БОЖИЋНА ПОСЛАНИЦА 2017.

категорија Православље / дана 06/01/2018 у 15:17 часова /

А Р Т Е М И Ј Е

По милости Божјој православни епископ
Епархије рашко-призренске
У Е Г З И Л У

Свему свештенству, монаштву и свим правоверним
синовима и кћерима Српске православне цркве
сверадосни хришћански поздрав

МИР БОЖЈИ! ХРИСТОС СЕ РОДИ!

vladika_bozic_2016-200x150

Када се Господ Исус родио од Свете Дјеве,
све је блистало у светлости: Пастири
су свирали, Мудраци су хитали на
поклоњење, Анђели су појали;
а Ирод се узнемирио, јер се
у телу јавио Бог, Спас Душа наших.
(Стихира на Господи возвах…)

Таквим и сличним химнама, драга наша децо духовна, Света Црква Православна, дочекује Онога кога су Пророци пророковали на стотине година раније, Онога кога је Архангел Гаврило благовестио Светој Дјеви Марији речима: „Радуј се благодатна… ево зачећеш и родићеш сина, и наденућеш му име Исус“ (Лк. 1, 28–31), Онога за Кога је анђео Господњи сведочио Јосифу да је „зачет од Духа Светога“, наредивши и њему да новорођеном Богомладенцу надене име Исус, „јер ће Он спасти народ свој од грехова њихових“ (Мт. 1, 20–21). И још анђео говори да је управо то испуњење онога што је Господ казао преко пророка који говори: „Ето девојка ће зачети, и родиће сина, и наденуће му име Емануил, што ће рећи: С нама Бог“ (Мт. 1, 22–23).

У то неколико јеванђелских речи, браћо и сестре, које анђели објавише, налази се сва тајна и сав смисао Божића. Нарочито у имену ИСУС, које значи СПАСИТЕЉ, чиме је назначена мисија Богомладенца у овоме свету. Дошао је Син Божји, међу људима се појавио ЕМАНУИЛ – с нама Бог. На први Божић, када се оваплоћени Бог родио у пећини витлејемској наступило је ново време, настао је нови савез између Бога и људи. То је најважнији догађај после настанка света, стога и најрадоснији за човека и за цео род људски. Данас, на Божић, окупила нас је по нашим скромним храмовима (катакомбама) светлост витлејемске звезде, радост која испуњава наше душе и срца, јер знамо и осећамо да нам се данас „Младенац роди, Син нам се даде“. Каква милост Божија, какав дар неба грешној земљи, каква благовест сужњима у тамници, јер гле, до рођења Богомладенца Христа род људски где се налазио, са ким је био? Налазио се у тами и сенци смрти, у канџама троглаве немани: греха, смрти и ђавола. Бог је био далеко од нас и ми од Бога, јер је наша душа била испуњена грехом иза кога се увек крије ђаво. Тиме смо ми протерали Бога из свога бића, јер смо били туђи и страни Богу.

Од Божића, онога првога од пре две хиљаде и више година, све се мења. Данас Бог походи народ свој, даде нам Сина свога Јединородног да нас преко њега поново врати к Себи, да нас усини и да нам дарује достојанство царских синова. Долазак Христа Спаситеља у свет у корену је изменио живот људи и саму нашу природу. Дошао је Син Божји – Емануил, и јавио се на земљи као човек да људе ослободи оне троглаве аждаје, која је ненасито гутала човека за човеком, покољење за покољењем, народ за народом, јер смо сви били робови греху. До доласка Господа Христа, људи нису знали ни правога Бога ни правога човека. Заборавили су свога Творца, па су себе оградили многобројним лажним боговима и идолима којима су се клањали и којима су служили.

Немоћан је људски језик, браћо и сестре, да речима искаже сву дубину тајне данашњег Празника, али га срце осећа и, поигравајући, говори нашем уму да се данас десило преславно чудо: Дјева рађа и утроба остаје неповређена; Реч Божја се оваплоћује и од Оца се не одваја; небо и земља се удружују у једно, јер данас Бог на земљу сиђе и човек на небо узиђе. Отуда, драга децо духовна, нема ништа важније од Божића. Зашто? Зато што је Бог сишао у овај свет и постао човек да би човека учинио богом по благодати. Господ је на Божић добио ново име; назван је Емануил, што значи „с нама Бог“ (Мт. 1, 23). А до тог догађаја, ко је био с нама? Ако није био Бог, био је Његов противник – ђаво. Ђаво кроз грехе, кроз страсти, кроз сваки грех почев од оног Евиног и Адамовог у Рају, па до последњег човека, господарио је родом људским и држао га у канџама смрти, јер, како каже св. Апостол: „Плата за грех је смрт“.

Програм и мисија Богомладенца Исуса – Спаситеља, чије рођење данас свечано прослављамо, јесте управо то да људе ослободи тог ужасног присуства ђавољег, да човека спаси. Ужасан је био живот човека на земљи где ђавола има а Бога нема. Али Господ је дошао, „с нама је Бог“, Он нас спасава од греха, избавља од смрти и ослобађа од ђавола, јер је Он једини јачи од греха. То није могао учинити нико од људи, нико од царева, нико од војсковођа, нико од научника, јер и они су сви били робови смрти. Једино Он, Бог који је постао човек, могао је да из човека истера грех, то најстрашније чудовиште које човека баца у смрт. До Господа Христа у овоме свету царује смрт, царује кроз грех, а кроз то над људима уствари царује ђаво. Долазак Господа Христа у овај свет представља објаву рата греху, смрти и ђаволу. Јер само је Господ јачи од њих, само их Он побеђује и уништава и тако спасава човека и дарује му живот вечни.

Господ је своју мисију извршио беспрекорно и целосно. Но Он очекује да и ми људи, сваки за себе учинимо оно што је неопходно да плодови Божића постану наша вечна својина. Господ Христос је својим рођењем на земљи започео и извршио најграндиозније дело, најсудбоноснију револуцију, која је икад изведена у историји рода људског, револуцију и бунт човека против самога себе, против свакога греха, најпре у себи па онда и око себе, против свакога зла, против свакога ђавола. Та свесна борба против тог зла и јесте борба за спасење човека. Зато је празник рођења Христовог – Божић, најрадоснији хришћански празник који је најдубље уткан у живот сваке људске душе, сваке породице, сваког хришћанског народа. То је празник највише украшен и окићен народним обичајима који се, истина, у детаљима разликују од места до места, но који у суштини увек симболишу и изражавају саму суштину догађаја који се празнује.

Суштина Божића је та, да Витлејемски Богомладенац представља за сваког човека Хлеб Живота, Светлост Истине, животворну топлоту, вечну младост и непомутиву радост. Зато се Божић у српском народу радосно прослављао и у ропству и у слободи, и у богаству и у сиротињи, и у краљевским дворовима и у сиротињским колибама, па и у народним збеговима и нашим катакомбама. Ту радост коју доноси „Божић Бата“ највише осећају и најпуније доживљавају невина деца, јер осећају да је њима најближи Онај Који се те ноћи уочи Божића родио, а Који је касније толико љубави показао баш према деци, поставивши их чак за пример и узор одраслима: „Ако се не повратите и не будете као деца, нећете ући у Царство Небеско“.

Стога и ми данас, драга децо духовна, запевајмо програмску песму Анђела коју слушаху пастири у витлејемској ноћи: „Слава Богу на висини, и на земљи мир, међу људима добра воља“ (Лк. 2, 14). Јер, увек и свуда на прво место долази прослављање Бога на висини, не неког и било каквог земаљског „бога“ и идола, којих је данас препун цео свет, него оног Бога, Који је тако заволео свет да је и Сина Свога Јединородног дао за спасење света. Прослављање Бога био је и остао једини узрок и услов мира на земљи, данас толико потребног свима људима и народима. А то двоје – доводи до добре воље међу људима, која опет омогућава и мир на земљи, и прослављање Бога. Све је богомудро међусобно повезано и проткано. Зато је Божић најстарији извор неисцрпне вечне радости за људско биће, за сваког човека. Зато се ми хришћани раздрагано поздрављамо о Божићу, и после Божића до Богојављења, чудесним и сверадосним поздравом: „Христос се роди“, и одговарамо: „Ваистину се роди“.

Као што Богомладенац Христос испуњује нас духовном радошћу и обасипа нас својим небеским и божанским даровима, доносећи нам вечну Истину, вечну Правду, вечну Љубав, вечни Живот, и ми смо дужни, драга наша децо духовна, да Њему – Богу и Спаситељу нашем, узвратимо нашим даровима, попут источних мудраца. Питамо се у недоумици, чиме ми можемо Богу узвратити, шта Му као даре принети, шта Бог од нас очекује? Једино ми Богу можемо и треба да узвратимо, пре свега, вером правом, вером чистом и неисквареном; па усрдном молитвом „о всјех и за всја“; па љубављу према Богу и ближњему; па нашим трудом на испуњавању Његових Еванђелских заповести: постом, милосрђем, добротом, чистим срцем, смирењем, трпљењем и осталим светим врлинама. Па и то све приносимо Богу не што то Њему треба, већ нама, јер тим нашим трудовима и добрим делима ми чинимо себе способним и пријемчивим за Његове небеске дарове, спремним за улазак у Царство Небеско.

Са таквим мислима и духовном радошћу, браћо и сестре, Ми Вам од срца честитамо и срећну наступајућу 2018-у годину, желећи Вам сва непролазна и вечна блага од Богомладенца Христа, и још једном Вас поздрављамо са