САНУ (ПЛЕМЕ МОЈЕ) СНОМ МРТВИЈЕМ СПАВА – Отворено писмо проф. Николи Хајдину

Од када се појавио интервју некадашњег председника САНУ, Николе Хајдина, у часопису Недељник 25.јануара 2018 са потресним поднасловом „ТРЕБАЛО ЈЕ ОВАЈ НАРОД НАВИКАВАТИ НА ВРЕМЕ ДА ЈЕ КОСОВО ИЗГУБЉЕНО“ очекивао сам да неко од академика јавно да супротно мишљење (http://www.nedeljnik.rs/nedeljnik/portalnews/hajdin-trebalo-je-ovaj-narod-na-vreme-navikavati-da-je-kosovo-izgubljeno/ ). Чекао сам, чекао и начекао се али без успеха па реших да, иако много мање достојан од академика САНУ, напишем пар слова. Прочитао сам овај интервју неколико пута и нашао следеће:

  1. Плач десетогодишњег детета за убијеним краљем Александром и љубав за мајчицу Србију,
  2. Бег осамнаестогодишњег младића 1941 године из Загреба у Београд испред усташког ножа и његов тих живот у Београду током окупације без неке његове борбе за Србију,
  3. Послератни научни успон великог конструктера мостова, одлазак у Швајцарску и повратак у Србију због породичних обавеза,
  4. Наклоност према опери и скијању (обишао све светске ски центре) као и његов јак утицај при избору најновијег председника САНУ.
  5. Узгредни коментар: „меморандум САНУ није био лош“ без икаквих објашњења итд.

Све у свему, види се угодни живот у Београду са возачем, станом, викендицом на Црногорском приморју онако како то председнику САНУ и приличи. Остају питања:

а. Љубав захтева жртве. Шта је проф. Хајдин жртвовао за Србију?

б. Овакав интервју веома прија тиранској академији јер сасвим деморалише Србе на Косову и Метохији. Њиме је проф. Хајдин заслужио да га изаберу за почасног члана академије у Тирани.

в. Да ли је проф. Хајдин видео разрушене гробове и споменике Срба као и олтаре наших преко сто цркава претворене у нужнике или штале за стоку? Да ли је чуо за жуту кућу где су чупали органе Србима без анестезије?

г. Да ли је икада прочитао псалам Цара Давида у којем се каже: „ако те заборавим Јерусалиме нека ме заборави десница моја“. Ово и Срби говоре: „догодине у Призрену“.

д. Предлаже нам улазак у цивилизовани свет без Косова које нам је терет. Зар то није онај исти цивилизовани свет од чијег суровог ножа он умаче 1941 године?

ђ. Зна ли зашто божури цветају само на Косову? Српска војска се далеке 1389 године сва причестила. Да не расту божури од тада заливани овом светом крвљу?

е. Зашто овакав интервју није дат у време владе Слободана Милошевића? У то време овакве изјаве су сматране велеиздајничким па је навикавање на губитак Косова и Метохије било пуно опасности. Ако је председник САНУ тада ћутао, не сме ни сада да говори.

ж. Малолетни јединац син  великог књижевника Бранислава Нушића погибе као добровољац за Србију, као и многи други. И чувени каплари у Првом Великом Рату као и младићи на Кошарама у последњем рату. А ми?

з. Епископ рашко-призренски рече 2000. године да је Косово за Србију оно што је олтар за цркву. Један стари монах у Гњилану леже испред аутомобила Срба који хтедоше да се иселе и они се вратише у своје домове. Зар председник (бивши) САНУ мисли да својом слабошћу у овако окупираној Србији неће порасти апетити нашим непријатељима  за комадање онога што од Србије остане отимањем Рашке области, Војводине, Јужне Србије…

Hajdin u nedeljniku (1)

Заиста, шта рећи а не заплакати. Не над жалосном САНУ већ над нашим народом. Боже милостив буди нама грешнима и сачувај Србе од Срба. Ипак, нада постоји докле год сами не кажемо да Космет није наш.

Догодине у Призрену!

Милан Мићуновић,

Пенз. проф. Универзитета у Крагујевцу