СИНОД СПЦ ФАЛСИФИКОВАО ПОТПИС ПАТРИЈАРХА ПАВЛА

Држава и црква још од 1920, када је требало да се оживи Пећка патријаршија, да тамо буде центар СПЦ, на погрешан начин „бране” Косово. Заправо га не бране. Најпре, СПЦ је морала да има свој став о Косову, а није га имала, приклонила се погрешној државној политици и пре Брозових времена, истиче Артемије Радосављевић, анатемисани владика рашко-призренски. Он је убеђен да су и држава и црква после бомбардовања и побуне Албанаца на Косову морале да прогласе да је КиМ окупирана територија државе Србије, да то пред целим светом обнародују у духу Урби ет орби. Он чак наглашава да је Апел за одбрану КиМ немушта и нејасна прича, да је то само немоћ, без идеје, снаге и духа.

У другом делу ексклузивног интервјуа за „Експрес”, владика Рашко-призренске епархије у егзилу Артемије наставља причу о догађајима у врху СПЦ после његовог супротстављања да Џозеф Бајден, потпредседник САД, без његовог благослова посети Високе Дечане и тужбе коју је Суду у Стразбуру поднео против четири државе које нису штитиле Србе и њихове цркве и манастире на КиМ после вандалског напада у марту 2004.
Које владике су биле највише повређене због тога што нисте дали благослов Бајдену?

– Ма сви су скочили на Артемија да повуче ту своју одлуку. Не повлачим одлуку, а онда Сабор без моје сагласности издаје своје саопштење „српско познато гостопримство кроз векове”, и тако даље. И био је тамо дочекан као принц од Теодосија и Саве.

Шта се после дешавало?

– Ништа по том питању, али кад је Бајден отишао у Америку, онда је почела да ради обавештајна служба.

Када сте основали фирму „Раде неимар”?

– До 2004. било је порушено 115 цркава и манастира. Седамнаестог марта 2004. још 35, то је 150. Питали смо се шта да радимо, шта да чекамо или да радимо нешто. На Косову немаш наше фирме, немаш слободу кретања, набавке материјала, никакве услове, а треба радити, треба обнављати то порушено и градити понешто ново. Онда оснујемо тај епархијски центар „Раде неимар”, грађевинску фирму која ће изводити те грађевинске радове. У то време појавио се онај меморандум по којем у обнови наших цркава и манастира могу да учествују сви. Значи, Грци, Бугари и Шиптари с Косова. Томе сам се ја успротивио одлучно, с разлогом да они који су рушили те цркве и манастире не могу да их обнављају. Паре даје Брисел, овај, онај… Не и не. То је била права бура кад је патријарх Павле потписао меморандум којим се постиже сагласност о обнови, па онда одлази делегација испред Синода у САД 2005. с циљем да их прими председник Америке.

У то време председник САД је био Џорџ Буш млађи.

– Кад су у Америци чули да је повучен потпис патријарха Павла с тог меморандума, њима су сва врата била затворена. Онда је почела интервенција да се омогући тамо та њихова посета, па су ноћу сазивали Синод, без патријарха, без мене, и доносили одлуку о враћању патријарховог потписа. Синод, не патријарх. Онда то поново јављају у САД. Одатле је почело. Што сам ја показао отпор према томе да могу Шиптари да нам обнављају цркве и манастире које су рушили и палили… Па они су ионако својатали наше светиње на Косову, причали да је Дечане градило неко племе Гаши, не знам, па да је Грачаница била католичка те претворена у православни храм, па Манастир Богородице Љевишке… Па сад они то да обнављају својим парама. Па како? То је наше. То је наша културна отета баштина. И отеће је иако Косово пре две године није било ушло у Унеско.

Папа може да дође. У Србији постоје католици, зар не? Он може да дође да обиђе своје вернике, као што ја обилазим своје манастире. То је његово право, али он то политички хоће, у духу екуменизма, да искористи. Дошао би у Србију, али да буде примљен од Српске православне цркве. Другим речима, да га прогласе за поглавара целе хришћанске цркве, и православља.

Биће ипак њихово?

– Не, то није ништа завршено. У томе ја видим одговорност наше цркве, наше патријаршије за садашње стање на Косову, у таквом ставу према Косову.

И у таквој логици и таквом размишљању?

– У таквом размишљању и таквој политици, јер то је било сагласно с државном политиком, ту су се подударали, слагали се. Зашто су им требали, то не знам, али црква није имала јасан и одлучан став. Артемије јесте, и за то је морао да плати цену.

Ви сте били човек озбиљног ауторитета и један од четрдесетак владика. Зашто је случај Артемије изазвао толики земљотрес? СПЦ одавно није доживела такву кризу као у време 2010?

– Од 2005, одмах после паљења и рушења цркава и манастира на КиМ… Али нисте поменули моју тужбу Суду у Стразбуру. Тужио сам државе које имају своје војнике на КиМ, своју војску, а нису заштитили оно што су били дужни да штите. Када сам то хтео да поднесем, добио сам благослов Синода за све што преузмем, све је благословено. И ја сам поднео тужбу.

И промене богослужења литургије и све је било и за време патријарха Павла. Кад сам ја још био тамо, донесене су и одлуке саборске које ни до данас нису испоштоване и које се не поштују: да се служи онако како се служило вековима у нашој цркви, почев од Шумадијске епархије, па су онда прешли на Жичку, па Херцеговачку, па је свуда та зараза проширена јер то одговара екуменизму. Да будемо што ближи римокатолицима

И тада су фалсификовали патријархов потпис?
– Да, и то је у склопу свега тога. Почео је амбасадор да долази у Патријаршију, конкретно италијански амбасадор, како су ми причали, као „овамо додељујете ордење нашим јединицама на Косову, а с друге стране подносите тужбу против нас”. И онда је дошла промена става Синода да се повуче тужба, и то је била дуга прича и дуга борба. Нажалост, ту је по мом мишљењу корен овога садашњега стања на Косову и Метохији и сутрашње одлуке која ће се десити. Рецимо, пре пет година, избори неки на Косову, у независној држави Косово, патријарх се обраћа Србима на Косову и позива их, и то из Пећке патријаршије, тамо где треба да седи, да изађу на изборе. Тада је обећано стварање Заједнице српских општина. Од тога ништа, ево пет година. Чак и да се створи та заједница, она ради по уставу и закону Косова. Шта може она да учини за Србе?

Шта се дешава на суду? За шта Вас конкретно терете? Кроз медије су се провлачиле различите информације?
– Синод је поднео пријаву да би нашао разлог зашто су ово учинили са Артемијем – проневерио паре. У кризи народној то је најосетљивија тачка, болна тачка. Лопов, проневерио паре, покрао паре косовске сиротиње. То је прича Јефтића и Радовића, који је тврдио да имам 24 милиона евра.

Да сте толико проневерили?

– Не, него да толико имам. Кад је то објавио, ја сам одговорио: „Нека ми каже где су, до последњег динара дајем”. Дакле, то је „Раде неимар” радио. Ја сам благосиљао шта је приоритет да се ради. Завршавани објекти су пуштани у функцију, пуњени монасима, све. Онда су питали „зашто он има ту фирму, те паре”, не узимајући у обзир прилике у којима живи епархија на Косову и у којима треба да нешто ради. То их се није тицало. Зато кажем, за све су они криви, верујте ми. Онда прва пријава од Синода о проневери, да су плаћани из епархијске касе неки фиктивни радови, непостојећи, и то потписује човек који је у тим објектима седео, пио кафу, вршио литургију… И за њега су то фиктивни радови објекта.

Ко је потписао пријаву против Вас?

– Амфилохије. Он је потписао ту пријаву. Натерали сте ме име да му кажем. И онда је почело, истражни процеси, сведоци, једни, други, трећи, ми, оптужени, ја, Предраг Суботички, Јелена Шубаревић и отац Симеон, мој лични секретар… Ми смо се нашли на тапету. Прво само двојица: Предраг и Симеон, а после годину-две смо и ми придодати па је то спојено у један процес и то се вуче осам година. Ништа нису утврдили. Сваких месец-два дана имамо рочиште, ја са 83 године морам да идем тамо да седим по два-три сата. Ни реч не кажеш, али си присутан ту. Онда је дошло и до тог главног претреса, где смо говорили. Дао сам своју одбрану, какав је мој животни рад био на Косову. Никакву одбрану немам ја него да говорим истину, а ово је истина. Онда је вештацима одређено да иду на Косово да процене колико је коштао овај манастир, онај манастир, обнова и тако даље. Пронашли су тамо, не знам, шта је коштало, шта је требало да кошта, а исти они појма немају како се набављао материјал, како су радници долазили, како се радило с тим, него су они исто по наредби, сугестији да то морају да ураде поднели извештаје и сад се око тога сведоци изјашњавају, једни, други, трећи. Једну ствар коју сам морао да суду предам као чињенице, а које нисам имао намеру никада да објавим, јесте како смо обнављали те манастире и цркве. Кад год сам одлазио у Америку или у Европу или било где јер је народ тамо, ја сам говорио народу, обраћао му се, служио литургије, држао беседе и народ је скупљао прилоге. Ово је за потребе цркве на Косову, ово је за потребе народа на Косову, ово је за вас, и ја сам то поштовао до последњега словца, и не само то него сам то све бележио, кад сам дошао, разврставао и бележио и предавао благајнику епархије оно што је за епархију. За тих десет година, ја сам уплатио у Епархију рашко-призренску милион и сто седамдесет три хиљаде евра.

Не угрожавам ја никога. Они оптужују нас да смо секта, парасинагога, издајници, расколници, да разбијамо народ и цркву. Кажу да Артемије мора да напусти цркву, да га протерују, избачен је из СПЦ. Шта је то ново Артемије увео да би био расколник или јеретик или секташ? Шта је он то урадио

За којих десет година?

– Откад сам почео да идем у Америку, после бомбардовања. Оно што је било за народ, сиротињу на Косову, ја сам давао, долазили су свакога дана, болесно дете, оном умро отац, овај нема за хлеб. Давао сам, али Бог ме је то научио, све на признаницу, датум, када, коме, зашто, колико, и онда сам те признанице бележио у једну свеску велику и на крају сваке године сводио биланс колико је дато. Кад је на крају све сведено, за то време народу преко мојих руку, не преко благајне, него преко мојих руку, укупно је уплаћено у благајну и дато народу два милиона и четиристо хиљада евра. Од тог новца што је уплаћиван плаћани су радови за обнову цркава и манастира. Наравно, и оно што је држава давала. Тада је постојало Министарство за Косово, па Министарство вера, то је ишло све преко књига и то је све у реду. Е сада, да ли је негде цемент у Београду, рецимо, коштао 20 евра, а на Косову 25, то баш не знам. Да ли кубик бетона кошта, откуд ја то знам колико, али вештаци су као пронашли да је то преплаћено. Та моја документа су и данас у суду.

Шта је то требало да ради СПЦ на Косову да би бранила Косово? Да има став. Она става није имала и нема га, а то је оно што је требало урадити можда и 1920, да се оживи Пећка патријаршија, да тамо буде центар СПЦ, јер онда не би до свега овога морало доћи.

Да се вратимо причи коју смо почели, како то један владика може до темеља да потресе Српску православну цркву?

– Ја бих само пре тога рекао за оних 12 или 24 милиона евра где се налазе. Ако неко тврди да Вељо Перовић има пет милиона евра у џепу, мора да докаже откуда му, је л’ тако? Ја бих желео да господа која то приписују Артемију покажу с које гомиле је Артемије то узео двадесет и нешто милиона евра. Откуд те паре тамо? Кад буду то могли да покрију, ја се онда предајем.

Извор: Експрес