Срби на окуп! Албански у Македонији званични језик – упркос противљењу Ђорђа Иванова | Срби на окуп!

Албански у Македонији званични језик – упркос противљењу Ђорђа Иванова

УЛАЗИ КАО СЛУЖБЕНИ У СВЕ ДРЖАВНЕ ИНСТИТУЦИЈЕ, ЈАВНА ПРЕДУЗЕЋА, КОМИСИЈЕ, АГЕНЦИЈЕ…

  • У Тирани су, наравно, више него задовољни. Председник владе у Тирани Еди Рама. не крије: „Подизање албанског у Македонији на ниво званичног језика је историјско достигнуће за Албанце. То је корак који демократизује и јача саму Македонију“
  • Грчка православна црква о свом зазирању од нагодбе са Македонијом обавестила и премијера Алексиса Ципраса: „Грчка црква речју свештенства и народа од давних времена сведочила је о грчком карактеру Македоније, стога не можемо прихватити доделу појма „Македонија“ или изведених речи као компоненте у имену друге државе, која ће имати утицај у име раскошне самопрокломоване цркве „Македоније“. Очекујемо да одговорна грчка влада, која руководи овим питањем разуме забринутост цркве, што је забринутост космополитског хеленизма”

         СОБРАЊЕ Македоније усвојило је Закон о употреби језика, према којем ће у македонским државним органима и институцијама званичан језик, поред македонског, бити и албански језик.

         Ово ће увести албански као службени језик у све државне институције, јавна предузећа, агенције, комисије, дирекције и друга правна лица са јавним овлашћењима.

         За тај закон гласало је 69 од укупно 120 посланика македонске скупштине, пренела је новинска агенција МИА.

         Гласању није присуствовала опозициона партија ВМРО-ДПМНЕ, јер закон сматра „неуставним и дискриминишућим македонски језик, као и језике других националних заједница”.

         Председник Македоније Ђорђе Иванов такође је против тог закона, јер сматра да он представља претњу по унитарни карактер земље и да крши њен устав.

         Током скупштинске расправе, посланици владајуће већине истакли су да је закон део европског пута Македоније и да ни на који начин не крши устав нити унитарни карактер земље.

         У Тирани су, наравно, више него задовољни.

         „Подизање албанског у Македонији на ниво званичног језика је историјско достигнуће за Албанце. То је корак који демократизује и јача саму Македонију“ – оценио је председник владе у Тирани Еди Рама.

         Шиптарско уздизање у Македонији временски се подударило са уласком у финиш преговора Атине и Скопља о имену Македоније. То је утолико значајније што сам финиш може бити буран.

         Неколико организација из Солуна се противи било каквој употребу речи Македонија у имену, северног суседа.

         Синод Грчке православне цркве заступа исти став, што је изазвало реаговања државних институција. Овој опцији прикључила се у великом броју и грчка дијаспора, углавном она која живи преко Атлантика.

         Отуда инсистирање власти да у овој завршној фази све у вези са разговорима буде дискретно и далеко од радозналих новинара.

         Зато је и данашњи састанак министара спољних послова, Никоса Коцијаса и Николе Димитрова, одржани на непознатој локацији.

         Грчка православна црква, која се противи употреби речи Македонија у било ком облику у имену Македоније, очекује да влада, која предводи разговоре о спору са именом, разуме забринутост Цркве.

         Неименовани званичник грчке владе изјавио је за атински дневник Катимерини да се Црква меша у дипломатска питања земље, а не дозвољава да се држава меша у питања Цркве.

         У тексту под насловом „Отворени фронт са црквом због имена”, Катимерини се обрушио на став Цркве питањима и констатацијама: Да ли је црквено руководство одлучило да се прикључи неонацистичком покрету Златна зора, да ли је Црква одлучила да отворено омета политику земље, чиме је, како сматрају, прешла границу своје надлежности и да ли би можда требало питати Цркву какво би име њој одговарало?

         Грчка црква је, иначе, о свом ставу обавестила и премијера Алексиса Ципраса у којем се, између осталог, каже:

         „Грчка црква речју свештенства и народа од давних времена сведочила је о грчком карактеру Македоније, стога не можемо прихватити доделу појма „Македонија“ или изведених речи као компоненте у имену друге државе, која ће имати утицај у име раскошне самопрокломоване цркве „Македоније“. Очекујемо да одговорна грчка влада, која руководи овим питањем разуме забринутост цркве, што је забринутост космополитског хеленизма”.

*

Извор: ФАКТИ