Ноје цирихер цајтунг: Вучић ушао у трговину са ЕУ, припрема јавност да прихвати „државу Косово“
У Министарству спољних послова Немачке отворено изјављују да хоће да искористе време Вучићеве владавине како би трајно решили косовски проблем, преноси Дојче веле писање швајцарског дневника
Председник Србије Александар Вучић је ушао у „трговину са ЕУ“ и припрема јавност да прихвати постојање државе Косово, пише данас водећи швајцарски дневник, угледни „Ноје цирихер цајтунг“ (НЗЗ).
У тексту о новој стратегији ЕУ за Западни Балкан, НЗЗ наводи да за улазак у ЕУ, Србија мора да регулише односе с Косовом јер Брисел не жели да увози конфликте, те користи чланство као подстицај, и додаје да је Вучић ушао у ту „трговину“ и припрема јавност да прихвати постојање косовске државе.
„Он то чини свим средствима која му стоје на располагању: притеже контролисани медијски систем, а и брзо је заменио руководство косовских Срба. Због његовог аутократског стила, ЕУ га само благо критикује: мировно-политички циљ оправдава средства. Коло води Берлин који има велики утицај у Београду и Приштини. У Министарству спољних послова отворено изјављују да хоће да искористе време Вучићеве владавине како би трајно решили косовски проблем. Лако је закључити да су реформе демократије и правне државе од другоразредног значаја“, преноси Дојче веле писање швајцарског дневника.
Лист подсећа да је, после Јункерове посете Београду, а пре састанка највиших балканских политичара у Софији, Вучић у уторак отпутовао у Берлин, где се иза затворених врата разговарало о „косовском дилу“.
Пред новинарима је канцеларка Немачке Ангела Меркел показала да је импресионирана Вучићевом реформском вољом и улогом коју он има при помирењу, оцењује НЗЗ и додаје да канцеларкине речи Вучићу добро дођу јер се у недељу у Београду одржавају локални избори, на којима Вучићева странка хоће да победи по сваку цену.
У тексту о новој стратегији ЕУ за Западни Балкан, НЗЗ као разлоге за њено доношење наводи страховања од растућег утицаја Русије и Турске, а у нешто мањем обиму и Кине и Саудијске Арабије, као и забринутост за стабилност региона.
„Македонија, Косово и Босна важе као потенцијална кризна жаришта, јер њихова државност није учвршћена. Та страховања нису неоснована“, пише НЗЗ.
Лист међутим додаје да се „утицај Русије и Турске често прецењује“.
Када је реч о Турској, „само у једном делу муслиманског становништва, више у БиХ него у Албанији или на Косову, турска ‘мека сила’ трајно делује, али је економска снага Турске скромна у поређењу са ЕУ“, наводи се у тексту.
„Исто важи за Русију. Она, додуше, ужива велике симпатије Срба, али садашња политичка елита јасно разликује идеје и интересе. Притом повезивање са ЕУ има приоритет над пријатељством с Москвом које не доноси никакве економске предности, али се гласно промовише“, пише лист.
„Политичари на Балкану поигравају се са западноевропским страховањима од руског и турског утицаја. Они то раде знајући да ће, ако уопште уђу у ЕУ, ући из економске рачунице“, додаје НЗЗ.
*
ИИзвор: СТАЊЕ СТВАРИ