- Срби на окуп! - http://srbinaokup.info -

Хорепископ Максим: Касно Амфилохије брине о Косову!

vladika-maksim-1-200x300

Општа морална посрнулост око нас дотиче се и кругова високе црквене јерархије у Београдској патријаршији. Наиме, лаж и лицемерје су постала главна оруђа савремених делатника у јавности, посебно политичара, на жалост и новинара, и на крајњу жалост и црквених великодостојника.

Лицемерје је постало главно обележје деловања митрополита Амфилохија, и не мање епископа Атанасија. Пошто заведени јересима екуменизма лицемерно држе веру отачку, то њихово лицемерје у духовности пресликава се на све остало што чине, па и на њихов „патриотизам“. То нам посебно показује Амфилохије. Они који га познају више деценија, истичу да је способан да у једном разговору изнесе два потпуно супротна става и подједнако их „брани“, истом силином „аргумената“. Ако у једном разговору два, или више пута мења свој став, шта ли ће тек бити за месец дана? Живи били па видели, но судећи по оваквој „доследности“ Амфилохија верујемо да ће (ако се то у међувремену, мимо јавности, већ није догодило) бити као и до сад: Вучић ће великодушно дати прилог за један од милион храмова неком новоканонизованом песнику или војсковођи црногорском (довољно је ако је Црногорац, код митрополита се и светост наслеђује по породичној линији), коме ће Амфилохије подићи велелепно здање и позвати хоџе, муфтије, рабине и бискупе на „торжествено освећење“, и никоме ништа, појео вук магарца, а Амфилохије опростио Вучићу све. Тако је до сада било, тако ће на жалост и бити, вук и даље само длаку мења.

Живимо у времену вулгарно пренаглашене форме, лишене одговарајуће суштине. Но, и рат је некоме брат, а камоли ово суморно време. Тако се у њему и нашао и снашао митрополит Амфилохије, уз свог брата Атанасија Јевтића, и као „двојац“ одлично веслају, пливају и чине све што је до њих, да „остану на површини“ ове савремене мочваре. Успевају да успешно рекламирају своју образованост, свој „патриотизам“ и све оно што доприноси њиховој земаљској слави, части и власти, до које им је, што је очигледно, једино и стало.

Овај стари, али опробани „двојац“, није пропустио прилику да и у овом тешком моменту за народ и КиМ, побере по који венац и ловорику за све оно „велико и превелико“ што учинише до сад. У свом хајдучком, брдско-планинском и скендеријском заносу, толико су се понели, да српска јавност завођена шаком политичара, „патриота“ и новинара плаћених, уцењених, подмићених од ко зна којих служби, овог момента сигурно очекују да ће митрополит Амфилохије још колико сутра, ако не у Орашцу, а оно негде око Скадра, подићи нови српски устанак. Очекују то они који митрополита Амфилохија познају само читајући његове велеречиве и поетске интервјуе, зачињене патетиком, (или клетвама, по потреби), а Атанасија Јевтића по његовим „елоквентним“ изливима гнева на све и свакога.

Но, и Амфилохије и Атанасије су се прерачунали, мантија много тога може да сакрије, али не и све. Не морамо се враћати много година уназад да бисмо учинили оно чему нас Његош учи: поколења дјела суде, што је чије дају свјема. Ако је овог песника међу владикама Амфилохије самоканонизовао, онда је ред да Његошеве стихове применимо на самог митрополита. Јер ти стихови само поетски образлажу јеванђелске речи: по плодовима (делима) њиховим познаћете их. Како су „бранили и одбранили“ КиМ Амфилохије и Атанасије то видимо, судећи по процесу до ког је Вучић довео признање овог терористичког тумора, а не државе, на тлу наше земље.

Поколења суде дела, но у случају ове двојице суде им недела, којима су се дубоко огрешили о КиМ, о тамошњи народ, Епархију и епископа Артемија. Због ограничености времена и простора, овде ћемо набројати само нека од њихових недела.

Недостало би времена и простора да наведемо све њихове пропусте, ово су само угрубо наведени сви они нечасни поступци Амфилохија и Атанасија и осталих, којима су се дубоко огрешили о КиМ, о тамошњи српски народ и Цркву, о светиње које су предали у руке Шиптара рушитеља. Најзад, а нимало мање и никако последње,  огрешили су се и о свог брата, епископа Артемија, који је и дан данас на суду и прогонству због свог истрајног и принципијелног става и по питању одбране вере православне и по питању одбране КиМ.

На сваком ћошку и кораку њихове „борбе за КиМ“ осећа се непријатан задах лицемерја „амфилохијевског“ и „атанасијевског“. Ово што данас пишу некакав апел јесте такође лицемерни акт, јер пишу не из љубави према КиМ, већ из страха, јер је „ђаво однео шалу“ и постало је и њима очигледно да ће сада испливати сва њихова непочинства и сагрешења према КиМ и владици Артемију, и показати да ни Тадић ни Вучић као носиоци антисрпске глобалистичке политике, у том злу нису имали боље сараднике и сатруднике од Амфилохија и Атанасија. А ако до потпуне издаје КиМ и дође, како тада стати пред српски народ? То се тек сада са страхом питају Амфилохије и Атанасије. Зато „брже-боље“ пишу којекакве закаснеле апеле, пилатовски се правдајући. Не ради се на издаји КиМ од јуче, да би једним интервјуом или апелом Амфилохије и Атанасије скинули сву кривицу са себе за њихову издају КиМ, духовни погром који су извршили над тамошњом Епархијом и за протеривање епископа Артемија и његовог монаштва.

На крају само можемо рећи Амфилохију и Атанасију „немојте више да браните КиМ, молимо вас!“, јер је ваша одбрана КиМ и довела да овога што данас видимо. Све што је америчка испостава радила у Србији и на КиМ преко Тадићевог режима, радила је и ради преко патријарха Иринеја, Иринеја Буловића, Амфилохија, Атанасија Јевтића и Теодосија, а све то скупа наставља данашња власт у Београду. Зато Амфилохије и Атанасије не бране КиМ од Вучића, већ су они Вучићу олакшали посао и били одлична логистика за потписивање „Бриселског споразума“.

Ову тренутну „одбрану“ КиМ од стране Амфилохија и Атанасија мало је назвати лицемерном, а у најмању руку је неискрена, и представља само пилатовско прање руку од свега што је тај „црни двојац“ до сад урадио против Епархије рашко призренске и српског народа на КиМ, а што је допринело да данас том целокупном процесу недостаје само још потпис човека који себе назива председником Србије.

Довољно ће бити да Амфилохије и Атанасије престану да „бране“ КиМ, и онда ће већ много тога кренути на боље. Јер чему све те лицемерне изјаве о КиМ и издаји коју спрема садашња власт, када ће, колико сутра, и Амфилохије и Атанасије бити у загрљају оваквог патријарха (Иринеја Гавриловића) који, навикнут на титоистички, данас подгрева месијански занос тренутног председника Србије и сматра га „даром Божјим“.

Тренутна државна и црквена власт нису дар Божји, већ Божја казна и допуштење нашем народу због непокајаности и греха у коме данас живимо. Но то нама не сме бити изговор да учествујемо у њиховом безакоњу. Нека Бог да покајање, прво патријарху Иринеју, па Амфилохију и Атанасију и осталим српским владикама – глобалистичким сарадницима и екуменистима, –  да би они могли народу затим проповедати свелек од свих грехова и мука, а то је покајање, тако потребно свима данас.

Хорепископ новобрдски и панонски +Максим

11.1.2018. године, манастир Свете Тројице у Кули

———————————————————————————–
[1] [7] Аутору овог чланка се пре нешто више од десетак година дечански монах отворено хвалио како је Сава Јањић на директној телефонској вези са ЦИА.

[2] [8] Аутор чланка је сведок једне видовданске литругије у Грачаници када је по обичају Атанасија Јевтића ухватио његов познати литругијско-обновљенски бес и немир да је чак и началствујући патријарх Павле, изгубишви трпљење и толеранцију према том шегачењу, морао да реагује речима које му је упутио испред часне трпезе, старачки и кроз нос, али одсечно: “побогу брате Атанасије!“. На шта се овај смирио, али само до „причасна“.

 

 

Извор: ЕПАРХИЈА РАШКО-ПРИЗРЕНСКА У ЕГЗИЛУ [9]