У Србији мало-мало, па неки избори. Ових дана су у жижи други најважнији избори у земљи, београдски. Нема везе што по ликовима који су у игри не знаш да ли је 2012. или 2018., народ се, подстакнут што бијесовима, што убитачним активизмом страначких ботова, пали као хепо коцкица.
Па, и нека, демократија и јесте игранка за народ.
Аудиција у подобности
Међутим, српски избори, као и сваки демократски избори у земљи која је колонија, мање су надметање око заузимања позиција власти, а више аудиција за најподобније колонијално намјесништво. Газда изгради стратегију, постави циљеве и онда држи аудицију да види који му се колаборациониста највише уклапа у шему и којим Муртом да замијени Курту.
Петооктобарским превратом су на власт у Србији дошли људи који без уплате Стејт Департмента не би могли педесет људи извести на улице и, од тада, сваки избори су само утрка у томе ко ће се показати највољнијим да испуњава задатке колонијалног господара који је поштено платио Србе да му баце Србију под ноге.
Ко ће брже, ко ће јаче, ко ће боље обављати посао надзорника плантаже. И ко ће ниже.
И док се Александар Вучић, тренутни носилац престижног звања колонијалног намјесника, рецимо, понижава по тзв. Региону, трампећи Јасеновац за Београд, и савјетује се са шефовима страних обавјештајних служби, дотле његове противнике постројава Јоханес Хан, да види каква је овогодишња понуда, да подијели екипе и да им каже да ли иду на побједу или на резултат, али и да покаже Вучићу да он није једини глумац на аудицији.
Нису само избори аудиција; окупатор непрестано држи овакве аудиције на различитим нивоима. Његов систем освајања и владања је полиархичан; удара на све сфере друштва и у њима тражи, тестира и обучава слуге, разумијевајући да се не управља друштвом само преко највиших политичких функција и онемогућавајући доминацију било које привредне, политичке или културе групације којој сам није кумовао.
Жири столује, а кандидати прилазе, љубе скуте, лактају се и надгорњавају. Ко се покаже, ко се истакне, томе се може намијенити улога у дугорочној или краткорочној стратегији, тај ће добити онолико колико му је тешка и важна улога.
Нису само избори аудиција, али избори јесу ватромет демократске аудиције…
Колико си вољан да се подметнеш, толико ћеш добити учешћа у подјели плијена, тј. управљању ресурсима, јер управљање државом није ништа друго до управљање ресурсима. А подјела колача – који је, додуше, све мањи – врши се на изборима.
Демократске узде
Колонијални господар је власник свих утицајнијих средстава информисања, посредни или непосредни, те модератор расправе која непосредно и пресудно утиче на то шта бирачи мисле о кандидатима. А избори су једини унутарсистемски израз тих ставова.
Машинерија коју је поставио колонијални господар, а коју ја већ годинама зовем простим изразом “колонијално намјесништво“, контролор је и другог кључног чиниоца у процесу слободног бирања: механизама тржишта рада.
Ко контролише информације и радна мјеста, дакле, мозак и стомак, тај управља демократским процесом зарад своје добити. Ко њему није подобан, томе ће путеви ка власти и срећи бити отежани или сасвим затворени контролом над мозгом и стомаком потрошача демократије, тј. бирача. Тај ће изгубити на аудицији или се неће ни квалификовати.
Вучићи, Ђиласи, Дачићи, Јанковићи, Шутановци, Живковићи и други куртомуртисти су ту да покажу који од њих, или која комбинација њих, има најбољу вољу да се понаша како господар тражи. (Добро, надмећу се они и као адути различитих супротстављених фракција унутар велике империјалне структуре, али то је секундарно за ову причу.)
То и јесте демократија. Шта, ви сте мислили да је демократија она прича коју вам је продао тај исти освајач? Демократија је пушка у рукама, рече један од отаца америчког империјализма, Теодор Рузвелт; зависи од онога ко је држи.
Контрола емоција критичне масе
Демократским процесом морају изборити легитимност својој позицији. Ту и лежи централна тема аудиције. Много је подобних, али најподобнији је онај који ће и слушати, и извршавати, а и имати снагу да држи народ мирним, тј. магарету ноге у блату, док га таслаче. Побједник аудиције је онај који покаже и способност да пљачку и таслачење одржава одрживим, и који неће против себе окренути критичну масу, који неће изазвати отпор изван оквира империјалне манипулације и тако пољуљати стабилност контроле.
Тако је на власт дошао и Вучић. Жути су умјели да пљачкају, да извршавају, да љубе скуте и плету се око ногу, али су, неконтролисани у својој бахатости и саможивости, испустили полугу контроле над емоцијама народа. Жути су умислили да су они природни савезници глобалистичке империје, и да се она заиста руководи либерал-прогресивистичком идеологијом којом се декларише. Империја је, наравно, имала своју стратегију која нема везе са идеологијом него са умјетношћу могућег у служби освајачких потреба. Зато Бориса Тадића и мијењају радикалом Вучићем, а не доказаним еунијатом Драганом Ђиласом. Ђилас није имао способност да контролише емоције већинског дијела Срба, нарочито послије осам година Тадића.
И Вучићево иживљавање над Србијом ће окренути критичну масу против њега, а кад се појави чинилац који ту масу буде могао подстакнути, стабилност контроле ће се пољуљати. Ако ја то знам, онда то још боље зна колонијални господар, те зато и држи ове аудиције свако мало. А с обзиром на приближавање тренутка кад ће Вучић озваничити постојање Републике Косове ван Републике Србије, и његов рок истиче, што захтијева припреме за стабилну, куртомуртистичку смјену, без ризика од таласања критичне масе.
Јер ако у будућности треба правити уличну представу за смјену Вучића, она се мора добро режирати, са поузданим глумцима, који могу завести масу на ону страну гдје њена енергија није опасна по колонијалног господара. А за добар филм је неопходна добра аудиција.
