срећно ожењен, а у приватном животу нико се не би одлучио за партнера а да пре о његовој брачној и породичној прошлости не сазна. Али послодавац мора да све то прескочи, јер му овај закон тако диктира.

17. Члан 26, став 5 и 6: „Послодавцу и органу јавне власти забрањено је да … приликом одлучивања о распоређивању, напредовању и стручном усавршавању захтевају обавештења о породичном животу или породичним плановима запосленог (став 5). Послодавац и орган јавне власти дужни су да планирају време, место и начин професионалне обуке или усавршавања запослених и радно ангажованих лица уважавајући њихове породичне обавезе (обавезе старања и бриге о деци, старијим и болесним члановима породице и сл), (став 6)“. Баш да видим како ће уважавати њихове породичне обавезе, када им је забрањено да захтевају обавештења о породичном животу или породичним плановима запосленог. Стаклена кугла ће ту сигурно бити од користи, посебно оне које имају снег који пада када се протресу.

18. Члан 28: „Забрањен је отказ, односно раскид радног односа од стране послодавца, као и проглашавање запосленог за вишак по основу пола, трудноће, породиљског одсуства или одсуства са рада ради неге детета, као и због покренутог поступка за заштиту од дискриминације, узнемиравања, сексуалног узнемиравања и сексуалног уцењивања на основу пола односно рода“. Ово не оставља пуно простора послодавцима, а даје простор за манипулације, па је Привредна комора Србије предложила да се на крају дода: „осим ако је поступак покренут због злоупотребе права на заштиту“.

19. Члан 35, обезбеђивање родне равноправности у области образовања и науке: „да обезбеде поштовање РР у поступку доношења наставних планова и програма, обезбеде измену садржаја наставних планова и програма, интегрисање РР у наставне планове и програме“, па „планирања и организације различитих облика обуке у свим образовним установама, центрима или организацијама у којима се школује наставни кадар, континуирано стручно усавршавање и оспособљавање запослених у образовању, континуирано оспособљавање и стручно усавршавање запослених у органима јавне власти, за подстицање РР, препознавање и заштиту од дискриминације како по основу пола односно рода, тако и по другим личним својствима, повећање осетљивости на садржај наставног плана и програма и наставног материјала, људских права, родне дискриминације, положаја и заштите особа са инвалидитетом, вршњачког насиља, родно заснованог насиља и насиља према женама и сл“.

Изгледа да се у образавању неће стићи да третира ниједна тема сем ових политички коректних, и да ће промена свести наставног кадра, у органима јавне власти, и ученика бити једино што ће се радити, све остало знање ће бити секундарно. Биће ту и доста посла за феминистичке НВО које ће изводити ове силне обуке, као што АЖЦ већ дуго обучава Центре за социјални рад, са видним негативним последицама по брак и рађање. Све у свему, друштво и образовање се неће бавити ничим сем родним темама, а феминизам ће постати државна идеологија, као што је пре 50 година био марксизам (свака сличност је намерна, то могу да посведоче Роза Луксембург и Kлара Цеткин). Јер још средином 19. века Маркс је писао у Тезама о Фојербаху: „Материјалистичко учење о промени околности и васпитања заборавља да људи мењају околности и да сам васпитач мора бити васпитан“.

20. Члан 36, РР у области културе: како у култури већ одавно доминирају жене и нехетеросексуалне особе, потпуно је излишан захтев за „једнаке могућности у испољавању и развијању талената у уметничком и културном стваралаштву за оба пола“. Но суштину овог члана видимо при крају члана где се захтева „успостављање равноправне заступљености полова у органима управљања у установама културе“, јер наравно руковођење је главни циљ феминисткиња, и то не према квотама, овај пут „равноправно“.

21. Члан 37: „Средства јавног информисања дужна су да користе родно осетљив језик, да извештавају родно осетљиво и избалансирано, без сензационализма и изношења детаља из породичног и приватног живота“. Без детаља из породичног и приватног живота се не може разумети позадина насиља у породици, чиме се извештавање своди на једноумно понављање да је мушкарац монструм а жена увек невина жртва. Тражење и изношење узрока који могу да буду неповољни за „жртву“ није „релативизирање“ насиља, већ родно неутрално извештавање. Некада је Библија (Стари завет) била књига која нас је подучавала о добрим и лошим праксама, а сада нам медији и њихово извештавање о актуелним догађајима може послужити као водиља у томе како избори и понашања могу имати позитиван или негативан исход.

22. Члан 38, једнаке могућности у спорту: Kолико пута сте прошли поред школског дворишта и видели момке како играју кошарку, а група девојака са стране посматра или се бави својом социјализацијом? Сада овај закон хоће да то преокрене за 180 степени и тражи да се „предузму посебне мере за укључивање припадника одређеног пола у бављење спортским активностима уколико је учешће припадника тог пола процентуално мање од њиховог процентуалног учешће у укупном броју становника Републике Србије“. Наравно ту је и стални захтев за управљањем: „Органи јавне власти у области спорта предузимају посебне мере ради обезбеђивања услова за напредовање и равноправно учешће жена у органима управљања организација у области спорта“.

23. Члан 39: „Органи јавне власти, као оснивачи установа у области образовања и васпитања, научних, културних и организација у области спорта и као оснивачи издавача медија, дужни су да предузимају посебне мере којима ће се поступно обезбедити најмање 40% представника мање заступљеног пола у органима управљања и надзора, као и у њиховим телима“. Значи, ипак се неће тражити равноправност према процентуалном учешћу у укупном броју становника, већ ће се тражити само квоте од 40%, сада нам је лакше.

24. Члан 41: „Политичка странка предузима посебне мере којима ће се поступно обезбедити најмање 40% представника мање заступљеног пола у органима странке“. Kако у чланству политичке партије обично има 10 до 15% жена, то значи да ће жене у односу на мушке колеге 3 до 4 пута брже доћи до места у органима странке, као и до осталих изборних функција, посланичких места, …?

25. Члан 42, став 2: „Дискриминацијом се не сматрају посебне мере којима се подстиче рађање и унапређују репродуктивна права и здравље жена“. Хм, ово делује мало контрадикторно: са „унапређењем“ репродуктивних права жена се углавном смањује рађање, питамо се на чему ће се више радити? А, па да, ово је феминистички закон, без сумње на повећању права жена.

26. Члан 43, став 2: „Овим законом уређују се спречавање и сузбијање насиља које се врши од лица и према лицу које није члан породице у смислу закона којим се уређује насиље у породици“. Одавно нисмо имали тему родно заснованог насиља и насиља према женама (у даљем тексту: насиље), па ево да се подсетимо, и проширимо. Нагласак је на првој речи – „спречавање“, јер видимо да ће и овде, као и у „породици“, бити лажног пријављивања насиља које се није ни догодило, само на бази „страха“ жене да би могло да се догоди, што је увек, али и веома ретко, могуће (не пријављивање, које ће бити често, него насиље). Према томе, од усвајања овог новог закона, за мушкарце ће бити препоручене обавезне тамне наочаре 365 дана у години, и по сунчаном и по облачном дану, да жене не би могле да тврде да их је „насилно“ гледао! Заправо мислим да ћу већ сада да кренем да развијам овај бизнис, пошто ће та роба ускоро бити веома тражена.

27. Члан 44: „Забрањен је било који облик физичког, сексуалног, психичког, економског и социјалног родно заснованог насиља које се врши према лицу због његове припадности одређеном роду односно полу, која доводе или могу да доведу до повреде или патње, укључујући и претње таквим делима, …“. Питамо се само како ће се доказивати да се насиље врши „због његове припадности одређеном роду“, и да ли ће одређене „рањиве“ групе и родови (а њихов број је већ сада почео да расте у двоцифреним бројевима) пријављивати насиље и дискрининацију када их отпуштају због нерада, или неких других, неродних фактора? Такође, који ниво „патње“ ће бити толерисан, а који санкционисан, и да ли ће „рањиви“ родови имати нижи праг осетљивости на патњу, па ће и погрешна врста погледа изазивати њихову „патњу“?

28. Члан 45: „Не сматрају се дискриминацијом посебне мере и програми намењени: 1) лицима која трпе насиље (жртве), којима се обезбеђују социјална, здравствена, правна и друга помоћ и накнада, 2) спречавању лица које је извршило насиље да настави или понови (учинилац), 3) збрињавању жртава насиља, 4) заштити других лица која су непосредно или посредно угрожена вршењем или последицама извршеног насиља, као и лица која су пријавила акт насиља, 5) превентивним интервенцијама и преваспитању учиниоца насиља“. Доста посла и за институције и НВО, доста новца из буџета ће се одлити, видим доста нових канцеларијских радних места на новим начинима прогона хетеросексуалних мушкараца. Добро, бар ће се повећати запосленост жена, и њихово „оснаживање“, а мушкарци нека се сналазе – „тамне наочаре за сваку прилику, још мало па нестало, до истека залиха, …“.

29. Члан 48, опште и специјализоване услуге намењене жртвама насиља, став 4: „бесплатну правну помоћ и спровођење програма специјализованих саветовалишта за жене жртве насиља и њихову децу, прилагођено њиховим потребама и посебно осетљивим категоријама жена“. Изгледа да ће жене као и увек до сада бити главне жртве, заједно са својом децом, и да ће установе и „и удружења која у оквиру свог програма рада имају дефинисане активности на реализацији помоћи и подршке жртвама насиља“ умати пуне руке посла, и бизнис ће им цветати. Тако, ако нисте већ кренули са производњом наочара за мушкарце, одмах у АПР да регистујете удружење (синоним за НВО) које ће се овим бавити, а да би избегли конкуренцију, специјализујте се за неку посебно осетљиву категорију жена“.

30. Члан 49, програми за учиниоце насиља: унапред видим да ће све незапослене психолошкиње са бироа овде наћи одлично плаћено запослење, а посао никада неће пресушити, јер другарице феминисткиње ће вам увек налазити нове и нове учиниоце насиља, проширивањем до у бесконачност дефиниције насиља, док не дођу до насиља на даљину (телепатског), ту ће ме изгубити, и сам ћу морати да потражим помоћ психолошкиња. Но да видимо како овај члан гласи: „Циљеви програма су да: 1) учиниоци насиља усвоје ненасилно понашање у међуљудским односима и 2) се спречи понављање кривичног дела, нарочито дела сексуалног насиља“. Напомена и за оне које пријављују НВО који ће се бавити овим преваспитавањима и променама свести: „Професионална и друга лица која учествују у заштити жртава насиља и њихове деце не могу истовремено учествовати у спровођењу програма за рад са учиниоцима насиља, нити се ове услуге могу организовати у истом простору“, па морате да се определите, да ли више волите да тешите жене, или да штројите мушкарце (верујем да ће и једних и других бити у довољном броју, знамо које ће се пријавити за ово друго, њихове најбоље пријатељице и конкуренткиње за сексуалне партнерке и руководећа места).

31. Члан 50, превенција насиља: „и други органи јавне власти дужни су да спроводе мере превенције и сузбијања насиља, а нарочито: планирање, организовање, спровођење и финансирање мера намењених остваривању безбедности, програмима превенције свих облика насиља и програмима подршке за жртве и оне који насиље пријављују; подизање свести јавности о потреби спречавања насиља; специјализацију професионалаца који поступају у случајевима заштите жртава насиља и њихову редовну едукацију; обучавање професионалаца о насиљу; обезбеђивање социјалне, правне и друге помоћи и накнаде, у циљу заштите од насиља и отклањања и ублажавања последица насиља; обезбеђивање услуга збрињавања жртава насиља; обезбеђивање услуга учиниоцима насиља, у циљу спречавања даљег насиља, и друге мере“.

Немам утисак да ће се друштво било чиме бавити до овим вештачки креираним проблемима, њиховој превенцији и решавању. Затворићемо све фабрике, отпустити војску, а целу државу претворити у једну велику менталну институцију која ће се бавити лажним жртвама и набеђеним учиниоцима насиља. Или сам само ја тако разумео ове дугачке листе неопходних мера и акција.

32. Члан 51, цена лудила, односно „Финансијска средства за организовање и спровођење специјализованих услуга“, илити за лет преко кукавичијег гнезда: „Финасијска средства … обезбеђују се у буџету свих нивоа јавне власти, у складу са законом којим се уређује буџетски систем“.

Kуку леле, неће бити пара за праве проблеме, али ће бити за запошљавање феминисткиња, и то на послове руковођења.

33. Члан 52, судска заштита: „У поступку у парницама за остваривање грађанскоправне заштите због дискриминације по основу пола, тужилац је ослобођен претходног плаћања трошкова поступка, који се исплаћују из средстава суда“.

Значи, поред тога што ће бити финансијске помоћи „жртвама“ насиља као мотив за пријављивање, ти поступци ће за њих бити и потпуно бесплатни, и они ће бити финансирани из доприноса пореских обвезника, који су, подсетићемо, углавном мушкарци.

34. Члан 57: „Органи државне управе и службе Владе и органи аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе, без обзира на број запослених, као и други органи јавне власти који имају више од 50 запослених и радно ангажованих лица, дужни су да из реда својих запослених одреде координаторе за родну равноправност“.

Значи додатно запошљавање стражара и ухода РР.

35. Члан 58, евидентирање РР, дужности ухода и стражара, сада и код послодаваца: „Органи јавне власти и послодавци евидентирају податке о: … (4) распоређивању мушкараца и жена по радним местима, укључујући и руководећа радна места; (5) платама, односно зарадама и другим накнадама запослених, односно радно ангажованих жена и мушкараца; (6) броју лица по полу која су у претходне две године више запошљавана и броју лица по полу која су добијала отказ, односно која су отпуштена, и разлоге за то; (7) разлозима због којих су на поједина радна места запошљавани, односно распоређивани у већем броју припадници одређеног пола; (8) броју примљених пријава запослених о њиховој изложености узнемиравању, сексуалном узнемиравању или уцењивању или неком другом поступању које има за последицу родну дискриминацију; (9) начину поступања послодавца или одговорног лица у органима јавне власти по поднетим пријавама; (10) броју судских спорова који су вођени по основу родне дискриминације, као и броју судских спорова који су окончани у корист запосленог и о начину поступања послодавца или одговорног лица у органима јавне власти по тим судским одлукама; (11) заступљености полова у програмима стручног усавршавања и обука и (12) заступљености полова у органима управљања и надзора, комисијама и другим телима код послодавца, односно органа јавне власти“.

Пропустили су евиденцију о томе шта и колико једу запослени на паузама за ручак, по полу, и разлоге за то. Дакле, ниједан камен неће остати непреврнут, и послодавци боље да све спорове дискриминације реше у корист тужиоца, или (ор елсе) …

36. Члан 60, казнене одредбе, коначно: „Новчаном казном од 500.000 до 1.500.000 динара казниће се за прекршај послодавац који има својство правног лица ако: …“. Привредна Kомора Србије сматра да члановима 60. и 61. Нацрта закона о родној равноправности су предвиђене казнене одредбе чији износи су драстично увећани у односу на казнене одредбе Закона о равноправности полова, па ми ту не би ништа додали, они су меродавнији да оцене.

37. Члан 62, прекршаји политичких странка: „Новчаном казном од 300.000 до 1.000.000 динара казниће се за прекршај политичка странка, као правно лице, … а казниће се и одговорно лице у правном лицу, новчаном казном од 50.000 до 150.000 динара“. Па после инсистирајте на представљању пропорционалном учешћу полова у чланству странке.

Усвајање овог закона је следећи корак у формирању феминистичке визије Матријархата попут оног у Шведској, у коме су мушкарци мирни, послушни, и бојажљиви, а жене бахате и ауторитарне. Подигните свој глас, и захтевајте да то учине ваши политички представници, док не буде касно.

Извор:

Православна породица