Логика је једно, а стварност је друго

Председник Владе Србије Ивица Дачић је у само неколико дана сумирао суштину српских односа са другим земљама, када је прво рекао да „Србија нема ниједног правог пријатеља на Западу“, да би јуче у Москви изјавио да је „Русија највећи пријатељ Србије“. А са своје стране, руски председник Владимир Путин је у сусрету са Дачићем констатовао да је Русија највећи инвеститор у српску привреду. Отуда би неупућени слушалац могао у првом тренутку помислити да Србија у складу са тим чињеницама сасвим сигурно стреми према евроазијским интеграцијама које се одвијају на Истоку, али то уопште није тако – јер логика је једно, а стварност нешто сасвим друго.

Дакле, осврнимо се на јучерашњи садржај сусрета које је у Москви имала висока делегација из Србије на челу са њеним премијером.

Најважнији економски резултати Дачићеве посете Руској Федерацији су реализација руског кредита у износу од пола милијарде долара, при чему ће Србија одмах добити првих 300 милиона долара, а нарочито је важно да су услови под којима је он одобрен, повољнији од тржишних. То конкретно значи да је руски кредит одобрен Србији на рок од 10 година са каматом од 3,5 одсто, а битно је и то да за њега нису постављени било какви политички услови.

Поред тога, на предлог Гаспрома, договорено је да Русија сама финансира читаву деоницу Јужног тока која пролази кроз Србију, у вредности од 1,7 милијарди евра. По првобитном договору, Србија је требало да плати 30% од укупне вредности инвестиције, али на овај начин ће српска државна каса бити поштеђена тог трошка. Међутим, тај износ ће Србија вратити преко попуста за транзит гаса преко своје територије.

Такође, потписан је и дужи низ билатералних споразума, а најважнији су они који се тичу узајамног признавања факултетских диплома и академских звања, као и споразум који ће обезбедити даљи рад и развој Руско-српског хуманитарног центра у Нишу, затим споразум из области железничког саобраћаја, о размени статистичких података, о трговинско-економској сарадњи, и други споразуми. А са Сбербанком, највећом руском банком која однедавно послује и у Србији, било је разговора о издвајању посебне кредитне линије за српске фирме које би извозиле своје производе у Русију.

Реално је претпоставити да ће све то погодовати да се у будућности још више повећа робна размена између Русије и Србије, која је иначе ове године имала снажан раст од скоро 40% у поређењу са прошлогодишњим обимом робне размене, а због те изузетно позитивне чињенице је и сам руски председник Путин изразио посебно задовољство.

Наравно, поред економских тема, неизбежно је било и актуелно стање поводом бриселских преговора са Приштином, а тим поводом је премијер Дачић рекао да Србија више неће бити сама на међународној сцени када је реч о Косову и Метохији, и дословно додао следеће: „Сигуран сам да ће то много допринети, да и они“, мислећи на лидере водећих западних земаља,„виде да неко стоји иза нас, јер је овако изгледало да је Србија сама на међународној сцени, окружена земљама које су готово све чланице НАТО пакта, или иду ка НАТО пакту, или иду ка Европској унији“.

Међутим, ово последње делује помало збуњујуће, с обзиром да и сама Србија иде ка Европској унији, па стога зашто би онда требало да се осећа сама у таквом окружењу и изолована међу земљама које теже том истом циљу. Али можда се заправо ради о томе да је Европска унија невољна да интегрише Србију у свој простор, а као мали доказ у прилог томе говоре резултати управо одржане посете немачких парламентараца Београду, који су саопштили да Србија треба да се фокусира на реформе, а не на датум почетка преговора са ЕУ. Вицепремијер Александар Вучић је рекао да таква њихова изјава вероватно значи да Србија неће добити датум за преговоре у јуну, те да је разочаран таквим исходом.

Па ипак, без обзира на све, и даље је важећа логика по којој европски пут нема алтернативу, иако по мишљењу премијера Дачића „Србија на Западу нема ниједног правог пријатеља“, а на Истоку је, такође по Дачићу, „њен највећи пријатељ“ и инвеститор у српску економију. Јер чини се да логика и стварност у Србији не морају увек да се поклапају.

Ратко Паић / Глас Русије