Ко ће да извуче Србију из живог блата?

Европска унија је додатно скратила рок за коначно изјашњавање званичног Београда о томе да ли прихвата или не прихвата понижавајући бриселски споразум који Србима не нуди баш ништа, и на тај начин је повукла Србију још ближе у „живо блато“, како је премијер Дачић недавно описао ситуацију у којој се Србија налази. Штавише, из уста вицепремијера Вучића могло се индиректно чути и да ће Европска унија у случају српског непристајања на уцене и притиске, као прву меру својеврсне одмазде, да економски изолује Србију и ограничи кретање њеним грађанима поновним увођењем виза. Стога се поставља питање – да ли ће Србија данас са истеком рока за изјашњавање бити сасвим увучена у живо блато или ће се одмаћи од њега?
За фигуративно одмицање од живог блата већ су се изјаснили Српска Православна Црква и Патријарх српски, који је као највећи духовни ауторитет, између осталог рекао следеће у свом јавном апелу: „Црква није против идеје о европском обједињавању народа и држава, нити против идеје о још ширим процесима уједињавања. Али овде сада више није реч о томе. Сада се од Србије ултимативно тражи фактичко одрицање од Косова и Метохије у замену за магловиту и неизвесну могућност добијања фамозног „датума за почетак преговора”, преговора чије трајање и исход нико жив не може предвидети. Једно је сасвим предвидиво и извесно – последњи ултиматум ће гласити: или и званично признајете „државу Косово” или од пријема у Европску унију нема ништа. Другим речима: од Срба се захтева да се добровољно одрекну територије и суверенитета, а за узврат се нуди празно обећање „светле европске будућности”.

А на истим позицијама је и протест у центру Београда у организацији Двери, који је углавном прећутан у највећем броју медија, а који окупља све већи број присталица, и који би се условно могао назвати «Српским пролећем», с обзиром да на миран, али препознатљив начин устрајава на одбрани државног интегритета и националних интереса.

О томе колико је неприхватљив споразум са Приштином говорио је и председник Николић, који је изнео свој став да „у Бриселу Србији није дата понуда, него ултиматум. Неко, под фирмом укидања паралелних институција, намерава да укине Србе као да су паралелни народ. Наишли смо на зид,“ додао је Николић и закључио, „Дијалог се претворио у преговоре о независности Косова и Метохије. Нико у Србији за такве преговоре није овлашћен.“

И што је најважније, Николић је истакао да грађани треба да буду уверени да је Србија у сигурним рукама, које неће да попусте, а ако се наставе притисци из Европске уније, он је најавио да ће Србија инсистирати да се преговори врате под окриље Уједињених нација.

И вицепремијер Вучић је наговестио да Србија неће потписати споразум о Косову, а премијер Дачић је дао индикативну изјаву да ће ове недеље у Москви радити на зближавању са пријатељима, односно са Русијом, те да ће тражити и друге начине интеграција, зато што Србија мора да штити своје националне интересе.

А на директно новинарско питање, да ли може руска рука да извади Србију из „живог блата”, што је Дачићев израз за тренутну ситуацију, он је одговорио да – може, али не у правцу Европске уније, и то је означио као проблем.

Из те његове изјаве као да проистиче логички закључак да се из поменутог «живог блата» Србија ипак може извући и да излаз постоји, али да он није на трагу досадашњег смера државних интеграција. Дачић је констатовао да то представља проблем, али вероватно би се многи грађани, а нарочито они који су одлучно против бриселског споразума, сложили да је много већи проблем ако Србија коначно отклизи у «живо блато», или ако се добровољно одрекне територије и суверенитета у замену за магловиту и неизвесну могућност добијања фамозног датума за почетак преговора, како рече Патријарх Иринеј.

Ратко Паић / Глас Русије