Биљана Диковић: Фолс флег операција „Амфилохије – Вучић – Иринеј“ и опстанак србског Косова и Метохије
Ниједан пролазни тренутни политичар нема ту моћ да преда територију државе и њен народ на поклон терористима и сепаратистима, успут и ратним злочинцима терористичке злочиначке организације УЋК (UÇK; алб. Ushtria Çlirimtare e Kosovës), уз свесрдну помоћ НАТО/САД/ЕУ. Није им помогао ни НАТО злочиначки еколошки/хемијски/биолошки геноцид 1999. године над Србијом, нити стални свакодневни међународни и домаћи издајнички притисак на народ србски – разним поступањима по „усклађеним“ законима – за Србију непостојеће организације ЕУ, јер НИЈЕ ЊЕНА ЧЛАНИЦА.
Но, да пређем на објашњење наслова текста, односно – фолс флег операције под лажном заставом којом неки желе да „оперу образ“ који је одавно упрљан и „замажу очи“ овом напаћеном народу, представљајући се као нечији „заштитници“…
Прво треба прочитати АПЕЛ за одбрану Косова и Метохије који је објављен као текст ПОЛИТИЧКОГ САВЕТА ДСС-а а не како се у народу представља „неки Амфилохијев апел“… Да се разумемо, АПЕЛ је обична петиција која је по мом скромном мишљењу – само један вапај жедног у пустињи где унаоколо километрима нема оазе, али ни некога ко ће тај вапај чути, нажалост. Па онда уопште није спорно да се тај АПЕЛ, од свих слободномислећих Срба и потпише. Не рачунам у ове оне Србе, зомбирану масу којој партије командују шта и како да раде (у највишем народном телу Скупштини и „звонцетом“).
И ово је једна од великих истина – Амфилохијева изјава о ИЗДАЈИ Косова и Метохије ПОТПУНО ЈЕ ПОРЕМЕТИЛА планове медијске манипулативне мреже коју је разапела СПЦ (Иринеј) и власт у Србији. „А то што током читавог Божића са свих страна нападате Амфилохија Радовића и оно што је рекао, то значи само једно. Да вас боли то што је ударио у суштину неко чији глас може да се чује код ширих маса. Што учмало српство може бар за промил да схвати шта је позадина ваших „преговора“… Што се бојите да то не прерасте у шире негодовање… Што вас неко убоде истином.“ (М.Радуловић)
РЕЗОЛУЦИЈА СБ УН 1244 – тачка!
Истина је да је међународни правни документ Резолуција Савета безбедности Уједињених нација број 1244 НА СНАЗИ и да је по Уставу Републике Србије – Аутономна покрајина Косово и Метохија територија државе Србије која је од уласка страних трупа на Космет ПОД ПРОТЕКТОРАТОМ УН… Протекторат је прешао током година у потпуну ОКУПАЦИЈУ народа и територије од стране страних сила, оружаним и политичким путем.
ИРИНЕЈ И АМФИЛОХИЈЕ – ИЗДАЈА ПО БЛАГОСЛОВУ
Патријарх СПЦ Иринеј се одавно изјаснио о Косову и Метохији, из порте Пећке Патријаршије кад је позвао Србе да учествују на шиптарским изборима 2013. у парадржави Косово, а на србској светој земљи Косово и Метохија.
Толико о заштити Косова и Метохије од стране патријарха.
Остало може да се прочита и чује од сведока догађаја, правника који су испратили тај и следеће кораке које је направила СПЦ поводом Косова и Метохије.
Чињеница је да је тадашња епархија РПиКМ са својим епископом Г.Г. Артемијем – речима и делима БРАНИЛА територију и чувала народ и веру, манастире и опстајала у најтежа времена на Косову и Метохији. Његово уклањање, односно протеривање са Косова и Метохије је била планирана и добро изведена операција, уз помоћ полиције, војске и страног фактора у Србији.
ВЛАДИКА АРТЕМИЈЕ О „КОСОВСКИМ ИЗБОРИМА“ 2013.
„Нико не жели да у историји буде записан као издајник. Не желе то ни они који су потписали бриселски споразум и који вас позивају и принуђавају да изађете на ове изборе. Зато они желе да оперу пилатски своје руке а да сва одговорност за губитак Косова, за одвајање Косова од Србије, за стварање нове албанске независне државе на територији Србије, да то пребаце на вас и на вашу децу којој ћете оставити у наслеђе онај одговор за који се ви определите.“
У депеши Викиликса број 06BELGRADE879 која се бави „односом СПЦ и државе према Косову“ амерички амбасадор Полт жали се – „најнезгоднији је владика Артемије, који је „сит албанских обећања“ и не сарађује са „међународном заједницом“. У депеши број 06BELGRADE1329 о разговору Полта са епископом Г.Г. Артемијем – “Амбасадор је заузео чврст став према Артемијевој запаљивој реторици и неспремности да сарађује на бољој будућности Срба на Косову. Он је настојавао на томе да треба да сарађује са својим умереним и прогресивним колегама – какви су Теодосије и Григорије – на позитивном приступу који би охрабрио Србе да допринесу праведном и трајном решењу“. “Зашто он ближе и синхронизованије не сарађује са својим колегама – епископима, чији тон и отвореност за дијалог и помирење (на пример, Теодосијев и Григоријев позив вођама Албанаца на православне службе за Васкрс) помажу да се изграде мостови?“… “Артемије и Срби не могу да верују ратним злочицима кад је помирење у питању. Срби никад неће прихватити независност или одвајање. Он је упадао у веома критичке и каткад оптужујуће нападе на неуспехе међународне заједнице. Цивилно и међународно присуство, тврдио је, није учинило ништа да би заштитило Србе на Косову и Албанцима је, уз Кумановски споразум и Резолуцију 1244, дало покриће за учешће у зверствима“. Ниједан Албанац, по владики Артемију, није кажњен за злочине према Србима.Такође, ако се не врате прогнани, нема никаквог решења. У телеграму америчке амбасаде даље пише: “Амбасадор је нагласио да су тешкоће на Косову углавном изазване акцијама Милошевићевог режима, додајући да им се епископ (Артемије, нап. аут.) снажно и одлучно противио. Напредак на Косову ће зависити од сарадње Срба, Албанаца и осталих на овом тлу. Зашто не ради на охрабривању добре воље уместо узгајања мржње и узајамних оптужби за злочине?“ (из отвореног писма В.Д. Сави Јањићу)
***
У овом опасном и издајничком чину вере и државе учествовао је и митрополит Амфилохије, заједно са осталим архијерејима СПЦ – протеривањем „тврдоглавог“ епископа рашкопризренског и косовскометохијског Г.Г.Артемија са трона епархије јер „није сарађивао“ са страним окупаторима, а да би се одмах после тог чина одиграла издаја Србије и СПЦ од стране монаштва у манастиру Високи Дечани.
Дечанци су први узели „држављанство репубљик Косове“ и тиме признали терористичку парадржаву – заменивши њеним документима србска, због чега је касније Сава Јањић награђен чином игумана манастира, а Теодосије бесрамно сео на трон живог протераног епископа!
Због овога се ПОТПИС Теодосија који је „сарађивао“, на овом АПЕЛУ не важи – што се србског народа тиче он је лажан и „образ не може опрати“ једним потписом било каквог апела у петицији на интернету. Исто важи и за митрополита Амфилохија, који је здушно учествовао у нападима на епископа Г.Г. Артемија 2010.године „десет година је чекао да Артемију сломи кичму“, као и свих ових претходних година до данас.
Фолс флег је операција са лажном заставом у којој Амфилохије учествује заједно са патријархом Иринејем који брани однарођену власт у Србији. Вучића назива „најбољим вођом“, покушавајући јавно да оправда све велеиздајничке кораке које он са својом „екипом“ прави у правцу нестанка Срба и Србије, увођењем Срба у логор звани ЕУ/НАТО у сада већ законски оствареним „усклађеним“ условима радног логора и животног статуса Србина као робе која нема никакву вредност.
Истина је да митрополит Амфилохије уопште не брине за интерес народа србског ни у Црној Гори ни у Србији, на Косову и Метохији.
Да се подсетимо да је Амфилохије дао подршку на изборима 1997. Милу Ђукановићу и да је од тада његов „најбољи пријатељ“ што каже јавно, и у свему до сада га је подржавао, чак и кад је то било на очигледну штету народа у Црној Гори.
Од оног обраћања народу, кад је јавно благословио изјашњавање Срба из Црне Горе као Црногораца на попису, Амфилохије је тада подржао поделу Срба из Црне Горе на Србе и Црногорце, до данас – народ србски у Црној Гори нема права ни као национална мањина (Хрвати, Албанци…). И кад су Срби у Црној Гори протестовали против нове химне – Амфилохије је устао и подржао је, иако је било „пар спорних стихова“, рекавши да је много лепа и тако сломио протест Срба. Успут, потрудио се да се из свих званичних докумената Митрополије избрише оно „српски“, а како сведоче Срби – и њиховим партијама блокира сваки покушај да затраже „мањински статус“ као и да „заштите ћирилицу“.
Свака мањина, осим Срба који званично у Црној Гори нису ни мањина, има заштићено писмо и национални културни идентитет. Толико о заштити Срба у Црној Гори од стране митрополита Амфилохија.
А Мило Ђукановић је до сада увео Црногорце и Црну Гору у НАТО и ПРИЗНАО КОСОВО као шиптарску квазидржаву, уз подршку Амфилохија.
Питање је што не оста часни владика Амфилохије какав је био и достојно опојао страдале Србе на Косову и Метохији, учествујући и у откопавању убијених… (подгледајте фотографије ратног репортера пок. Животе Ћирића https://www.facebook.com/jovan.markus.3/posts/10213686431709379)
Фолс-флег операција је делимично успела – јер неки су видевши наступ и обраћање Амфилохија њега лично скоро па „сместили у трон патријарха“ хвалоспевима да је најбољи… но, то су они што нису видели фотографију која до краја показује шта је и ко је, „са поклоњења папи“ у Ватикану…
Неки други су га похвалили и приметили како се „видите покајао и променио“ а све због вербалног „не дамо Косово“ као што то одавно слушамо од „велеиздајника“ у Србији (како рече академик Чавошки) „у вишеструком поврату“… Где је образ, где је ђон, не зна се!
О Лаврентију, који je потписао петицију документа АПЕЛ за Косово и Метохију – не вреди ни трошити „оловку и хартију“ – он је показао ко је и какав је оног дана кад је на поклоњење папи отишао са својих 36 свештеника из епархије и тиме ставио целу епархију под папски примат – издаја вере без преседана! Тиме је „Каноне окачио мачку о реп“, онако културно с потписом папе и прстеном! Да поменемо и „одговорност“ за потапање светиње „Ваљевске Грачанице“ уписану у његову богату биографију…
ЗАКЉУЧАК
„Заклетва дата на Јеванђељу приликом преузимања дужности, обавезује да се државни и национални интереси штите без обзира на опасности и уцене. Без Косова и Метохије или било којег дела своје територије, Србија не би била само осакаћена, већ и трајно поражена, као земља која је своју скупу судбину продала и поништила свој идентитет“ – прве су реченице АПЕЛ-а за Косово и Метохију.
Општи интерес србског народа и Србије требало би да буде приоритет и властима које би требало да раде у интересу народа као народна власт (са подсећањем да их народ плаћа да раде у народну корист), исто тако и црквеним великодостојницима који би требало да се старају о здрављу душе народа србског и очувању вере и традиције, породице...
А они сви заједно, удружени, већ одавно раде сасвим супротно, па тако јавно (као и сада) разним фолс флег операцијама покушавају да обману народ да раде у корист а не на штету, која је сасвим ЈАСНО ВИДЉИВА.
Овде ћу завршити речима Рајице Марковића, које је насловио КО ЈЕ ВЕРА А КО ЈЕ ЗАВЕРА: „Митрополит сумња у могућу издају Косова и Метохије од стране актуелног председника. Сумња у оно што и врапци несумњиво знају. У овој земљи завера поодавно држи све полуге власти а он сумња. Завера нас запошљава и отпушта, жени и удаје, свађа и разводи, суди, хапси и отима, разбољева, лечи и сахрањује, а он сумња. Као да између овог председника и његових предходника има неке стварне разлике. Нема, ни стварности, ни разлике изузев приграбљеног потенцијала лажи. Актуелни председник тренутно располаже најмоћнијим потенцијалом деструктивне силе, у чему ће га већ следећи превазићи. То је пут од зла на горе, пут завере која својим парама успоставља владавину грешног човека рушећи безгрешног Бога.“
Како радили тако нам Бог помогао!
Извор: ФБ Репортер