Бојан Ђокић: Друго отворено писмо Кајлу Скоту

Због Ваше ћутљивости, одлучих да Вам путем јавности пошаљем документ који тешко оптужује војску Сједињених Америчких Држава, али и Вашу државу, стоји у другом отвореном писму историчара Бојана Ђокића америчком амбасадору у Београду Кајлу Скоту

Ваша екселенцијо,

Пре тачно седам дана упутио сам Вам отворено писмо у вези са окрутним убиством мога деде, а за које су делимично били одговорни и војници Сједињених Америчких Држава. Због Ваше приглушености и игнорантског става, али и охрабрења моје породице и пријатеља, једног дела српске јавности и нешто мало мог карактера, реших да Вам напишем још једно.

Са очитим нестрпљењем, цела српска јавност очекивала је Ваш одговор на моје писмо. Ваше ћутање се може схватити, али не и прихватити. Знам(о) да се нисте надали да ће Вас на гробљу Ваших упокојених илузија сачекати убиство за које је делимично одговорна војска Сједињених Америчких Држава. Знам(о) и да онај ко је аргументовано оспораван, често није склон признавању проблема. Знам(о) да је моје писмо небрањиво. Знам(о) да се бојите могуће штете, јер су браћа Битићи добили пандан, па је цена коју треба платити знатно виша но што сте очекивали. Али, знам(о) и да ће Ваше доследно ћутање гласно одјекнути у српској јавности.

Свестан сам да Вам мртви не намећу моралну обавезу, осим ако нису у питању браћа Битићи. Јасно ми је од 1999. године да имате слуха само за своју сопствену патњу, а да сте за туђи бол неосетљиви. Знам(о) да за жртве војске Сједињених Америчких Држава нема на овом свету милости. Оне су за Вас појединост, тривијалност и/или „колатерална штета”. За мене су, уважена екселенцијо, људска и национална катастрофа. Ви никако да разумете да главна сметња односима између наше две земље нису браћа Битићи, него злочини извршени над српским и другим мањинским становништвом, а који нису процесуирани.

Због Ваше ћутљивости, одлучих да Вам путем јавности пошаљем документ који тешко оптужује војску Сједињених Америчких Држава, али и Вашу државу. Но, прво бих Вас опет подсетио на случај убиства мога деде, а који ћу стално да понављам, јер ја и моја породица Вашим војницима не опраштамо (не)намерну смрт. Цитирам шта сам Вас у првом писму обавестио:

„Наиме, због претњи групе наоружаних лица албанске националности да се исели са Косова и Метохије или му прети ликвидација, мој покојни деда, Богдан Ђокић, затражио је заштиту од америчких војника 18. јуна 1999. године. Амерички подофицир Дени Грин [Danny Green (SFC, U.S Army 96th Civil Affairs 487-62-1288)], дошавши на позив, лишио је мога деду личне заштите, тако што му је одузео пиштољ који је држао у кући и за који је поседовао, више од деценије, уредно издату дозволу. Као последица тога, мој деда је 24. јуна 1999. године убијен на подмукао начин од исте групе наоружаних лица албанске националности, на прагу своје куће, хицима у главу. После тога је све покућство опљачкано, а кућа запаљена“.

За кривично дело „помагања у извршењу убиства“ које је (не)свесно извршио Ваш узорни подофицир, доказ је реверс о одузимању пиштоља мога деде који Вам шаљем. Нека реверс са потписима Вашег грешног подофицира и мога деде буде сведочанство наших прошлих веза.

Уважена екселенцијо,

Верујем да ће и ово писмо остати без Вашег одговора зашто није спроведена истрага, како против директних извршилаца убиства мога деде, тако и против Вашег силног подофицира. Ипак, није све безнадно, а ни доцкан. Ви наставите да ћутите, па ћу Вас у следећем писму обавестити о неким детаљима кривичне пријаве поднете против Вашег лукавог подофицира који је покушао да, после увиђаја са лица места, сакрије свој бесрам тако што није никоме поднео пријаву против извршилаца убиства! И како је кривична пријава моје породице напрасно у Приштини „загубљена”, у Републици Србији гурнута у страну, а пред међународним тужиоцем у Гњилану „није поступано“. Можда је кривична пријава поднета против Вашег (не)частивог подофицира одговор зашто је случај пажљиво притегнут тамом и никада није спроведена истрага. Или, као што је Солжењицин написао: „истрага је зато да би истина дошла на видело“. Вама очигледно истина не одговара, па би да је прикољете. Бојим се да нећете моћи.

Нека нас свака жртва опомене, а сваки злочин посрами.

С поштовањем.

Бојан Ђокић, историчар

Извор: Стање ствари