“Иако смо царство изгубили душе наше немојмо губити“

“Иако смо царство изгубили душе наше немојмо губити“

(порука народног гуслара)                                  

 “Не стражарите пред туђом кућом

   док вашу лопови харају“.

Сазнајемо кроз штампу о  Апелу за очување Косова и Метохије који је митроплолит Афилохије претставио најближим сарадницима, на, како кажу, тајном састанку у Црној Гори. На почетку Апела стоји  “први пут у србској историји надвила се опасност да српска рука потпише предају Косова и Метохије у туђе руке“ и, да се “ боји да политика председника Вучића води издаји Србије и Косова што не би требало да буде новост“.

Други извори тврде да је Апел за одбрану Косова и Метохије објављен као текст

Политичког савета ДСС а не како се народу претставља као “неки Амфилохијев апел“.

Напротив, патријарх, господин Иринеј изјављује да се Вучић “лавовски бори за нашу земљу и да благодаримо Господу на Вучићу“ и види га као “човека кога нам је подарио Господ за српски народ, а посебно за мучeничко и страдално Косово и Метохију“. !!!!????

У исто време умировљени владика Атанасије пише писмо патријарху Иринеју и изјављује:

“Не схватам како не видите да тиме само хотимице -нехотимице подржавате велеиздајника Вучића у његовој ужурбаности да што пре потпуно изручи Космет злочинцу Тачију и зликовцу Харадинију“, и саветује да хитно сазове Архијерејски Сабор по том питању.

Патријарх Иринеј ипак тврди да у СПЦ “не постоје поделе“ по питању Косова.

Били смо такође сведоци  полемике у штампи, 2012 године, око веродостојности и постојања Меморандума у осам тачака где је изнет план за решење косовског проблема а који је Синод упутио председнику  Николићу а који је митрополит Амфилохије претходно поделио осталим владикама у Синоду који су га усвојили. Вечити потпарол СПЦ и патријарх у сенци, господин Иринеј Буловић требао је да га “редигује“. И, гле чуда!? Вечити потпарол владика Буловић за писмо председници парламента  каже да је фалсификат а стварни патријарх Иринеј каже да не зна садржину текста нити ко стоји иза тога.?!! Митрополит Амфилохије је тврдио да је тај став Синода саопштио председнику Николићу “писмено“  и да стоји иза сваке речи тамо написане.

Није било много сумње да је сам митрополит Амфилохије  и аутор спорног Меморадума. Митрополит се нашао побуђен да изнесе своју платформу о решењу Косовског пробема у тренутку кад је председник Николић доносио своју платформу о Косову.

Толико о озбиљности, јединствености и бризи са којом је врх СПЦ је прилазио овом проблему очувања Косова и Метохије!

Сам патријарх Иринеј се јасно изјаснио о Косову и Метохији кад је из Пећке Патријаршије позвао Србе  да учествују на шиптарским, сепаратистичким изборима 2013 године у лажној држави Косово на Светој србској земљи. Ти избори легализују лажну државу Косово.

То је исто тражила и влада Србије!

Шта је тражила влада Србије од свог народа на Косову изласком на шиптарске изборе?  Тражила је да не поштује свој Устав, Устав Србије, а да поштује шиптарски Устав лажне државе Косово.

Значи Црква и држава  су се нашле на истом “задатку“по питању решења Косовског   проблема.?

Како се то друкчије зове до –ИЗДАЈА и државе и цркве! ?

За такав безуман подухват, да српска држава призна ту лажну државу Косово, коју две    трећине чланица Уједињених нација није признало – није било довољно имати марионете само у влади Србије… већ и у Цркви: Моћници су се и зато прбринули!

 Захваљујући Викиликсовим депешама сазнали смо о упорним покушајима америчких    чиновника да у Светом Синоду СПЦ идентификују своје савезнике“, како је писао Печат. Тадашњи амерички амбасадор у Београду, Мајкл Полт,  “тражио је од централе у     Вашингтону да “стриктно и у потпуности“ заштити идентитет лица“ у СПЦ.( Печат:)

Амбасадор је заузео чврст став према запаљивој реторици владике Артемија и његовој

неспремности да са њима сарађује.Настојао је да сарађује са “умерењацима“ какав је био

владика Теодосије. Владика Аретeмије је “сарадњу“ са амбасадором Полтом  одбио!

 Поверљиве депеше у којима амбасадор Полт тражи да ““стриктно и у потпуности“ заштити идентитет лица“ у СПЦ, најбоље открива ову паклену заверу дипломата, политичара и црквених великодостојника против Цркве, државе и народа “ (Печат)

 “Отимање Косова било је могуће подршком “умерених“ који су својом “умереношћу“ “исказали спремност да зарад власти прихвате отцепљење јужне покрајине“писао је Печат.

У светлости тих догађаја не изненађује да је “средином јануара 2010. године, на регионалном сусрету за безбедност, у Пећи, у западном делу Косова, један официр КФОР-а обавестио је остале учеснике да ће рашко-призренски владика Артемије свакако бити смењен, и да ће СПЦ поставити новог владику, који ће бити много спремнији за сарадњу са Западом и за много отворенији дијалог. Чудно је како то да је НАТО знао једну такву ствар!“

Интересантно је приметити да КФОР унапред зна, већ средином јануара, да ће владика Артемије бити смењен месец дана касније и постављен владика који ће бити више “кооперативан“ са окупаторском влашћу на Косову. Дакле, сам претставник КФОР-а најбоље објашњава његово уклањање са епархије..

Чињеница да је владика Артемије и речима и делима истински бранио цркве, манастире и народ на Косову у најтежа времена а његово уклањање са Косова била је добро испланирана и изведена акције уз помоћ полиције , државе, цркве и страних моћника.

О томе сведочи  чак г. Хантер, припадник КФОР-а стациониран у Качанику.

“Оно чега се сећам из 2000. и 2001. године јесте да је владика Артемије био на Косову у време најтежих година. Био је са својим народом. Био је у манастирима. Био је владика. Живео је у неописивим околностима. Ми смо морали да га штитимо. Није могао да излази ван манастира јер би био убијен на лицу места. Имао је оружану пратњу где год је ишао. Он је човек који је остао са својим народом, а могао је да оде, у то сам сигуран. Морали су да га отерају! Он није хтео да напусти Косово!“

И, задње чега се г. Хантер сећа, јесте сусрет (2009. године) владике Артемија са америчким генералом, командантом НАТО-а за целу југоисточну Европу, који је дошао да владики Артемију да “последњу шансу“ за “сарадњу“ са Америком – “да игра њихову игру“, да буде “политички подобан“.

Владика је такву “сарадњу“ одбио речима:

“Ми ћемо наставити да живимо овде, наставићемо да страдамо и умремо овде“.

За г. Хантера је непојмљиво и несхватљиво да таквог човека који је толико “издржао, који је био са својим народом и који је рекао те речи команданту војне силе“ – који је истински бранио свој народ и светиње на Косову – “да таквог човека –црква прогони!“

“Нешто много није у реду“, закључује један странац!

Кад је то јасно једном странцу – нама мора да је још јасније!

Вредно је обратити пажњу на излагање Др. Марка Јакшића НП Отаџбина из Косовске Митровице 20 новембра 2017 године у Прес Центру Удружења новинара Србије, конференције за новинаре на којој су изнели забринутост у вези са оним што се у задњих 17 година ради са Косовом и Метохијом. Др. Марко Јакшић је рекао:

“Одлазак владике Артемија са Косова био је пројектован и планиран јер је на тај начин      одбрана српског Косова и Метохије јако ослабљена.

Његов одлазак је најављен још у септембру када је на скупу официра КФОР-а у Пећи,, командант у Бонстилу, амерички пуковник најавио да господин владика рашко призренски, Артемије мора да оде са епископског трона.

 Морамо да кажемо ради истине да је главни егзекутор у оквиру цркве за одлазак преосвећеног владике Артемија са Косова и Метохије  био митрополит црногорски Амфилохије Радовић. То треба јасно и гласно казати и та истина мора увек излазити на видело.

Са ове дистанце видимо да је тај његов одлазак био срачунат  јер садашња политика рашко призренске епархије не даје отпор издаји Косова и Метохије. (Да само напоменем мизерију дечанских монаха који су пожурили  да међу првима постану “Косовари“.) Позив на “Унутрашњи дијалог“ је једна димна завеса да бисмо сви били одговорни за нестанак Србије са Косова.“.

И, сада, митрополит упире прст на Вучића за изају Косова? Далеко од тога да Вучића браним или митрополитове отужбе по том питању оспоравам. Вучић покушава да у спољној политици имитира Броза као вођу “несврстаних“ и сталног балансера између истока и запада. Дуго нам је требало да схатимо да Броз није био толико паметан да се сам стави на чело “несврстаних“ већ је то учинио на иницијативу Енглеске која се бојала да државе које су се у то време ослобађале колонијалне власти не оду под доминацију Совјетског Савеза. Према томе, Броз је био њихов агент и зато је имао обилну и привилеговану помоћ запада.

Застрашујуће је кога је Вучић изабрао за углед?

Какво поверење може да се има у Вучића са таквим  избором познатог србомрсца?!

Ако нам је дуго требало да схватимо Брозову политику “несврстаних“ треба да нам је јаснија  Вучићева политика и на којој столици он стварно седи.

“Не стражарите пред туђом кућом док вашу лопови харају“, речено је.

Митрополит не би смео да упире прст у Вучића пре него што га упре у самог себе. Ако бројимо туђе грехе своје нећемо приметити нити спознати а митрополитови греси су бројни.Митрополит има већу моралну обавезу да брани Косово него Вучић за кога је Косова “мит“.

Пре свега, један од већих грехова му је што је , служећи окупаторима и њиховим интересима, отерао са Косова свога брата у Христу ученика истог духовног оца и помогао окупаторима да остваре своје циљеве а тај страдални народ оставио без истинског борца и пастира и монаха њихових молитвеника. Препустио их на милост и немилост Шиптарима. Најновији злочин је убиство Оливера Ивановића. Ко је следећи?

Какав грех је владика учинио да се отера са Косова?

Зашто му је забрањен повратак на Косово кад је на то имао право?

Није ли мало касно сада да пишу Апеле и Меморандуме а владика Атанасије писмо?.

Да ли су се опаметили какав су грех обојица починили?

Узгред да напоменем да је митрополитов промотер, МилоЂукановић био први који је признао лажну државу Косово. Зар митроплит није имао толико утицаја на свога бившег пулена да то признање осујети?

Није им било довољнo што су га са Косова отерали већ су га и рашчинили и из цркве избацили, назначивши га као , опрости Боже “лопова“ за неке грдне милионе које је покрао од тог народа кога је несебично бранио а за те “украдене милионе“ несрећни владика Атанасије “зна сто посто“ где су и у којој банци. Још увек га вуку по судовима, већ пет година а “лоповлук“ никако да се докаже.

Митрополит зове “параду поноса“ као “параду срама и моралног смрада“ што није далеко од истине, и у складу је са мисијом православне вере.. Да припитамо митрополита рашчинише ли или избацише из цркве тај “срам и морални смрад“  из својих редова.? Не, они су још увек “преосвећени“ у њиховим редовима. То само говори о њиховом фарисејству и у каквим водама они пливају. Тако је кад  се канони обесе “мачку о реп“. Али су зато за владику Артемија имали довољно “разлога и канона“ за своје поступке.

Митрополиту смета што владика Артемије  није обесио папски крст као он, као што се прича за њега и што се у њихово екуменистичко коло не хвата. Зар је “заборавио“ учење  свога духовног о. Светог аве Јустина који је римског папу уврстио и трећи највећи пад у историји човечанства после Адама и Јуде са његовом “демонски јединственом противцрквеном гордошћу“ ?

Зар за о. Јустина екуменизам није био “свејерес“?

Православље је истина која се не уклапа у Екуменизам а сви морају истини да се врате..

Митрополит се заклиње на чување Православне вере да ће “усрдно поучавати у Јеванђељу поверени ми народ и, колико год моћи имам, право управљати Речју Истине, и да ниједним обичајем, у било чему нећу умовати ни чинити супротно Православној католичанској источној хришћанској вери, до краја мога живота“.

Издаја Косова је исто што и издаја Христа. Ми смо окупирана земља јер све наше стуктуре прожимају ненародни, ненационални елемени, разне невладине организације, шпијуни свих профила, страни елементи, дипломатски пртставници са свим порукама и ултиматумима.  Косово није на продају!

Јер, “Иако смо царство изгубили душе наше немојмо губити“, поручује народни гуслар.

Ако су околности некад “диктирале“ такво митрополитово понашање да ли можемо да очекујемо и да се надамо да ће овога пута да испоштује Косовски завет?

 За све наше грехе о, Јустин је имао свеспасоносни лек – покајања.

Св. Игњатије Брјанчанов охрабрује :

“Грешници! Охрабримо се ! Управо за нас Господ је извршио очовечовење. Он је погледао на наше болести са непојмљивом мнилошћу.“

Св. владика Николај у својим молитвама каже.

“Ко ме то гледа нетремице кроз све звезде на небу и све ствари на земљи?

Бројим грехе своје кроз цео свој живот и кажем: заиста, Правди Господњој име је милост.“

18 јануар, 2018                                                                            Др. Д. Крстић

Крстовдан