О рампи Шпаније за Косово 23. фебруара?

Фото ЕПА

ПРИМЕДБЕ Шпаније, која се оштро противи било каквом виду назнака државности у помињању Косова на његовом европском путу, највероватније ће се ускоро наћи пред шефовима држава и влада Европске уније, сазнају „Новости“.

Лидери европских држава могли би о њима да расправљају већ на следећем неформалном окупљању у Бриселу, заказаном за 23. фебруар, када би на дневном реду седница Европског савета требало да се нађе и нова Стратегија проширења на Западни Балкан. Овај документ, који је сачинила Европска комисија, има 12 страна и сутра ће бити званично представљен у Стразбуру.

Шпанија је у сусрет ове нове стратегије проширења европском врху упутила више протестних докумената, у којима практично инсистира да Косово у ЕУ може једино као регион под посебним условима, с другачијим календаром, али, правно, у саставу Србије.

У Европском савету одлуке се доносе консензусом, који је због тврдог става Мадрида очигледно доведен у питање. Остаје да се види да ли ће се и представници преостале четири ЕУ земље које такође нису признале једнострано проглашену независност КиМ – Грчка, Словачка, Румунија и Кипар – евентуално придружити примедбама Шпаније или изнети своје сугестије.

У новој стратегији проширења, у коју су „Новости“ имале увид, као и увек, Косово је означено са звездицом која не прејудицира статус. У документу се, између осталог, истиче да Западни Балкан пред собом има историјску прилику, као и да би Србија могла да постане пуноправни члан ЕУ до 2025. године. Један од услова за то је и свеобухватна нормализација односа са Приштином.

– Уз јаку политичку вољу, реалним испуњењем реформи и трајним решавањем спорова са суседима, Србија и Црна Гора би требало да буду спремне за чланство до 2025. Преговори с Албанијом, БиХ, БЈР Македонијом и Косовом би до тада требало доста да напредују – стоји у документу у коме су Београд и Подгорица назначени као лидери, с циљем да до 2023. затворе сва преговарачка поглавља.

Стратегија је својеврсни одговор земљама које су изразиле забринутост због дугог и неизвесног процеса. У њој се истиче да ће у даљим преговорима приоритет имати владавина права, правосуђе и основна права. Подвучена је важност проширења сарадње с Eвропском унијом у безбедности и одбрани.

БИЛАТЕРАЛНИ СПОРОВИУ ДОКУМЕНТУ који се сутра представља у Стразбуру велика пажња придаје се регионалној сарадњи и помирењу, уз истицање да ЕУ неће „увозити билатералне спорове“. Истиче се и да Београд најкасније до краја 2019. треба да оствари свеобухватну нормализацију односа с Приштином.

*

Извор: НОВОСТИ