За рушење државе не стижу казне

НИКО у Србији, у последњих 13 година, није одговарао због сепаратистичких или сецесионистичких идеја, позива на непослушност, па чак ни подизања споменика борцима ОВПМБ. Ни најрадикалније изјаве војвођанских политичара, пре свега Ненада Чанка, али и муфтије Муамера Зукорлића (рецимо, када је позвао житеље Санџака да не измирују обавезе према држави), тужилац све и да је хтео, није могао да подведе под кривично дело против уставног уређења и безбедности земље. Јер у њима није било елемената насиља.

Иста је ствар и са најављеном ”Декларацијом о заштити уставних и законских права Војводине”.

Иако акти против уставног уређења и безбедности спадају у најтежа дела, а запрећене казне су до 15 година затвора, пресуде су ретке.

У последње три године поднето је 225 кривичних пријава, а донето само 59 пресуда, од којих у 2011 – ниједна. Убедљива већина односи се на дело изазивања националне, расне и верске мржње, док се на прсте једне руке могу избројати пријаве за позивање на насилну промену уставног уређења, тероризам или оружану побуну.

На питање – где код једног акта, као што је позивање грађана на непослушност или пропагирање сепаратизма, престаје слободно изражавање мишљења и почиње озбиљно кршење Устава, проф. Милан Шкулић, са Правног факултета у Београду, одговара да је кључна реч – насиље:

– Дела могу бити политички одмерена или неодмерена, све до оног тренутка док у себи не садрже елементе насилног рушења уставног поретка. Неко се може залагати за промену устава, закона, ужу или ширу аутономију, и да све то остане у домену политичке борбе. Оног тренутка кад на било који начин примени или предвиди силу, време је да се укључи тужилац.

Са развојем демократије и број дела која потпадају под рушење устава опада. Како подсећа проф. Богољуб Милосављевић, са београдског Правног факултета Унион, у време Тита и социјализма и због вица могло се ићи на Голи оток.

Осим дела против уставног уређења, кажњива су и она против државних симбола. За паљење државне заставе може се ићи у затвор и до три године, док је паљење покрајинске или општинске заставе само прекршај.

Новости / Србија данас